Piše: Đorđe P. Mamula
21. godišnjica bombardovanja države Savezne Republike Jugoslavije, nastale od Republike Srbije i Crne Gore. Ustav te države proglašen je 27. aprila 1992.g., a prvi predsednik bio je pisac, sedamdesetjednogodišnji Dobrica Ćosić. Predsednik Savezne vlade je bio američki državljanin, srpskog porekla Milan Panić. Drugi čovek Crne Gore, predsednik Predsedništva, Momir Bulatović nije bio za opstank Jugoslavije i 18. oktobra 1991. godine, na konferenciji o Jugoslaviji je prihvatio predlog Evropske Ekonomske Zajedniceo priznavanju potpunog državnog suvereniteta i nezavisnosti svih jugoslovenskihfederalnih jedinica, uz jaku podršku premijera Crne Gore Mila Đukanovića i Svetozara Marovića. Marović se kao predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore, pod zakletvom zalagao za nezavisnost Crne Gore.!?!
Međunarodna zajednica nije priznala tu novu državu, dve republike sa jugoslovenskim imenom kao zamenu za suštinu i ubrzo je već 29. Maja 1992.g. uvela SRJ političke i ekonomske sankcije odlukom Generalne Skupštine UN, sa ubeđenjem da je SRJ kriva za rat u BiH. Kriza je okončana Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji za domaću javnost nije objavljen u celini ?!?!
I tek pošto je posle Dejtonskog sprazuma, Milošević na Zapadu stekao slavu „nezaobilaznog faktora mira i stabilnosti na Balkanu“, usledili su sukobi na Kosovu i Metohiji, između vojske i policije SRJ i albanskih terorista, nazvanih na Zapadu „Oslobodilačka vojska Kosova“, uz vrlo velike civilne žrtve. Na Zapadu su obučavani, naoružavani, i sa stranim instruktorima u pojedinim akcijama na teritoriji SRJ. Prvo su u Americi svrstani u terorističku organizaciju. Usledili su pregovori u Rambujeu i tamo potpisani, ali u Parizu, gde je predviđeno da budu potpisani po dejtonskom scenariju, nisu potpisani. Ceo sporazum sa prevodom nije predstavljen srpskoj javnosti ?!? Usledila je agresija NATO pakta, sukob „sa Tajsonom“. Operacija „Milosrdni anđeo“ trajala je od 24.marta do 10. juna 1999.g.
U NATO bombardovanju je stradalo 2500 civila, OD ČEGA 79 DECE i nekoliko hiljada vojnika i policajaca. U akcijama NATO pakta korišćeno je međunarodnim pravom zabranjeno oružje: kasetne bombe i municija sa osiromašenim uranijumom (čak je holandski ministar odbrane tvrdio da za to nije znao, pa je verovatno zbog toga i bio ministar). Najpoznatije žrtve su:
Aleksinac 17 civila, Grdelička klisura 50 putnika u vozu, okolina Đakovice oko 70 albanskih civila, RTS u Beogradu 16 civila, selo Lužane oko 50 putnika u autobusu, Niš 15 civila na pijaci. U Varvarinu je na mostu ubijena 16-to godišnja učenica, prvakinja u matematici.
Oko 280 000 nealbanaca, Srba,Roma, Turaka, Muslimana, Egipćana..., raseljeno je sa Kosova. Preko 100 milijardi dolara materijalne štete. Mete su bile: 60 srušenih mostova, 300 uništenih fabrika, 190 škola, 20 bolnica. Bačeno je: 50 000 projektila, 25 000 tona eksploziva. Jedino su holandski piloti ceo tovar bombi izručili na naše građane, objekte i zemlju,ostali su deo bombi bacali u Jadransko more.
Posle 78 dana bombardovanja sklopljen je 9.juna 1999.g. Kumanovski sporazum, koji takođe nije objavljen u celini za domaću javnost?!? Prema njemu, bilo je predviđenoda se vojska povuče sa KiM, artiljerija na 20 km od administrativne granice. Po Rezoluciji 1244 Saveta Bezbedbosti UN, SRJ je garantovan teritorijalni integritet. Posle dolaska NATO-a na KiM izvršeni su brojni zločini nad srpskim civilnim stanovništvom do početka 2000.g. : 4.250 terorističkih napada, ubijeno 899 lica, ranjeno 784, kidnapovano 834. Ocena Jiržija Dinzbira specijalnog izvestioca UN za ljudska prava u izveštaju generalnom sekretaru UN, je bila da se pred očima međunarodne zajednice odigrava „etničko čišćenje Srba“, nije ni razmotrena. Međunarodna zajednica nije reagovala na optužbe da se na Kosovu odvija, uz umešanost funkcionera Kosova kriminal: trgovina narkoticima, ljudskim organima, i trgovina belim robljem.
Bobardovanje je podstrekavano izjavama poznatih evrounijskih političara počev od izjave Pape Jovana Druog : „trebalo bi da bombardujete Srbe“, Žaka Širaka,:"Srbi su narod bez zakona i bez vere. To je narod razbojnika i terorista”. "Molim se da se vatra nebeska obruši na Srbe”,(o. Pjer, poznati francuski sveštenik – humanitarac) "Što se Srba tiče ...To je danas jedan bolestan narod”,General Žak Kot, "Srbi nisu naročito pametni”, "Srpska deca se više neće smejati”, Lorens Inglberger, bivši državni sekretar SAD,"Srbe treba baciti na kolena”, Klaus Kinkel, nemački ministar inostranih poslova, "Srbi su zločinački dupeglavci”, Ričard Holbruk,”Srbi su dvodimenzionalan narod sa težnjom ka prostakluku … Životinje koriste svoje resurse znatno sređnije nego ovi naopaki stvorovi, čija pripadnost ljudskoj rasi je u velikom zakašnjenju, Ser Piter Justinov, ”Neka se Srbi podave u sopstvenom smradu" ,Helmut Kol, nemački kancelar, ”Rat protiv Srba nije više samo vojni sukob. To je bitka između dobra i zla, između civilizacije i varvarstva",Toni Bler, britanski premijer, "Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti”, DŽejms Šej, portparol NATO,"Prošle nedelje imali smo devetoro ubijenih Srba, ove nedelje – osmoro. To je jasan napredak”, Bernar Kušner, Šef civilne misije UN na Kosovu i Metohiji, inače lekar.
Govor ovih političara odiše jezikom mržnje i netrpeljivosti i prosečan administrator nekog sajta ovakav jezik ne bi objavio.
Vudro Vilson nikada o Srbima nije govorio kao Lorens Iglberger. Žorž Klemanso i De Gol nikada o Srbima nisu govorili kao Širak, ili Žak Kušner, Gete nije govorio o Srbima kao Kinkel i Helmut Kol. I to oni koji imaju iskustvo sa Hitlerom i nacizmom.
Neverovatno je da su pozivali na kolektivnu odgovornost. Šta je sa političkom kulturom u kojoj su ponikli ? Odgovornost je individualna. A odgovornost države je odgovorenost vlasti.
Mislim da bi istorija beščašća bez Lorensa Iglbergera, Žaka Kota, Ričarda Holbruka, Pitera Justinova, Klausa Kinkela, Helmuta Kola i Žaka Kušnera bila prazna knjiga.
Žao mi je što Havijer Solana i Marti Ahtisari imaju virus koronu, mada znam da ima onih koji veruju u kosmičku pravdu.
Ostale tekstove Đorđa P. Mamule možete čitati u rubrici STAV.
Izvor: Pravda
