Piše: Đorđe P. Mamula
Veliki satiričar Radoje Domanović je napamet znao „Gorski vjenac“ i neki profesori književnosti su, proučavajući njegovo delo uvideli da je njemu kao životni uzor u pogledu morala, čojstva i junaštva, bila NJegoševa Crna Gora. Tu Crnu Goru on je upoređivao u pogledu etike „Gorskog vjenca“ sa Obrenovićevskom Srbijom svoga vremena. Zato je njegova satira bila tako oštar korbač po vlastodržačkoj vlasti Obrenovića, vrlo ironična, sarkastična i nemilosrdna. Danas su i NJegoš i Domanović naši savremenici.
Vlast u Crnoj gori i dalje izaziva u klinč Mitropoliju crnogorsko-primorsku. Ministri su sluge naroda, a vlast samo servis građana. Ali, to piše u knjigama. A kome je od njih na vlasti do knjiga danas ili juče. Afera koverat traje li traje. Afera državni udar je ismejana od većeg broja građana, a Demokratski front obelodanjuje nove afere. Dritan Abazović iz Ujedinjene reformske akcije smatra da sadašnja vlast u Crnoj Gori nema više kapacitet da predlaže ili preduzima bilo šta i čini bilo kakve političke korake.
Vlast je krajnje nespretno i neosnovano, predložila zakon o zapravo neslobodi veroispovesti. Potvrdilo se još jednom da je Nušić itekako bio u pravu kada je u „Vlasti“, opisujući ministrasku vlast, rekao da na toj visini vlast ništa ne vidi, a ponekad joj se zavrti i u glavi.
Krajem januara ove godine, negde oko Svetog Save, na Televiziji „Vijesti“, trebalo je da se održi duel između pravnih eksperata suprotstavljenih strana, vlasti i SPC, povodom Zakona o slobodi veroispovesti. Međutim, gledaoci su videli da niko iz pravnog odbora DPS nije došao na duel. Niko. Čak ni pisci nacrta zakona. Očekivao sam da će to biti bar potpredsednik Vlade Pažin. Međutim, on nije došao sa govorom kojim je branio Zakon. Niti je neko od ostalih čelnika DPS poželeo da bar imitira Pažina. Moglo se očekivati da će doći predsednik vlade Duško Marković da, ako ništa drugo, a ono bar još jednom zapreti, onako ljut, po drugi put, ponovo poslednji put, preosvećenom Mitropolitu crnogorsko-primorskom gospodinu Amfilohiju i svim vernicima u litijama. Zato je vlast potrebno puštati što više pred kamere sa mikrofonima da govore, što više da govore. Samo ih puštati, jer odlično svedoče protiv sebe u prolaznosti svoje malenkosti. Tako važni u svojim očima, a sve manji.
Mogu zamisliti kako li se osećaju reči iz tog Zakona sada, kada se osvrnu i vide da više niko živ od vlasti ne stoji iza njih. Svi junaci nikom ponikoše i u Crnu Goru pogledaše.
Taj nedolazak pravnih stručnjaka iz DPS, je bila najjača poruka DPS i Crnoj Gori da vidi kako se izgubljeno poverenje ne vraća. To je bio direktan televizijski prenos političkog poraza. Vlast u Crnoj gori sve više podseća na fudbalski klub Arsena“. Naime i oni kao i Arsenal, kad god mogu, ne propuštaju priliku da prime gol. Pa i iz daljine.
Ni prva novinarska pera „Pobjede“ nisu došla da zamene političke ličnosti. A imaju ideje, inteligentni su, obrazovani, srčani. Ali, odrekoše se svojih argumenata. Ni DPS ni novinari nisu povodom Zakona želeli u emisiji da citiraju dr Draginju Vuksanović Stanković sa Pravnog fakulteta u Podgorici. Izgleda da je pritisak javnog mnjenja prejak, a posebno moral bratstvenika i saplemenika. Od tog suda u Crnoj Gori, goreg nema.
Vrh DPS je dubinski podelio Crnu Goru i posejao nepoverenje i u DPS. Unutrašnje podele u DPS su glavna tema razgovora, pre svega u Podgorici, a onda u Cetinju, Bijelom Polju, Kotoru, Herceg Novom, a naročito u Nikšiću i Mojkovcu, potom u Pljevljima i Baru. Teško je, pogotovo kad njihova javna reč više ništa ne znači.
Potpredsednik SAD Majk Pens, prilikom posete C. Gori nije hteo susret sa Đukanovićem. Što je šamar na otvorenoj sceni. Sa druge strane britanska ambasadorka u Podgorici je primljena u sedištu Mitropolije crnogorsko-primorske.
Utisak je da Đukanović nema više onu podršku koju je imao i u DPS i u Crnoj Gori. Pad popularnosti se oseća. U litijama su i neki funkcioneri DPS i to ne oni sa „ušnog odeljenja“ ili dopisni članovi Agencije za nacionalnu bezbednost. Đukanović neobilazi stranačke odbore, jer nema više onih dočeka. Ali ni odobravanja. Mnogi glasači DPS nisu očekivali ovakav pad. Poslanički klube DPS je izgubio popularnost. Teško je kada se i u polupraznom autobusu ne pronalazi sedište. Brojni građani u Crnoj Gori stavljaju do znanja da se nisu rodili da bi grupa na vlasti i grupe oko vlasti samovlasno prisvojili sve pogodnosti i oteli silne privilegije i novac, kako bi narod živeo u siromaštvu i poslušnosti. Nečuje se da socijalisti na vlasti u Podgorici slušaju „Internacionalu“, posebno ne zbog onog stiha „Ustajte svi prezreni na svetu“ i „Svi sužnji koje mori glad“. Ili „Svoj bedi sutra biće kraj!“
Međutim ima jedan stih te pesme koji im je posebno prirastao za srce, a glasi: „I sebi samo
dajmo vlast!“. Taj stih je važio do i od dolaska na vlast Momira Bulatovića, Svetozara
Marovića i Mila Đukanovića do danas, a Boga mi, i do i zbog Buljarica. U 21. veku oduzimati
crkvenu imovinu i imitirati francusku revoluciju, odnosno Jakobince, kao mač tadašnjih
revolucionara je prilično neobično.
Momir Bulatović nije bio za opstanak Jugoslavije i 18. oktobra 1991. godine, tokom održavanja konferencije o Jugoslaviji je prihvatio predlog EEZ o priznavanju potpunog državnog suvereniteta i nezavisnosti svih jugoslovenskih federalnih jedinica. Ovaj, za upućene, potpuno očekivani postupak Momira Bulatovića bio je izraz istog mišljenja većine članova državnog rukovodstva Republike Crne Gore, uz saglasnost i vođstvo Mila Đukanovića, tadašnji predsednika Vlade Crne Gore. Crna Gora se svrstala uz ostale republike koje su bile za samostalnost, ostavljajući Miloševića u politici za koju je se opredelio, kada je uz pomoć delova JNA na čelu sa generalom Nikolom LJubičićem preuzeo vlast u Srbiji, na 8. sednici, 23. i 24. 09. 1987. Toga dana, pre početka sednice je beogradska armijska oblast podignuta u stanje borbene gotovosti sa planom dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Jugoslaviji. Pre toga, desio se masakr vojnika JNA u paraćinskoj kasarni 3. 09. 1987. Četri vojnika su ubijena. Po jedan iz Srbije i Hrvatske, a dvojica iz BiH. To je bio događaj okidač koji je zastrašio javnost. Nema podataka da je neko od oficira krivično odgovarao zbog neobezbeđenja kasarne?! Armijske arhive imaju duže rokove za otvaranje.
Stav Momira Bulatovića o kraju Jugoslavije nije prihvaćen u delovima javnosti, a pojedini političari bliski štabno-armijskim i bezbednosnim kvartovima su ga smatrali izdajnikom Jugoslavije, iako je profesor Mihajlo Đurić još marta 1971. rekao da je Jugoslavija već tada bila samo geografski pojam. Po dolasku na aerodrom u Beogradu ga je dočkala vojna kampanjola i odvela u poznato nepoznatom pravcu. Sa orkestriranim mega pritiskom Miloševićeve propagande Bulatović je 30. oktobra povukao svoju saglasnost da Crnoj Gori po Ustavu iz 1974. pripada prvo na samostalnost, kao i ostalim republikama. NJihova rukovodstva nisu bila sporna, niti je neko smeo da im prigovori.
Svetozar Marović se povukao iz politike posle osude na kaznu zatvora i prema pisanju beogradske štampe, još uvek čeka izručenje Republici Crnoj Gori.
Momir Bulatović je 2001. napisao knjigu „Pravila ćutanja“ u kojoj optužuje Svetozara Marovića da navodno nije hteo da se obavesti o krijumčarenju duvana u Crnoj Gori.
U vreme referenduma o nezavisnosti Crne Gore vrlo javno i gorljivo se zalagao za nezavisnost te republike, iako je u to vreme bio predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore. U Crnoj Gori, na žalost 13 građana, ima korona virus, a u Srbiji 118.
U EU izgleda nema očekivane solidarnosti.
Makronovo upozorenje ostaje: NATO je na samrti, a Evropa na ivici ponora.
Pročitajte OVDE kako su dva pacijenta ozdravila posle preležanog virusa korona.
Izvor: Pravda
