Најновије

СЛОВЕНАЧКИ НАПОР ДА СЕ РАЗВИЈЕ ПВО: Од наде до пропасти ракетног система Роланд!

Долазак руског хибридног система „Панцир С-1“ (НАТО ознака СА-22 Грејхаунд) и потврда да је Србија купила овај ПВО систем који ће у будућности са две батерије чинити кичму противзадушне одбране подстакло је да се напише прича о словеначком напору да развије савремени ПВО систем, који због наразумевања високих војних кадрова и политике никада до краја није заживео. У оквиру те приче подсетића се на набавку ракетног система малог домета „Роланд 2“, који је требао да буде замајац у развоју ПВО Словеније и почетак набавке савремених ПВО система, малог и средњег домета који би чинили слојевиту одбране ове чланице ЕУ и НАТО.

Ракетни систем "Роланд" (Фото: јутјуб)

Прича о набавци ракетног система малог домета „Роланд“ почела је фебруара 2000. када је словеначко Министарство одбране објавило да ће Словеначка војска 2001, године увести у оперативну употребу једну батерију ракетног система “ Роланд 2″, који је употребљавала немачка морнарица у ПВО заштити база, а који су проглашени као вишак.

Ова најава убрзо је дочекана на нож словеначких медија који су сматрали да је оваква набавка непотребна, да је систем застарео и да је новац издвојен за ову куповину боље утрошити за нешто „паметније“.

Опис система „Роланд“

Прича о развоју ракетног система малог домета „Роланд“ почела је 1964. године када су француска компанија Аероспаитале и западно немачки Месершмит- Болков- Блохом потписали уговор о развоју новог ракетног система ПВО малог домета под именом „Роланд“. Аероспаитале преузео је на себе обавезу да развије верзију за употребу у одличним временским условима, која је названа „Роланд 1“, док је западнонемачки концерн Месершмит- Болков- Блохом преузео развој верзије за употребу у свим временским условима. Да би могли заједнички наступати према другим купцима основана је нова заједничка компанија Еуромиссиле. Даљим радом примат је добила верзија за употребу у свим временским условима позната као „Роланд 2“, а обележава се и како „Роланд 3“ због модификација које су уследиле на систему од 1990 тих година прошлог века.

Французи су за себе направили 181 ватрену јединицу постављену на шасију тенка АМX-30, после чега је овај гусеничар добио ознаку АМX-30Р. Од тог броја 98 је било у верзији „Роланд 2“ и 83 у верзији „Роланд 1“. Немци су своје „Роланде“ добили 1978. године када су постепено почели да замењују своје двоцевне ПВО топове типа Л/70 калибра 40 мм. До јуна 1981. Западнонемачкој Армији испоручен је био 141 „Роланд“. Прва оперативна јединица са овим ПВО системом била је у Школи немачке противваздушне одбране у Рендсбургу, где су се и обучавали много деценија касније и први словеначки ракеташи. Са овим системом опремљене су биле три ракетна пука „Бундесвера“ и то 100. који је постао оперативан јуна 1981, 200. јула 1982 и 300. јула 1983. Сваки ракетни пук чинили су: Штаб, три ракетне батерије сваки са по 12 ватрених јединица, као и батерија за подршку на сваки пук. За Западнонемачку армију овај ракетни систем био је постављен на БВП Мардер који су монтирани у фабрици Тyсен Хенсцел. Док је за западнонемачку морнарицу био монтиран на тешким камионима типа МАН.

Од иностраних купаца систем су набавили Бразил и то једну батрију са 50 ракета, затим Шпанија која је купила 18 система и то 9 за употребу по лепом времену и 9 за употребу у свимн временским условима заједно са 414 ракета. Систем је био разврстан у шест чета којима су били придодате и електронске компоненте као што су осматрачки радар. Шпанска Санта Барбара је касније модификовала ове „Роланде“ са системом ЦЕСЕЛСА за препознавање летелица у наоружању шпанског РВ. Шпанци су касније повећали број ватрених једница на 100, а набавили су и око 2.000 ракета, од којих је касније велики број препродат другим земљама. Сви „Роланди“сврстани су били у 350. Роланд групу која је била део 71. независног пука ПВО. Део „Роланда“ придодат као ПВО заштита једне оклопне и једне механизоване дивизије, када су такође заменили двоцевне ПВО топове Бофорс калибра 40 мм. Део „Роланда“ је такође 1990. прешао на оклопна возила точкаше БМР (6×6).

Ракетни систем малог домета „Роланд“ своје ватрено крштење имао је у Фокландском рату 1982. Роланд је користила Аргентинска ПВО за одбрану места Порт Стенли. Током овог краткотрајног сукоба „Роландом“ је уништен један авион типа „Си Херијер“ и две 454 килограмске бомбе са којима су гађани Аргентински положаји. Роланд је употребљен и у Ирачко-Иранском рату, као и у Пустињској олуји 1991. године. Један од његових жртви био је британски „Торнадо“.

Такође један од занимљивости везана за овај ПВО систем била је и то да је 1983. систем почео да пружа ПВО заштиту америчким војним базама у Западној Немачкој, а састав посада је био мешовит. Наручено је 95 ватрених јединица од којих је 27 бранило три америчке ваздушне базе, а 60 јединица чак 12 база РВ „Бундесвера“. Јуна 1984. године потписан је уговор о куповини 20 ватрених једница за Западнонемачку морнарицу за ПВО заштиту њихових ваздушних база. Систем је био постављен на возило типа МАН 8×8 тона. Систем је постао оперативан 1987. У сва ти вида Бундесвера до краја 1991. године било је оперативно 68 Роланда у РВ, 20 у морнарици и копненој војсци 144 на шасији БВП Мардер.

Опис верзије „Роланд 2“

Верзија Роланд 2 која је била оперативна и у Словеначкој војсци намењена је за деловање на циљеве који лете брзином 410 м/с односно 1,2 М на висинима између 10 и 5.500 метара и даљинама између 500 и 6.300 метара. Систем омогућава три типа деловања: радарски, оптички и преклапања оба током рада система укључујући и вођење ракете на циљ. Пулсни доплерски радар Сименс МПДР 16 циљева величине 1 метар квадратни који лете брзином између 50 и 450 м/с, открива на даљини између 1,5 и 16,5 километара, а на тој даљини открива и хеликоптере. Када је циљ откривен идентификацијски систем свој туђи (ИФФ) Сименс МСР-400/5, препозна циљ, а онда праћење циља преузме нишански радар или оператер система са употребом оптичког система праћења. Време реакције од препознавања циља до испаљивања прве ракете је 6 секунди, а време лансирања друге ракете од 2 до 6 секунди, што опет зависи од врсте циља. По лансирању ракете у случају радарског или оптичког система вођења систем шаље ракети преко командне радијске везе о поправци смера, с тим да у случају оптичког начина вођења ракете систем прати ракету помоћу ИЦ локатора, а у случају радарског начина са помоћу микроталасног извора на ракети.

Ракета за ПВО систем „Роланд 2“ је двостепена и лансира се из херметички затвореног контејнера и има приликом лансирања стратну масу од 66. 5 килограма од чега 6,5 килогама има тежину кумулативно- распрскавајућа бојна глава са контактним и близинским упаљачем. Бојна глава има ефикасни учинак у полупречнику 6 метара од експлозије. Ракета лети највећом брзином од 500 м/с и максимално дотиже даљину од 6.500 и по висини 5.500 километара. Унапређена верзија ракете „Роланд 3“ која је у оперативну употребу ушла 1989 има нешто већу брзину од 570 м/с већи домет до 8 километара и већу висину до 6 км. Бојева глава је тежине 9,2 кг и има већи полупречник деловања и ефикаснија је. Брзина распрскавајћих гелера износи 5.000 м/с што је 2,5 пута већа од фрагментацијског узрока бојне главе ракете „Роланд 2“. Ракета Роланд 3 може сво време лета да дејствује на циљеве који маневришу с оптерећењме до 9 Г.

До шест система роланд могу да се координирају међусобно преко повезивања на мрежу и усклађују деловање на циљеве, како би се спречило да на исти циљ истовремено делује више система, или ниједан. Информације о циљевима Роланд 2 може да посредује и другим системима ПВО кратког домета, као што су посаде противавионских топова или стрелци преносних противавионских ракета.

У усавршавању ПВО система малог домета „Роланд 2“ за потребе немачког ваздухопловства и морнарице развијен батеријски осматрачки радар и контролни центар ФГР ( Флугабwхер Гефецхтсстанд Роланд) ФГР има 2Д радар ТРМ- Л са интегрисаним ИФФ системом. Радар који је смештен на 12 метара високој хидрауличној руци, може да разликује авионе и хеликоптере у лету, може да открива лебдеће хеликоптере и препознаје противничке противрадарске ракете. Циљеве открива на даљинама до 60 километара и 6 километара у висину, циљ велик, 1 метар квадратни у условима интензивног електронског ометања и у шуму из позадине открива на удаљености до 46 километара. Осим откривања циљева ФГР центар обрађује и податке о броју и врсти циљева, које затим командир додељује једном или више од 40 артиљеријски или ракетних система, које може да контролише.

Словеначки пут ка Роланду

Пут ка словеначком Роланду после одлуке да се набаве половни ракетни системи из вишкова немачке морнарице кренуо је најпре избором стручних кадрова који ће чинити језгро посаде ових система кад уђу у састав Словеначке војске. Фебруара 2000. најпре је започето четворомесечним курсом немачког језика, како би будуће посаде биле способне да прате предавања заједно са припадницима немачке војске. Курсеви су одржавани у два немачка центра Есцхwилерју техничко школском центру и центру за ПВО Немачке у Рендсбургу. Програм обуке у погледу на одређене специјалности је био следећи:

Официрски програм обуке за водећи кадар батерије Роланд. Овај програм су похађали командант батерије,, његов помоћник и команданти водова; обука за подофицире за командире одељења и особље које се бави одржавањем ракетног система на 1, 2 и 3 нивоу; курс за управљање симулатором, за руковање ракетама, оператере и особље за одржавање батеријског радара и ФГР центра за управљање ватром.

Обука на систему укључујући и гађање на полигону за ПВО на Криту учестововала је и словеначка посада, где је проверена обученост и оспособљеност посаде за преузимање Роланда. Такође четворонедељна обука спроведена је билла и у 43. батаљону ПВО у Леипхаму.

После завршетка обуке припадници батерије који су извршили обуку су постали и чланови комисије која је извела преузимање ракетног система Роланд у Немачкој и његово пребацивање до Словеније, где је организована и проба система пре увођења у оперативну употребу “ одбрана авио базе“ од напада где је цео систем у целости проверен.

Словеначка искуства са Роландом

Батерија система Роланд по доласку у Словенију 18. октобра 2001, године, иначе 21 возило ушло је преко граничног прелаза Караванке и одмах је добило је своју матичну јединицу прво у саставу 1. лаког ракетног батаљона ПВО који је био лоциран на Врхници, касније преименован у 1. ракетно батаљон ПВО. Батерија је по својој формацији бројала 41 припадника. У свом саставу је имала: команду, командни вод, два ракетна вода и логистички и вод одржавања. Командни вод био је састављен од радарског одељења и одељња везе чији задатак је био успостављање и одржавање система вођења и командовања када батерија изводи борбене задатке. Радарско дељење састојало се од Центра за уполанд Цоординатионс Центер) Словеначка батерија је добила систем за обезбеђивање везе од надређене команде до батерије кад је систем на већим даљинама размештен.

Ракетни вод чине три ракетна одељења, а ти у сваком по један оружани систем Роланд (РФУ Роланд Фиринг Унит) са пратећим возилом и припадајућом опремом. Логистичко-одржавајући вод чине. одељење за одржавање електорнских и хидрауличних склопова и одељење транспортне компоненте. У свом комплету има систем мобилних радионица за одржавање ракетног система Роланд на другом нивоу, теренско возило и два наменска возила за превоз ракета. Током борбеног деловања батерије логистичко-одржавајући вод постаје батеријска станица за снабдевање (БСС).

Систем вођења и командовања изводи се тако што команда батерије са свог командног места командује батеријом у свим сегементима командовања, осим у функцији праћења ситуације у ваздушном простору и управљања ватром, који су издвојени и пренсени на центар за управљање ватром, који је у саставу радарског одељења. Командно место батерије се појављује и као локално командно место ПВО (ЛАДЦП- Local Air Defense Comannd Post). То командно место батерије има спосбност праћења ситуације у ваздушном простору и по потреби може у нужди преузети управљање ватром. У батерији су биле постављене и три радио мреже и то: АДМИН КОМ за везу између командног места, центра за управљање ватром и батеријском станицом за снабдевање, као и ДАТА КОМ и КОММАНД КОМ, која се успоставља између центра за управљање ватром и оружаним системом. КОММАНД КОМ прати и командно место батерије и по потреби се укључује у њен рад. Информације о ситуацији у ваздушном простору и команде за борбено деловање се преносе од центра за управљање ватром до оружја у дигиталном облику и у говорном облику. Када дође до прекида рада центра за управљање ватром, преузима улогу праћења ситуације у ваздушном простору и управљањем оружјем и командно место батерије. Овакав начин рада омогућава укључење батерије у интегрисани систем ПВО НАТО.


Ракетна батерија Роланд намењена је пре свега одбрани објеката или мањих подручја од осматрања или од напада из ваздушног простора из екстремно ниских, ниских и граничних средњих висина у свим временским условима 24 часа 365 дана у години. У погледу заштите простора може да штити величину 20×20 км па све до 30×30 км. Ефикасно штит комуникације до приближно 40 км. Словенија је добила иначе била модификован систем Роланд који је произведен 1988 и 1989 године. Словеначка модификација се односила на оружани систем и центар за управљање ватром па до интеграције ГПС и промене програмске опреме на дотадашњим и уградња нових рачунара у центар за управљање ватром који омогућава измену радарске слике и других података са другим системима праћења и управљања.

Пре него што се појавио у СВ било је пуно критике упркос негативним погледима систем је остао оперативан све до 2013. године када је изненада у највећој тишини у склопу екстремних мера штедње повучен, а Словенија остала упркос свим критикама без система са којим је чувала небо. Повлачење је дошло у тренутку када је очигледно постало потребно имати један овакав систем у свом саставу који би чувао небо од нисколетећих циљева пре свега дронова што је показано као највећа претња у годинама које су дошле. Годину дана после повлачења система 2014. око 152 ракете је истекао рок трајања и оне су морале бити уништене, што је и урађено 2016.

У Хрватску је тако послато 49 ракета из прве серије, 52 ракете из друге и 50 ракета из треће серије. Ракете су онеспособљене. У почетку је било предвиђено да се 15 ракета делаборира и оне оставе као експонати, али на крају потписан је анекс па су и оне уништене. Тако да на територији Словеније више није остала ниједна ракета. За овај посао Министарство одбране морало је да плати 60.000 евра.

Што се тиче друге опреме из састава ракетне батерије Роланд ту се пре свега мисли на дентар за управљање ватром батерије Роланд са батеријским радаром, возила за превоз ракета, агрегати и други уређаји се идаље користе у саставу две лаке ракетне батерије ПВО на аеродрому Церкље об Крки, док је остатак система Роланд конзервиран и смештен у касарни Иван Цанкар на Врхници у саставу 157. логистичког пука који до коначног избацивања овог ракетног система из оперативне употребе на њему изводи минимална одржавања.

Овим је била запечаћена даља судбина развоја ракетних јединица ПВО у Словеначкој војсци. Ваља напоменути да је било планирано Средњорочним одбрамбеним планом 2016-2020 набавка систерма за ПВО, као и модернизација система за командовање и контролу ПВО, међутим ти планови услед сталних кадровских тумбања у врху СВ, међусобног неповерења високих војних кругова, каријеризма и претераног мешања политике утицали су да Словенија већ четири године као чланица НАТО и ЕУ нема адекватну ПВО иако је дужна била да обезбеди ПВО системе кратког домета за заштиту командних места у подручју деловања Средње батаљонске борбене групе, која и даље није формирана. Једино што је извесно јесте да је Словенија изгубила могућност развоја ПВО не само за ниже висине, већ и за средње. Изгубљени су кадрови, а понајвише континуитет коме се тежило од 1992, а никад није био остварен да Словенија добије јаку ПВО која би била способна самостално да заштити свој ваздушни простор.

Технички подаци о систему Роланд

Борбени систем:

Највећа даљина уништења циља 6000 м

Брзина ракете 500м/с

Највећа брзина циља 410 м/с

Темепратура деловања система -40 C до +52 C

Време преласка из маршевског у борбени положај 4 мин

Средње време раговања од тренутка кад је циљ уочен на екрану 6-8 с

Време деловања на други циљ са новом ракетом 3-6 с

Возило ФРР роланд

дужина 9750 мм

ширина 2900 мм

висина

у маршевском положају 3950 мм

са дигнутом антеном осматрачког радара 5520 мм

са дигнутом антеном радијског уређаја 5700 мм

Тежина целог система 27.000 кг

Тежина оружаног система без возила 18.000 кг

Ракета Роланд 2

Калибар 160 мм

Дужина 2400 мм

Тежина 65 кг

Брзина лета 500 м/с

Тежина бојне главе 6,5 кг

Бојева глава кумулативна распрскавајућа

Вођење радијско

Колико украјински ловци имају шансе против руских, сазнајте ОВДЕ.

Извор: vоjnopolitickaosmatracnica.wordpress. com

Бонус видео

Милан Видојевић - Живимо као робови дубоке државе и новог светског поретка!

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји

Urbancube