“Teksas može smanjiti proizvodnju za 10% ako Saudijska Arabija napravi ista smanjenja proizvodnje, ali s nivoa pre pandemije koronavirusa. Međutim, Rusija takođe mora pristati ići istim putem”, rekao je Rajan Seston.

Kao što ističe Havijer Blas, vodeći energetski dopisnik Blumberga, postavljanjem standardnih vremenskih rasporeda proizvodnju nafte i gasa u Teksasu reguliše Državna komisija za železnice. Tako vlast može ograničiti proizvodnju. Ako dođe do smanjenja, to će biti prvi pad proizvodnje u Teksasu u poslednjih 50 godina.

„To nije možda najbolje rešenje, jer trenutna cena VTI sirove nafte ne pokriva čak ni troškove postojećih bušotina u regijama Sjedinjenih Država, koje u proseku iznose 23 dolara po barelu, a za profitabilnost im treba veća cena“, rekao je Havijer Blas.

Cene nafte

Ranije je američki predsednik najavio da je spreman intervenisati u pravom trenutku u rešavanju naftne krize između Saudijske Arabije i Rusije. Prema Rojtersu, Vašington namerava poslati visokog službenika Ministarstva energetike u Rijad kako bi uverio kraljevstvo da ne povećava proizvodnju. O tome je saudijskim vlastima pisala i grupa američkih senatora.

Istovremeno, Blumberg izveštava da Rusija neće popustiti uceni Saudijske Arabije i pristaje na svoju prethodnu verziju transakcije OPEK+, a to znači zadržati prethodni nivo proizvodnje do aprila.

Podsetimo da OPEK+ zbog odbijanja Rusije nije produžio ugovor o smanjenju proizvodnje, nakon čega su mnoge zemlje najavile značajno povećanje proizvodnje, a Saudijska Arabija je uvela i značajne popuste za kupce. Zbog toga su cene nafte pale ispod 30 dolara po barelu, ali su se intervencijom ruskih naftnih kompanija na tržištu cene juče oporavile i skočila na 32 dolara za barel brenta, da bi se dan zatvorio trgujući s cenom od 30 volara. Jutros je na otvaranju prodaje prosečna cena nafte nafta opet pala na 27-28 dolara po barelu.

Blumberg: Rusija neće pokleknuti pred ucenama Rijada

Rusija neće pokleknuti pred ucenom Saudijske Arabije, bez obzira na gubitke. Predsednik Putin se prvi neće složiti s tim, prenosi Blumberg.

Prema agenciji, počevši sukob, ruske su vlasti bile spremne oboriti cene na 20 dolara po barelu i nositi se sa svim negativnim ekonomskim posledicama.

Kremlj je uveren da će pobediti u naftnom ratu, jer su u Rusiji unapred stvorili dovoljne rezerve za to. Moskva je uverena da rat može izdržati duže od Saudijske Arabije i njenih partnera.

Kako se navodi u članku, „Saudijska Arabija je dugo vremena trpela kršenje proizvodnih obaveza od strane Rusije, ali odbijanje Moskve da podrži dodatna smanjenja proizvodnje, kako je nedavno na sastanku u Beču tražio saudijski ministar energetike, izazvalo je bes Saudijaca.

Kremlj je i dalje otvoren za saradnju s kartelom OPEK, ali samo prema njegovim uslovima piše agencija. Prema izvorima Blumberga, ruski predlog za OPEK+ ostaje na snazi, iako ga je vehabijsko kraljevstvo prethodno odbilo.

Mit o ruskoj zavisnosti o nafti

Kao što je na Zapadu rasprostranjen mit da bi se s visokim cenama nafte Rusija razvija pod bilo kojom vladom, čak i s prozapadnim liberalima na vlasti, jednako je raširen mit da Rusija ovisi o nafti i da ne proizvodi ništa drugo za izvoz, osim nafte i gasa.

Strogo govoreći, uopšte nije Rusija koja sedi na „naftnoj igli“, već su to zapadne države koje „leže“ na  „kapljicama nafte“. Naime, ako ih Rusija prestane opskrbljivati, stanovništvo ovih zemalja, osim, možda, Australije, će se smrznuti, a proizvodnja i transport će stati.

Zainteresovani mogu pročitati izveštaj Federacije američkih naučnika (FAS) o uvozu i izvozu nafte u SAD, što je za Amerikance bilo razočaravajuće.

Prema procenama američke Agencije za energetske informacije od pre nekoliko godina, zavisnost ruskog BDP-a o nafti je umerena i iznosi oko 9%, što je primetno manje nego u mnogim razvijenim zemljama, poput Norveške, Kuvajta i UAE.

Nafta u Rusiji se sada proizvodi u izobilju, a do 2030. godine ta se slika sigurno neće promeniti. Stoga se mogu prodavati viškovi i nabavljati iz inostranstva razne potrebne robe i tehnologije koje Rusija nema i koje se ne mogu napraviti onoliko brzo koliko je potrebno. Kako se domaća potrošnja približava nivou proizvodnje, izvoz će opadati.

Razne tehnologije za uštedu energije su palijativne, jer omogućuju delotvorniju upotrebu nafte, ali nafta ipak mora doći odnekud. Solarne i tehnologije vetra za dobivanje energije trenutno nisu delotvorne i nafti nisu značajna konkurencija.

Depoziti uglja i nafta iz uglja, kao i bitumenskog peska, iz kojih su se tehnologijom „frekinga“ ubrzano počeli proizvoditi nafta i gas, takođe nisu konačno rešenje problema. Uprkos njihovim ogromnim rezervama, one se smanjuju, a troškovi proizvodnje ovih energetskih kompanije su znatno veći, tako da ta ležišta neće promeniti sliku na globalnom tržištu.

Karakteristično je da su i sami Amerikanci dobro svesni tih problema, što se odražava u svih izveštajima njihovih nadležnih.

Prema poslednjim podacima, zalihe nafte u Rusiji dovoljne su za održavanje proizvodnje na trenutnom nivou tokom sledećih 30 godina. Istovremeno u Rusiji traju geološka istraživanja i stalno se objavljuju nova otkrića. Na primer, 2014. je pronađeno najveće novootkriveno nalazište nafte na kopnu u Rusiji u poslednjih nekoliko vekova u regiji Astrahan, a nafta ovog polja je vrlo kvalitetna. Naime, kaspijska nafta po kvalitetu nije ništa lošija od nafte u Persijskom zalivu. Najveći potencijal za otkrića postoji u Sibiru i na ruskom Arktiku i Dalekom istoku. Za proizvodnju nafte u udaljenim regijama krajnjeg severa i Sibira, kao i u podmorskim poljima, naravno, biće potrebno stvoriti novu infrastrukturu – železnice, puteve, cevovode, luke, obalne platforme, moguće čak i naftne tankere i podmornice. Ali Rusija već ima veliko iskustvo u razvoju divovskih ležišta zapadnog Sibira i sahalinskih polja, a stvaranje infrastrukture za ugodan život i upravljanje u ekstremnim uvetima za Ruse je uobičajeno.

Mit da će uz nisku cenu nafte ruska privreda propasti ovih dana sve češće čujemo, ali je razdoblje 2014.-2016. jasno pokazalo da, uprkos padu cena nafte, ruska ekonomija nije propala.

Iako postoji zavisnost proračunskih prihoda o izvozu i cenama nafte, što priznaje i ruska vlada, poduzimaju se svi potrebni koraci za otklanjanje te zavisnosti. Konkretno, grade se i moderniziraju se rafinerije nafte koje omogućuju zamenu izvoza sirove nafte izvozom gotovih naftnih derivata s velikom dodanom vrednošću, a upravo je to juče najavio čelnik Rosnjefta Igor Sečin.

Rafiniranje nafte u Rusiji raste još u sklopu plana supstitucije uvoza, usvojenog 2014., a za izvoznike naftnih derivata su niske cene sirove nafte dobre.

Ako će cena nafte dugo bude niska, smanjit će se samo „ekstra prihodi“, odnosno prestat će dolaziti novi novac za ulaganja, modernizaciju i sve vrste velikih infrastrukturnih projekata. Neki od programa za intenzivni razvoj zemlje bit će optimizirani i ponovno planirani, ali svi projekti za ovu godinu će biti dovršeni, rekao je Anton Siluanov.

Glavni proračunski rashodi, a to su penzije, plaće državnih službenika, zdravstvenih, obrazovnih, vojnih i drugih zaposlenih, isplatiće se u celosti jer se ne finansiraju iz naftnih prihoda.

U slučaju proračunskog deficita, on će se pokriti iz unapred akumuliranih rezervi, a one su dovoljna za dugogodišnji „naftni rat“ sa Saudijskom Arabijom i američkim naftašima. Novca i zlata ima dovoljno da se izdrži razdoblje niskih cena sirove nafte, a istovremeno smanjuje takozvana „zavisnost“ o nafti.

Stejt Deparment: Ovo je neprijateljsko delovanje Rusije protiv SAD

I za kraj, vest koja upravo stiže su nove optužbe američkog Stejt Departmenta a o „neprijateljskom delovanju Rusije u naftnom sektoru“, što može biti uvod u novi krug sankcija koje će američki zakonodavci nametnuti Moskvi, uvereni da će tako prisiliti Vladimira Putina, Aleksandra Novaka i Igora Sečina da smanje proizvodnju nafte i tako osiguraju veće cene crnog zlata, koje su potrebne američkim naftašima.

Međutim, Sečin podseća „američke partnere“ da su prethodne sankcije više pogodile američke kompanije koje su poslovale s Rusima, nego same Ruse.

„Američke sankcije pogađaju partnere ruske korporacije kao i američke banke više nego sam Rosnjeft. Sankcije imaju dve strane, nas i naše partnere, koji su zbog sankcija izgubili ogromne resurse. Neću sad imenovati određene tvrtke, ali postoje američke firme koje su izgubile mnoge projekte, a njihovi resursi nisu usporedivi s našima“, rekao je Sečin za televizijski kanal „Rusija24“.

“Mislim da su oni osetljivi na uticaj sankcija od nas. Ista stvar se dogodila i s dobavljačima opreme za bušenje i dobavljačima jedinica za gasne turbine. Pre sankcija gotovo polovinu naše finansijske sigurnosti su jamčile američke banke. Kreditne linije iznosile su 35 milijardi dolara. Sada je ta brojka jednaka nuli. Zarađivali su do četiri milijarde dolara godišnje samo od kamata. Sada je to nula. Eto, to su vam rezultati tih sankcija”, dodao je čelnik Rosnjefta.

Pročitajte OVDE  koji je to američki zvaničnik možda pozitivan na korona virus.

Izvor: Blumberg/Oil Price /“Rusija 24”/logicno.com