Најновије

Било какав рат између САД и Ирана био би раван катастрофи, а Запад и његови савезници не могу да га добију

Најновије одлуке америчког председника Доналд Трампа да избегне војну акцију против Ирана у тренутку сауочавања с тактичким понижењем и стратешким претњама, биле су интелигентне, суптилне и етички необориве, али истовремено и ризичне.

Америчка војска (Фото: army.mil)

Према изворима из блискоисточних и западних обавештајних служби, најновији напади на саудијска нафтна постројења извршени су са иранског тла. Сједињене Државе, Велика Британија, Француска и Немачка оптужиле су Иран да стоји иза напада крстарећим ракетама, али директна тврдња да је Иран заиста напао Саудијску Арабију - што је ратни чин - још није званично објављена. Извори, међутим, тврде да су обавештајне службе 100 одсто сигурне да су њихове информације тачне.

Одлука да се ти подаци не објаве - иако је реч о јавној тајни - подстакнута је надом да постоји начин да се дипломатским средствима смањи опасност од рата у Заливу. Колико је хитно да се то постигне дошло је до изражаја на Генералној скупштини УН прошле недеље, где је Француска руководила настојањима да се САД и Иран наведу на пут преговора.

Признавање дрског чина насиља против суверене нације готово неминовно би захтевало одговор уз примену силе те земље, или њених савезника и дефинитивно ставило тачку на дипломатију.

Ризик за Трампа и друге лидере састоји се у томе што би одустајање од акције у знак одмазде за оно што је заправо стратешки делотворан напад на Саудијску Арабију, Техеран могао да схвати као слабост. То би могло да подстакне даљу ескалацију, која би, оцењују многи извори у дипломатији и обавештајним службама широм региона, готово сигурно изазвала сукоб.

Напад на Иран покренуо би сложен рат који Запад и савезници напросто не могу да добију.

Операције за које су САД до сада оптужиле Иран - пловидба кроз Персијски залив, нафтна индустрија Саудијске Арабије и обарање америчког дрона - нису изазвале крвопролиће, али, чини се да су акције Ирана брижљиво калибриране да наговесте веће опасности и укажу на војни домет Ирана.

Иран повећава улог

Замислите осветнички напад Запада, на пример, због новог напада који је (макар и случајно), изазвао жртве.

Коалиција предвођена САД морала би брижљиво да осмисли одговор. Одмазда би морала да буде болна за Иранце, али и да наговести да следе и горе ствари. Мета напада би, вероватно били командне и контролне структуре Корпуса Чувара Исламске револуције (Иранска револуционарна гарда, ИРГЦ), ПВО широм земље, складишта оружја и стратешки комуникацијски центри.

Елементи нуклеарног програма у Ирану били би изузети, али су они углавном у полупропалом стању.

Иран то зна. Свако ко намерава да нападне Иран зна да они то знају, тако да би било тешко наћи одговарајуће циљеве. Иран би вероватно проучио међунардне ваздушне нападе на Ирак у време Садама Хусеина, као и оне на Југославију, Косово и Либију. ИРГЦ и њихово елитно крило у иностранству Снаге “Кудс”, вероватно би све што вреди укопали у планинама и поставили мамце.

Иран ове године непрекидно повећава улоге, јер су санкције које су им наметнуле САД дубоко погодиле привреду те земље. Гневни су због тога што Европска унија и други очигледно нису успели да заобиђу санкције.

Сједињене Државе су прошле године иступиле из Заједничког свеобухватаног плана деловања (ЈЦПОА), постигнутог са Ираном 2015, који ограничава нуклеарни програм те земље у замену за укидање санкција.

Трамп и остали “јастребови”, нарочито Бењамин Нетанијаху, оценили су да је споразум “ужасан” и да Иран и даље подржава Хамас у Гази и Хезболах у Либану, док истовремено развија ракетну технологију коју су сада и ефикасно применили.

Америка и њихови савезници сада желе преговоре о свему томе преговара како би се стало на крај иранском ракетном програму и нуклеарним амбицијама. Иран каже да је спреман да настави преговоре, али само ако санкције буду укинуте.

Управо опасност од рата против Ирана наговештава могућност још већих ужаса у случају одлагања сукоба, али, истовремено, сваки напад на Иран могао би за кратко време да од демонстрације силе Запада израсте у потпуни пожар.

Војни домет Ирана

Стотине хиљада припадника шиитских милиција у Ираку доживљавају Иран као свој духовни завичај. Широм суседног Ирака налазе се америчке базе, одмах поред шиитских војних кампова - војници прекаљени у борби против Исламске државе могли би да се окрену против својих америчких суседа.

Хиљаде иранских војника, као и припадника милиција из Ирака и Авганистана, под командом Ирана, тренутно се боре поред снага Башара ал Асада у Сирији.

Обавештајне службе се плаше могућег слања неких од њих, ако не и свих, заједно са сиријским снагама, ради повратка контроле на Голаском висоравни, која је тренутно по управом Израела, непосредно након почетка рата са САД.

Израел процењује да на југу Либана Хезболах има најмање 130.000 ракета усмерених у том смеру, од којих неке могу да погоде Тел Авив и друге локације даље ка југу којима већ сада свакодневно прети опасност од Хамасових ракета из Газе, где Иран подржава милитантну групу.

Најомиљенији амерички савезник на Блиском истоку, Израел, врло лако би могао да буду увечен у рат с комшијама, а последице би биле катастрофалне, поготово за Либан.

Око 200.000 потомака Палестинаца, који су напустили земљу у време израелских ратова 1948. и 1967, данас живе у Либану, а отприлике још толико живи у Јордану. Рат у комшилуку могоа би да угрози јорданску монархију уколико се Палестинци солидаришу с браћом у Либану и Гази.

- Треба да престанемо да разговарамо о Иранском споразуму и почнемо да разговорамо о иранском ракетном програму и његовом понашању у региону, јер је то исто тако важно, ако не и важније. Они имају потенцијале да постављају услове региону - рекао је за Си-ен-ен високи званичник за ситуацију у Заливу.

Иран је можда већ стигао у ту фазу.

У случају сукоба изазваног осветничким нападом за иранске поступке, Персијски залив био би изложен опасности од ракетних напада. Један, или два погођен циља, или чак само наговештај погађања циља на Аеродром у Дубаију, значио би да би се њихова туристичка индустрија нашла у слободном паду. Абу Даби има највише нафте у Емиратима, али се, попут Дубаија, налази у домету чак и конвенционалне иранске артиљерије, а о софистицираним ракетним системима да и не говоримо.

Саудијска Арабија, Кувајт, Бахрејн, УАЕ и Катар извозе нафту и гас кроз уско грло Ормуског мореуза. Иран је већ демонстрирао способност да спречи пролазак супертанкера - потпуно затварање најважнијег пута нафте на свету релативно је лако изводљиво.

Само неколико крстарећих ракета, за које обавештајне службе тврде да су прозведене у Ирану, нанело је такву штету Саудијској Арабији да је на тржишту нафте наступила права јагма за нафтом, што је за кратко време довело до скока цене за 20 одсто.

Затварање Ормуског мореуза, нови напади на УАЕ и Саудијску Арабију, као и благо пораст цена нафте могао би да изазове вртоглави раст цене нафте на 100-150 долара по барелу.

Ирански план је јасан: да наговести да може да паралише водени транспорт у Персијском заливу помоћу мина постављених на нафтне танкере.

Разлози због којих су јастребови у Трамповој администрацији хтели да спутају Иран и изађу из нуклеарног споразума исти су они због којих би евентуални напад био толико опасан.

Можда управо Трамп и његови савезници треба да покажу дипломатску вештину. Преговори треба што пре да почну, или би Иран заиста могао да изазове катастрофу.

САД одобриле продају војне опреме Украјини! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: cn. com/ Блиц

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји