Ovo je logična posledica balona koji su "pukli" s krizom DotCom 2000., potom se ista praksa nastavila do 2008. i finansijskog sloma s bankrotom Leman Bradersa, a sad treba očistiti prljavštinu koja se nakupila s godinama „kvantitativnog popuštanja“ i finansiranja takozvanih „zombi korporacija“. Sada se saznaje da je FED, uz 2.000 milijardi dolara koje su već osigurane za „pomoć ekonomiji i stanovništvu Amerike u vreme pandemije“, ovlastio finansijskog diva BlackRock da upravlja otkupom korporativnih dugova u vrednosti 4.500 milijardi dolara, a sve to u trenutku kada sve projekcije govore da će proračunski deficit savezne vlade ove fiskalne godine iznositi 1.000 milijardi dolara.

Logično i razumljivo je da SAD ne mogu proglasiti bankrot, jer bi to, između ostalog, gurnulo ceo svet u recesiju sa nesagledivim posledicama. To bi bio uzrok destabilizacije brojnih zemalja, osiromašenja i kriza, socijalnih nemira, pobuna i građanskih ratova. Svet se još nije suočio s ovakvom pretnjom, pre svega zbog divlje globalizacije koja se širila s idejom unipolarnog sveta na čelu sa Sjedinjenim Državama.

Verovatno se pitate šta sad? Šta da se radi, kako je svojevremeno rekao drug Lenjin. Ne, neće biti juriša na Zimski dvorac i takve vrste revolucije. Ali je jasno da Kina i Rusija, ali i Indija, EU i druge sile, etablirane, one u usponu ili u opadanju, više ne pristaju na svet u kome ništa ne zavisi o onome što činimo u našim nacionalnim državama i da sve zavisi o hirovima psihopata poput onih koje je u filmu „Vuk sa Vol Strita“ prikazao Martin Skorseze, kojeg je napravio prema istoimenim memoarima DŽordana Belforta.

Taško je reći šta će se tačno dogoditi, ali možemo izeti nekoliko činjenica koje vam mogu pomoći da sami dođete do nekih logičnih zaključaka.

Taško je izračunati posledice krize tržišne ekonomije, ali je to puno lakše onima koji su gubili vreme sa studiranjem „planske privrede“, nego onima koji su se klanjali totemu „nevidljive ruke slobodnog tržišta“.

Prva gorka istina: Nezaposlenost

U tom smislu je sigurno da će Ameriku pogoditi prvi talas s rastom nezaposlenosti, nižim primanjima, a BDP će padati. Predstava je već impresivna. U dve nedelje više od 10,4 miliona nezaposlenih. To je pobedilo sve sumorne prognoze JP Morgana i Goldman Sačaa, koje su predviđale 5, odnosno 7 miliona nezaposlenih.

Nove, mračnije i realnije prognoze istih ureda na vrhuncu krize u Sjedinjenim Državama daju između 32 i 47 miliona nezaposlenih.

Uz povećanja broja nezaposlenih, mnoge američke kompanije masovno smanjuju plate svojim zaposlenima. Počevši od naftne i avio industrije, završavajući s potpuno suludim smanjenjem plata lekarima koji nisu bili uključeni u lečenje epidemije, odnosno onima koji rade na drugim odeljenjima.

"Moody’s" procenjuje trenutni pad američkog dnevnog BDP-a na 29 odsto. Spomenuti "JP Morgan" i "Goldman Saks" prognoziraju ukupni godišnji pad BDP-a od oko 11 odsto ili više. Dakle, rast nezaposlenosti će se nastaviti i pogoršavaće se.

Drugi šok: Istina o broju obolelih i lečenju

U drugom talasu će se poigravati sa brojem zaraženih i umrlih, što omogućuje sam sistem „zdravstvene zaštite“. Naime, testovi se ne rade za sve koji su bolesni. U SAD-u nema besplatnih testova i morate ih platiti. 700 do 900 dolara, zavisno od mesta. Mnogi nemaju zdravstveno osiguranje, drugi nemaju novac, a i samo osiguranje pokriva samo deo troškova.

Sam tretman takođe košta mnogo novca, a američka država to neće pokriti. Lečenje od koronavirusne infekcije, kao što je preneo časopis "Tajm", košta od 9 do čak 35 hiljada dolara, u zavisnosti od klinike i polise osiguranja i ima li je pacijent uopšte. Primer žene iz Sijetla koja je lečenje platila 34.000 dolara je posledica činjenice da je u trenutku zaraze bila mlada i zdrava, a nije plaćala zdravstveno osiguranje jer je morala da vraća studentski kredit i nije sebi mogla da priušti dupli trošak. Lečenje je platila nešto više od 34.000 dolara. Na kredit, naravno. Dakle, mnogi sebi ne mogu da priušte plaćanje hiljade, ako ne i desetine hiljada dolara za lečenje.

Veliki broj testova i maski su lažni, bez sertifikata, a stotine hiljada su uglavnom ukradeni u drugim zemljama, ali o tome smo već govorili. To neminovno smanjuje mogućnosti filtriranja, a prepoznavanje zaraženih ljudi je presudno, jer se tako bolesni izoluju od zdravih i mogu se lečiti u ranim fazama.

Ako imaju krivotvorene testove nepoznatog proizvođača, nejasnog kvaliteta i pouzdanosti, onda je ta faza propala. Da bi apsurd bio veći, konzervativni novinar Glen Kuk radosno obaveštava sve svoje slušatelje: “Gledajte, na američkom tržištu se sve rešilo i puno je kompanija brzo počelo testiranje bez ikakvih sertifikata.” I dodaje “kako su se Amerikanci rešili svih ograničenja, otkazali sva licenciranja i sve postupke odobravanja”.

S ovim pristupom se ne zna ko testove i opremu proizvodi, a to se svejedno naziva “testovima”. Svi su sigurni, čak i Donald Tramp, da je u SAD-u stvarni broj slučajeva zaraze znatno veći od službene statistike, i to upravo iz gore opisanih razloga.

Što se tiče smrtnosti od virusa, američki novinari priznaju da i brojke mogu biti dvostruko veće od službenih, jer se za mnoge pokojnike jednostavno ne radi provera uzroka smrti.

A budući da bolnice već primaju samo pacijente koji su umerenim i teškim simptomima, lečenje se značajno komplikuje. U skladu s tim, smrtnost će takođe biti znatno veća od evropskih, kineskih ili ruskih pokazatelja. Ona je već viša, ali nakon nekoliko dana će se stopa smrtnosti i dalje povećavati, što se vidi iz čisto statističkih modela.

Treći šamar: Pad kupovne noći i očekivanja potrošača

Na ovom mestu nije teško opisati posledice činjenice da se nekoliko desetina miliona ljudi iznenada našlo bez sredstava za život, a prihodi miliona se sve više smanjuju.

I sve se to događa u pozadini početka hiperinflacije uzrokovane bacanjem u ekonomiju oko 16.000 milijardi "nepokrivenih" dolara. Naime, ovo je maksimalno priznata vrednost intervencije Bele kuće, Kongresa i Federalnih rezervi.

Svemu tome dodajte izuzetno istrošenu infrastrukturu, neverovatan spoljni dug i nekoliko stotina miliona komada vatrenog oružja u rukama stanovništva.

Dakle, svi ti ljudi kupovati mnogo manje. Na primer, prodaja novih automobila pala je 38 odsto u odnosu na prošlu godinu. I to uprkos smanjenju kamatnih stopa na kredite.

Sve to već počinju da uzimaju u obzir u svojim prognozama i američke korporacije. Sve, pa čak i industrija igara, koje su počele da odlažu izdanja svojih proizvoda, a programeri nove generacije konzola odložili su početak prodaje jer su shvatili da u skoroj budućnosti većina potencijalnih kupaca jednostavno neće imati novca za njihove proizvode i da bi konzole trunule u radnjama kao mrtvi teret, što umanjuje performanse kompanija.

I tako je u svemu. A ako nema potražnje, nema ni prodaje. Ako nema prodaje, nema ni proizvodnje, a bez proizvodnje se režu radna mesta. A smanjenje radnih mesta dovodi do još većeg pada potražn. Ali taj je fenomen već dugo poznat u ekonomiji pod mnoštvom različitih imena, od "petlje stagnacije“ do "zadaha depresije“. Kako god ga zvali, mehanizam očito nije samoodrživ.

Svojevremeno je DŽon Majnard Kejnes, otac nečega što su Amerikanci smatrali „socijalizmom“, iako je on to kategorički negirao, predložio da se ekonomija stimuliše vladinim sredstvima, ubrizgavajući novac u ekonomiju i potrošačko kreditiranje kako bi se prevladala ova situacija.

Problem sa Sjedinjenim Državama nije u tome da bi to bila loša ideja, već činjenica da se to čini već duže vreme, kroz izdatke državnog proračuna, uključujući vojno-industrijski kompleks, koji su ogromni, tako da se stanovništvu više nema šta da se ponudi, bolje rečeno pozajmi.

Američka ekonomija je kontinuirano šokirana više od četrdeset godina. Uništio ju je "Reaganomics“, neoliberalni model koji je ’80-ih agresivno nametao predsednik Regan i koji je živeo do 27. februara ove godine.

Prema tome, već sada će se stvari razvijaju prema scenariju „prodaje u garažama“, s finansijskim odlukama tipa -  „Mi vam dajemo ovaj automobil na zajam, a ako više ne možete plaćati rate, uzeće vam ga banka“. A kako većina stanovništva nema slobodan pristup novcu, svi ti pokušaji da se „proda nešto nepotrebno“ biće neupotrebljivo.

Četvrti talas: Hipotekarna kriza 2

Kako se 2008. godine ništa se nije promenilo, nisu se promenila ni pravila regulacije, a obim hipotekarnih kredita postao je još veći. I usput, niko nije kažnjen. Prema tome, idućih nekoliko nedelja će desetine miliona ljudi koji su nedavno izgubili posao, a ne zaboravite da većina njih imaju porodice koje treba hraniti, ili oni kojima su značajno smanjene plate, više neće moći plaćati hipotekarne kredite ili najam.

A ako mislite da ih niko neće izbaciti na ulicu, onda slabo znate šta se događa u Americi. Iseljenje po „narudžbi” i nalozi za iseljenjem se sprovode u punom jeku krize. Nikoga nije briga, kao što nikoga nije briga da je trećina otpuštenih Amerikanaca po ugovoru istovremeno ostala bez zdravstvenog osiguranja. NJih 3,5 miliona u dve nedelje. Covid-19? Koga je uopšte briga.

Poslednji put, tokom krize 2007. i 2008., iseljeno je više od 3,5 miliona porodica. I niko se nije “brinuo” zbog “krize” ili njihovih vapaja  - “Nemamo gde da odemo”. To je najviši stadijum kapitalizma, koji je bajka samo prvih nekoliko godina. „Kineski socijalizam“ je u poređenju sa tim kao „dogovoreni brak“. Mučan u početku, a kasnije ljudi nauče da se vole, zbog čega u ogromnoj većini slučajeva funckionišu savršeno.

Ali ovo je samo dio tragedije, jer će se katastrofa nastaviti. Katastrofa će početi kad se banke, umesto dolara primljenih od depozita domaćinstava i zajmova Federalnih rezervi, nađu s ogromnom količinom revalorizovanih nekretnina. Štaviše, budući da stanovništvo neće imati novca, a bez posla se neće davati krediti, niko neće kupovati ove nekretnine.

A onda se pojavi čarobna riječ “finansijski derivati”. Smešna stvar je što je upravo prošle jeseni američki ministar finansija ukinuo refinansiranje za osiguravajuće kuće koje osiguravaju hipotekarne kredite. A sada onda dolazi nova hipotekarna kriza.

Postoje neki osigurani iznosi, ali su, zahvaljujući njegovim naporima, u njima mizerne svote. I tako se ceo sistem „finansijskih derivata“ po drugi put u nešto više od jedne decenije radosno ruši.

Ali, to više neće biti kao 2008. godine, jer je osnovna diskontna stopa već smanjena na nulu, neograničeno “kvantitativno popuštanje“ (QE) je uvek odmagalo, a ne pomagalo, a bankarski multiplikator smanjen toliko da će se s daljim smanjivanjem ceo bankarski sistem SAD-a urušiti.

Metaforički rečeno, svi su lekovi popijeni pre početka aktivne faze bolesti, a ni Bela kuća niti FED nemaju druge alate da utiču na situaciju. Zapravo imaju, ali ćemo to ostaviti za kraj. Zasad, u skladu s navedenim, cela piramida derivata se mora urušiti.

Peti Talas: Rast kriminala i kolaps institucija i uprave

Što se obično događa kada nema novca, ali puno je oružja u rukama? Tako je, pogodili ste. Naglo raste kriminal, uglavnom zločini povezan s oduzimanjem imovine kao krađe, pljačke, otimačine i slično.

Nad svim tim lebdi epidemija. Primera radi, u NJujorku je svaki šesti policajac, njih 17 odsto, prema službenim podacima na bolovanju. Stoga nije iznenađujuće da je u brojne države već uvedena Nacionalna garda. Ali to je tek deo problema.

Moguće je sve što liberali, negde čak i „patrioti“ čitaju kao vesti o Sjedinjenim Državama i Zapadu kao celini. Govori se o kolapsu uprave, kolapsu ekonomije, uništenim fabrikama, praznim policama, neredi, gladi i tako dalje. To su zapadne stvarnosti danas. Ali i sutra, verovatno gore, jer su ljudi sada preplašeni i gledaju brojke zaraženih i umrlih koje se ceo dan prikazuju na američkim kanalima. Kada epidemija prođe, onda dolaze pravi problemi, jer Amerikanci nisu Kinezi i zapravo ne vole svoju zemlju, ili je ne vole više od svog ajfona ili Plej Stejšna.

Već smo videli kako se američki građani ponašaju u kriznim vremenima, na primer, posle uragana Katrina, kada su se zaređale pljačke i neredi, nemotivirano nasilje i masovno su se formirale bande u punom smislu te reči.

Na kraju krajeva, one uzimaju vlast kada sve državne i opštinske vlasti odu na neplaćeni odmor, a otići će jer postoje “problemi s proračunom”. Poslednji put se to dogodilo ne tako davno, prošle zime.

Niže plate takođe mogu pokrenuti štrajkove. Na primer, komunalnih usluga, a neodvoz smeća, prestanak isporuka vode ili struje mogu vrlo brzo moderni veliki grad pretvoriti u kaverne iz kamenog doba s paničnim stanovništvom. Uz sve gore navedene nedostatke nedostajaće policajaca i lekara, tako da su korupcija na Volstritu i koronavirus stvorili gotovo savršenu oluju.

Rusija blokirala pristup neistinitim informacijama na društvenim mrežama! Više o tome OVDE.

Izvor: logicno.com