Zbog toga, svaka od zemalja je u danima iza nas vodila svoju politiku, okrenutu pre svega ka sebi. Svoj egoizam, EU je pokazala ignorišući pozive za pomoć iz Italije, svoje članice, koja ju je pak pre dobila iz Kine, nego od najbližih suseda.

Uz to, Unija je zabranila i izvoz opreme van svojih granica, što je uključivalo i Zapadni Balkan.

Krah evropskih vrednosti uživo

Međutim, tu nije kraj, imajuću u vidu ono što se ovih dana može pročitati - navodno zadržavanje u Češkoj 680.000 medicinskih maski i jednog broja respiratora namenjenih Italiji.

Problemi i sa Poljskom gde je, kako mediji izveštavaju, zadržana sva medicinska sredstva koja je Italija dobila od Crvenog krsta Kine.

Rečju - na delu je sumrak solidarnosti i poništavanje svih evropskih vrednosti koje gledamo uživo.

Na to nije ostao imun ni Zapadni Balkan, koji je u predvorju EU godinama unazad i koji je, bar tih prvih dana, "izvisio" za pomoć i solidarnost jer su se svi ostali ponašali po principu "spasavaj se ko može".

Tim receptom se rukovodila i Srbija, čiji je predsednik Aleksandar Vučić upravo to suregisao prošle nedelje rekavši da "evropska solidarnost ne postoji", i da je ona "samo lepa bajka" u čemu, bar se u prvi mah činilo, uopšte nije pogrešio, zbog čega se Srbija, po tom principu, okrenula Kini.

A kako je to izgledalo u praksi?

Iako nema evropske zemlje koja se ne suočava sa pandemijom korona virusa, svaka od njih je na to imala sopstveni odgovor, bez ikakve koordinacije, ne obaveštavajući jedna drugu šta radi i preduzima tim povodom, i to je jedna vrsta problema.

Duga su koraci koje je preduzela sama EU, čije su članice najpre odlučile da zatvore svoje granice za građane iz susednih država, i u skladu sa stim i za priliv stanovništva iz okruženja. Tačnije, u cilju obuzdavanja pandemije korona virusa, na 30 dana uvedena je privremena zabrana ulaska u prostor Šengena. Ali, to nije jedina stvar koja je došla kao odgovor.

Ograničenje izvoza medicinske opreme

Takođe, Unija je ograničila izvoz medicinske opreme za države van EU, koji je dozvoljen samo uz izričito odborenje vlada država članica. U prevodu, čak i da je neko hteo nešto da uveze iz neke od zemalja i to uredno plati, to nije mogao da učini. Nažalost, to se mahom i dešavalo.

- Širenje korona virusa u EU je izazov za naš zdravstveni sistem, moramo da zaštitimo naše medicinske radnike koji su na prvoj liniji odbrane od ovog virusa. Takođe, moramo da im obezbedimo zaštitinu opremu, maske, rukavice i zaštitna odela - poručila je predsednikca Evropske komisije Ursula fon der Lajen pre desetak dana.

"Korona virus je vlade i institucije EU bacio u haos, a dogovore i solidarnost je pojela maca" - između ostalog pišu nemački mediji slikovito opisujući šta se dešava u Uniji.

- Nastala je slika gubitka kontrole na nacionalnom i pre svega evropskom nivou, a Evropska komisija je tek sada shvatila da je reč o suštini njene kredibilnosti i o budućnosti Evrope - navodi se u istom tekstu.

U međuvremenu, i nakon prvih brzopletih i egoističnih poteza, Unija se ipak malo sabrala, pa je naknadno postigla dogovor o zajedničkoj nabavci medicinske opreme, i koordinaciji među državama. Opredelila je novac za razvijanje vakcine protiv korona virusa, a donacijama omogućila da se zemlje Zapadnog Balkana koliko-toliko osete da su njen deo.

Ipak, i bez obzira na to, gorak ukus u ustima ostavlja činjenica da ne da se nije proslavila na početku krize, već naprotiv, uradila je sve što se od nje nije očekivalo i, mnogi će reći, pala na ispitu koji je sama sebi zadala (demokratija, solidarnost, ljudska prava, humanost...).

Bez efikasnog odgovora

Kako objašnjava asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić, i na primeru migrantske krize, a sada i ovom sa Kovidom 19, pokazalo se države unutar EU najpre polaze od nacionalnog nivoa, a onda traže zajedničke odgovore.

- To sa jedne strane pokazuje odsustvo jasnog i efikasnog odgovora, a sa druge strane treba imati na umu da EU zahteva poštovanje procedura, što je u isto vreme i njen deficit jer zbog složenosti sistema ne može da odgovori u datom trenutku - priča Surlić.

Kako kaže, ovde smo prvo imali sitauciju da se granice zatvaraju, pa tek onda odgovore same EU.

Na pitanje da li je Unija na ovom primeru pala na ispitu, on kaže da će se to tek videti nakon krize, ali ono što se na ovom primeru može videti jeste da EU nije samodovoljna zajednica, i da globalni problemi traže globalne odgovore.

- Ovde se vide ograničeni dometi nacionalnih država, zbog čega se nameće i pitanje šta je budućnost naših odnosa - kaže on.

Istoričar Dejan Ristić ističe da nam zajedničko istorijsko iskustvo i ovoga puta nam svedoči o tome da vremenska razdoblja obeležena izuzetnim političkim, društvenim, ratnim, identitetskim ili, kao što je u ovom slučaju, pandemijskim izazovima, opasnostima i iskušenjima izuzetno visokog nivoa rezultiraju demonstriranjem onih osnovnih, temeljno određujućih karakteristika pojedinca ili zajednice.

On kaže i da nema nikakve dileme da je ovo zaista jedna od najvećih i po mogućim tragičnim posledicama zastrašujućih opšteevropskih kriza iz koje postoje svega dva izlaza.

- Prvi, onaj mračniji, ali ne i neizvesniji, podrazumeva dalje širenje ove strašne zdravstvene pošasti, smrt velikog broja građana, kao i izrazito duboku i složenu društvenu, političku, ekonomsku i kulturološku krizu. Drugi, optimističniji, podrazumeva ubrzano podizanje svesti u stanovništvu o svih aspektima opasnosti izazvanih pandemijom virusa korona, kao i zajedničko preduzimanje svih raspoloživih mera kako bi se njeno širenje, najpre, usporilo, potom zaustavilo i konačno kako bi se postepeno otklanjale posledice koje će za sobom zasigurno ostaviti - smatra Ristić, i dodaje da je za ovo drugo rešenje suštinski važno da pokažemo i manifestujemo ono istinski ljudsko u nama.

Širenje političkog uticaja

Dok se čitav svet bori sa ovim, u proteklih mesec dana gorućim problemom, Kina, odakle je bolest i potekla, čini se da ga prevazilazi. To je dobra vest, koja je pak ovoj državi, otvorila i neke nove mogućnosti, poput širenja uticaja ili još jedne stepenice više ka svetskoj dominaciji, u zavisnosti od toga ko kako posmatra stvari.

- Uspevši da najvećim delom stavi širenje korona virusa pod kontrolu na domaćem tlu, Peking se sada nedvosmisleno pozicionira sa ciljem da izgradi nova prijateljstva i uticaje, što uključuje slanje medicinskog potrošnog materijala i manjeg broja stručnjaka u pogođene evropske zemlje, među kojima su Italija, Francuska i Španija - navodi se u jednom od tekstova upravo na temu EU i njenog odgovora na pandemiju.

Britanski premijer Boris DŽonson je zaražen korona virusom. O tome pročitajte OVDE.

Izvor: Blic