Ukazao je protiv koga je sve i zašto uperen vrh tog koplja i ko iza svega stoji.
Koliko su snažni kineski «komsomolci»? Mnogi o njima govore negativno, mada nema ništa sramotno biti rodom iz nižih slojeva i sve postići sam. Ti ljudi su Kinezi. Ili ih kontroliše neko spolja?
– U Kini se liderom „Komsomola“ smatra trenutni šef vlade Li Kećiang koji ima dovoljno pristalica. Moje je gledište: «komsomolska» kohorta NR Kine povezana je sa londonskim globalistima. To je vrsta interne neformalne partije – poput Klintonista u SAD-u ili sistemskih liberala, sisliba u Ruskoj Federaciji, koji dominiraju našim finansijskim i ekonomskim blokom.
Međutim, njihova dominacija više nije bezuslovna. Za razliku od svog prijatelja Si Đinpinga, Vladimir Putin uspeo je da započne pročišćavanje elite, a to je uspeo u spasonosnom januaru, razrešavajući vladu Dmitrija Medvedeva. U novom kabinetu, pored samog Mišustina, postoje i vrlo jaki «gosudarstvenici», među njima je i prvi potpredsednik vlade Andrej Belousov.
Uzgred, on je jedini iz finansijskog i ekonomskog bloka bezuslovno priznao prisajedinjenje Krima, a ostali su bili izuzetno oprezni u svojim izjavama. Snažno podržavam njegovo imenovanje i smatram tandem Mišustin-Belousov veoma jakim. Verujem da njihovi napori u trenutnim teškim uslovima održavaju stabilnost ruske ekonomiju, nema brzog rasta cena, a svi najjednostavniji potrebni proizvodi – brašno, šećer, testenina, krompir i drugi – nalaze se u prodavnicama. Neke robe su, u prvim danima najvećeg uzbuđenja, nestale sa rafova, ali panika je prošla, a nestašice nisu u izgledu.
Mišustin je generalno veoma efikasan, on je vešt organizator. Ostale ključne ličnosti u Putinovom okruženju su ministar odbrane Sergej Šojgu, sekretar Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev, direktor FSB Aleksandar Bortnikov i pskovski mitropolit Tihon (Ševkunov). To su ljudi koji se bezuslovno mogu smatrati ključnim u Putinovom timu.
Osim januarskog kadrovskog čišćenja, u martu smo uspeli da izvršimo naftni kontraudar …
Mislite na izlazak Rusije iz naftnog sporazuma sa OPEK?
– Da, i mislim da je to ispravna odluka.
A činjenica da su cene po barelu tada pale na 13-15 dolara?
– Ali sada su već porasle: sirova nafta Brent trguje se sa 36 dolara po barelu, a novi sporazumi za smanjenje proizvodnje nafte već su postignuti. U uslovima ovih kolebanja cena, mi ćemo izdržati, a oni – naši konkurenti – teško. Mislim ne samo na Saudijce, već i na Sjedinjene Države.
Ranije je Tramp imao sve razloge da se ponosi svojim dostignućima: za tri godine otvorio je 7 miliona novih radnih mesta i smanjio nezaposlenost. Sledećeg novembra 45. predsednik Sjedinjenih Država imao bi 80 posto šansi za pobedu na sledećim predsedničkim izborima. DŽo Bajden i Berni Sanders izgledali su smešno. I iznenada, kriza izazvana koronavirusom, Tramp ponovo ima 4 miliona nezaposlenih. Sada su šanse domaćina Bele kuće značajno smanjene.
Čini mi se da se bio-oružje koristi i unutar Sjedinjenih Država – možemo reći da su one šesta meta, osim Italije, Irana, Kine, Francuske i Nemačke.
Prema Veterans Today, „američki talibani“ (kako su ih nazvali) namerno šire viruse u Sjedinjenim Državama. Lokalni cilj je, ponavljam, srušiti Donalda Trampa.
Imajte na umu da se u Rusiji COVID-19 još uvek ne širi takvom brzinom. Prva dva slučaja infekcije koronavirusom zabeležena su krajem januara. Ipak, epidemija još uvek nije uspela da obuhvati sve ruske regione, a u nekim od njih, hvala Bogu, broj zaraženih se ne meri ni desetinama, već jedinicama. Odnosno, širenje zaraze širom zemlje (a naša je, naravno, velika – to je nesporno) prilično je malo. Italija je imala 7 dana, a Kina 10 da ih u potpunosti pokrije pandemija.
Zašto su Putin, Tramp i Si Đinping, kako kažete, bili napadnuti? U kontekstu geopolitike oni su konkurenti, a ne saveznici. Ili se videla mogućnost neke vrste saveza konzervativnih svetskih lidera?
– Pretpostavljam da bi komunikacija ove tri vođe trebalo da postepeno vodi ka „novoj Jalti“ – slično kao na Jaltanskoj konferenciji u februaru 1945. godine. A to bi se moglo dogoditi vrlo brzo – po mojoj verziji, najuspešniji trenutak za takve pregovore mogao bi biti jun ove godine, a Beograd bi bio najprikladnije mesto. Zašto Beograd?
To bi bilo duboko simbolično. U glavnom gradu Srbije je jedini spomenik caru Nikolaju II na svetu. Da, poslednji ruski car imao je mnogo slabosti. Lično ga kritikujem zbog činjenice da se u januaru 1917. godine nije usudio da preduzme hitne mere i kadrovsko čišćenje – za razliku od Putina koji je blagovremeno doneo odluke u januaru 2020. godine. Ali pod Nikolom Poslednjim izgrađena je Transsibirska železnica – 9 hiljada kilometara železničkih pruga, veoma važnih za buduće carstvo. Rusko stanovništvo je povećano za 60 miliona – koja se druga vlada može pohvaliti sa tim? Ali glavna stvar je da je na inicijativu ruskog cara sazvana prva mirovna haška konferencija 1899. koja je iznela koncept mirnog razvoja čovečanstva.
Konferencija je otvorena na rođendan Nikolaja Aleksandroviča – takav je bio predlog danske kraljice, koja je cenila zasluge Romanova u svom sazivu. Ponudili smo svet bez sukoba i rata. Rusija je bila praktično samozadovoljna, njeno stanovništvo je raslo, razvijala se ekonomija. To nije odgovaralo Britancima, koji su ponudili svoj put u rat. London je učinio sve da dođe do Prvog svetskog rata, što je rezultiralo padom Otomanske, Ruske, Nemačke i Austrougarske imperije. Zatim je usledio Drugi svetski rat – kao nastavak istog puta.
U stvari, takmičenje između ova dva modela ljudskog razvoja nastavlja se i danas. Jedan od njih se može nazvati „ruski put“, a drugi – „britanski put“. Stoga bi cilj mogućeg susreta Putina, Trampa i Si Đinpinga bio da se spreči još jedan svetski rat, koji se može odvijati i u vrućem obliku i u obliku bio-rata (koji se dogodio u ovom trenutku).
Druga stvar oko koje bi se tri svetska lidera trebalo da slože je likvidacija NATO bloka kao agresivne strukture. Treće, stvaranje novog modela sveta koji bi mogao da se izrazi na evroazijskom kontinentu, uključujući geopolitičku uniju Nemačke, Austrije, Italije, Rusije i Belorusije (ja to nazivam GIARusija). Druga verovatna alijansa je Balkanska konfederacija sa centrom u Beogradu. Zatim „Frankonija“ – Francuska, Belgija, Španija, Škotska. Na severu – uslovna „Hanseatska liga“ – Skandinavija i baltičke zemlje. Pa, Engleska i Holandija – takođe bi mogle da formiraju savez. Plus arianski prostor – Turska, Iran, Irak, Katar, Saudijska Arabija, UAE, Bahrein. A na Bliskom Istoku – Asirija (Sirija, Liban, Jordan, Kipar, Palestina) itd. Sve to je potrebno kako bi se Britaniji u potpunosti ukinula mogućnost da ikada organizuje bilo kakav rat.
Naravno, ovo nije ništa drugo do moj predlog, moja hipoteza o novoj slici sveta kako bi se Putin, Tramp i Si Đinping mogli da sastanu.
Ne tako davno, 16. decembra 2019. godine, u Kataru (Doha) je održana međunarodna konferencija na kojoj sam i ja imao priliku da učestvujem. Nivo konferencije bio je prilično visok – prisustvovali su joj zamenik generalnog sekretara UN-a, šefovi država, nekoliko hiljada gostiju iz 104 zemlje. Na ovom događaju izrazio sam ideju o potrebi trostrukog sastanka i nisam naišao ni na kakvo odbacivanje niti prigovor. Ali ovo je platforma za diskusiju i postoje razne ideje.
Koliko će efikasno Tramp da odoleva? Čini se da se on nalazi u najugroženijem položaju.
– Donald Tramp, po mojoj proceni, sjajno odoleva. Podsetimo se kako je godina počela – atentatom na iranskog generala Kasema Sulejmanija 3. januara. Ovo je otvorilo direktan put ka velikim sukobima velikih razmera, ali hitni put Vladimira Putina u Damask 7. januara i njegov susret s Bašarom Asadom, verujem, sprečili su rat. Bilo je veoma rizično, ali Putin je to uradio.
Najverovatnije, uklanjanje Sulejmanija obavljeno je bez Trampovog znanja, ali iz očiglednih razloga on to nije mogao javno reći. Međutim, pogledajte šta se sada dešava: to gotovo ne primećujete iza dimne zavese koronavirusa, ali Amerikanci napuštaju Irak, sve baze su praktično prazne. Ovo je veliki događaj. Međutim, ova tema se slabo pokriva u medijima, barem u ruskim.
Da, Tramp je izdržao udarac i nije ušao u rat, ali koliko ga je to koštalo? Prema nekim izveštajima, 2. februara 2020. trebalo je da se izvrši pokušaj atentata na američkog predsednika na Floridi, u vladinoj rezidenciji. Ipak, to je sprečeno.
Moja lična verzija je da je Trumpova obaveštajna struktura preventivno uništila dva aviona CIA-e zajedno s teroristima: jedan se navodno srušio u Avganistanu, a drugi u Iraku. Pukovnik CIA-e Majkl D’Andrea, poznat po imenu Ajatolah Majk, koji je vodio celu operaciju za eliminaciju Sulejmanija u Bagdadu, očigledno je ubijen zajedno sa njima.
Ako su neke konspirološke procene tačne, tada u aprilu SAD planiraju uhapsiti globalne klintonite, pedofile itd. Usput, FED-u može biti nanesen razorni udarac putem njegove nacionalizacije. Ovo bi trebalo značajno da oslabi poziciju Trampovih protivnika.
Ko su oni, protivnici Trampa? Vi ih zovete Klintonisti, liberali ili „duboka država“. Šta se krije iza svih ovih pojmova?
– Središte duboke države je London. U rukama ovih ljudi nalaze se tri velika instrumenta. Prva je najdublja država Sjedinjenih Država; njen politički „krov“ su Bil Klinton i njegova „porodica“, finansijski, ekonomski i delom ideološki blok su DŽordž Soroš i Bil Gejts, a moćni blok je deo CIA-e i Ministarstva odbrane (ali ne u potpunosti). Američku duboku državu stvorili su Vinston Čerčil i Vilijam Donovan, tadašnji vođa američke OSS, nakon Drugog svetskog rata.
Drugi alat je FED, američka Federalne rezerve, a treći su globalni mediji, uključujući i one u Rusiji. Pozivam ruske televizijske kanale da prikazuju filmove o Velikom Otadžbinskom ratu, ali samo juče je jedan od federalnih kanala proveo ceo dan vrteći filmove o DŽemsu Bondu. Moji pretplatnici mi pišu da, na primer, u Japanu gledaoci očekuju i istorijske i patriotske filmove od svoje televizije, a tamo – Bondiana, isto kao i naša. Usput, na moje razočaranje, RT kanal – Russia Today – sve više igra na strani globalista, u globalističkom trendu. Informacija o Rusiji nema više od 8–9 procenata i to uglavnom u negativnom formatu.
Sećate li se pucnjave na Lubjanki 19. decembra 2019? Dogodilo se to istog dana kada i Putinova velika konferencija za štampu i uoči Dana Čekista (koji se slavi 20. decembra). Golim okom se videlo da se radi o napadu na ruske specijalne službe i lično na Putina. Pa šta? RT daje 19 izveštaja na engleskom sa lica mesta. A kada se nedelju dana kasnije u SAD-u dogode dva izuzetna događaja – pucnjava u crkvi, i napad na sinagogu i rabinovu kuću, isti kanal emituje šest puta manje storija.
Nije slučajno što su se 19. decembra kod zgrade FSB-a pojavili liberali svih boja koji su emitovali ono što se događalo putem interneta, mnogo puta preuveličujući incident i pojačavajući paniku (do te mere kao da su zgradu na Lubjanki osvojili nepoznati ljudi). Iako, da nije bilo akcije naše kontraobaveštajne službe, napad na zgradu FSB-a mogao bi biti mnogo veći. Dakle, liberali su, u stvari, emitovali ono što je trebalo, po nečijim planovima, da se dogodi, ali to se nije dogodilo, zbog odgovarajuće reakcije.
Skoro sam uveren da je nakon ovog incidenta Vladimir Putin procenio obim provokacije i odlučio da izvrši fundamentalne promene u strukturi države koje su usledile u januaru. Započeo je, kao što rekoh, levo-konzervativni zaokret, zapravo ponavljajući Trampa u određenoj meri.
Da li uopšte postoji alternativa globalnim medijima? Pored Trampa i „Tvitera“ i američkog televizijskog kanala Foks NJuz, teško je prisjetiti se bilo čega drugog.
– Zanimljiv primer: nakon telefonskog razgovora Putina i Trumpa, 1. aprila, ruski avion An-124 sa teretom za pomoć u borbi protiv koronavirusa sleteo je na aerodrom u NJujorku, konstruktivno je izvestio samo jedan američki televizijski kanal, Foks NJuz. I nijedan od mnogih američkih medija! Ali to se već zna. Donald Tramp radi u situaciji kada je 92 odsto medijskih izveštaja o njemu negativno, a samo 8 odsto je neutralno ili podržavajuće.
Šta je vaša prognoza: da li će karantinske mere biti ukinute do 9. maja? Da li ćemo pobediti koronavirus, bar za 75. godišnjicu Velike pobede?
– Sada se iznose predlozi za odlaganje proslava do 24. juna – u čast prve Parade pobede koju je tog dana održao Josip Staljin. Ne isključujem da se 24. juna mogu organizovati proslave – bar neke od njih. Ali podsetimo se da je 7. novembra 1941., pod mnogo težim uslovima, Staljin organizovao vojnu paradu. Kako javlja Sergej Šojgu, među ruskim vojnim osobljem niko nije zaražen koronavirusom.
Dakle, parada može i treba da se održi. I vreme je da se patriotske teme vrate barem u državne kanale i medije bliske državi. To će ublažiti situaciju i preokrenuti negativni tok informacija koji se i dalje preliva preko nas: poruke ne o ozdravljenim, nego o mrtvima itd. Ovo je očigledno pritisak na psihu ljudi koji su sada kod kuće, u samoizolaciji.
Međutim, po mom dubokom uverenju, već smo prešli ključnu tačku krize. Naravno, da Putin nije preduzeo odlučne mere u januaru, onda bi u martu Rusija ušla u strašan period destabilizacije.
Govorio sam o trijumviratu Putin – Tramp – Si Đinping. Dakle, u ovom trojcu je, po mom mišljenju, vođa ruski predsednik. Potpuno je neprihvatljivo da ga povučete sada ili čak posle 2020. godine iz igre. Nova konstrukcija sveta tek počinje da se oblikuje, i moramo svima nama dati vremena da uđemo u budućnost sa najmanje gubitaka za Rusiju.
Ruska vojska ima opasno oružje zasnovano na novim fizičkim principima. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: fakti.org
