Istraživači već znaju genom virusa SARS-KoV-2 koji izaziva bolest Kovid-19.  Ali šta će se desiti ukoliko virus počne da mutira?

Iako reč mutacija zvuči dramatično, zapravo je to deo rutine virusa koji su formirani lancima ribonukleinske kiseline koji nose genetske informacije o virusu.

Mutacija je monoton aspekt života virusa korona – rekao je profesor epidemiologije na medicinskom fakultetu Jejl, Natan Grubag.

Kako se virus umožava kopiranjem, on može da stvori neke greške u njegovom genomu koje se kasnije prenose na druge kopije virusa.

- Korona virusi su skloni greškama pa akomuliraju mutacije u svakom cuiklusu kopiranja – objašnjava profesor.

Stručnjaci objašnjavaju da većina ovih mutacija negativno utiču na neke karakteristike virusa i uklanjaju se prirodnom selekcijom.

Epidemiolog Grubag smatra da mutacija nije razlog za zabrinutost tokom vladavine bolesti.

Da li je korona virus mutirao?

- Da, svi ribonukleinski virusi mutiraju, ali vrlo malo tih mutacija donese neku korist samom virusu – objašnjava profesor epidemiologije DŽordž Ruterford sa Univerziteta u Kaliforniji.

Početkom marta istraživači iz Vuhana koji su analizirali 103 osobe zaražene korona virusom sugerisali su da je ovaj virus mutirao u dva manja soja, jedan agresivniji i drugi manje agresivan od onog koji se raširio po celom svetu.

Ipak, nisu se svi složili sa ovim istraživanjem pa je tako epidemiolog Grubag rekao da je reč o čistom nagađanju jer su promene koje su nađene bile toliko beznačajne da se ne mogu smatrati novim sojevima.

Stenli Perlman virolog sa Univerziteta Iova koji je radio na međunarodnom komitetu koji je dao ime korona virusu, rekao je da virus nije značajno mutirao.

Da li je korona ispit na kome je EU oborila samu sebe, saznajte OVDE.

Izvor: Telegraf