Најновије

ОВЕ РАКЕТЕ И НЕИСПАЉЕНЕ УНИШТАВАЈУ НАТО: Због руске технологије Вашингтон губи савезнике, а једини Трампов одговор је неделотворан (ВИДЕО)

Тренутну ситуацију с продајом руских одбрамбених система С-400 је најбоље описао бивши индијски дипломата М.Х. Бадракумар који је рекао да су руски геополитички пројектили усмерени на САД, а не обични одбрамбени системи. Због тога Вашингтон и стрепи због сваког новог уговора којег Рособоронекспорт потпише с било којом земљом у свету, посебно ако ту земљу САД виде као свог савезника.

С 400 (Фото: mi.ru)

Због овог посла су турско-амерички односи тренутно на раскрсници. За разлику од њихових узнемирених веза у прошлости, сада се два НАТО савезника крећу према сукобу. Из индијске перспективе, занимљиво је да је сукоб око одлуке Турске да купи С-400 Тријумф из Русије уједно и кршење америчког режима санкција против Русије познат као Закон о сузбијању америчких противника кроз санкције (ЦААТСА).

У септембру прошле године је Вашингтон се први пут позвао на закон ЦААТСА и санкционисао Кину због куповине 10 руских Су-35 и пројектила С-400. Је ли сада на реду Турска? А ако Турска буде кажњена, може ли Индија бити следећа?

САД су изричито упозориле Индију да не наставља посао са С-400 с Русијом. Али је Индија ипак у октобру прошле године склопила уговор који се процењује на најмање 5,4 милијарде долара. Али док је Делхи одлучио да донесе тактичку одлуку, Анкара отворено пркоси савезнику.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган се сликовито изразио: “Потписали смо уговор с Русијом за куповину С-400 и започећемо копродукцију. Готово је. Никада не може бити повратка. То не би било етично и било би неморално. Нико нас не би требао питати да полижемо оно што пљунемо. Касније ћемо, након С-400, можда ићи на С-500.”

САД вероватно никада нису чуле тако оштре речи од кључног савезника НАТО-а. Ердоган је такође упозорио како САД не би смеле трговинским мерама да покушавају “дисциплиновати” Турску. Ако то учине, нагласио је, Турска је припремила своје противмере. Једна од трговинских мера на које је алудирао јесте америчка намера да Турску искључи из Општег система повластица (ГСП).

Занимљиво, док је прошле недеље обавестио амерички Конгрес о својој намери да укине привилегије у трговини за неке земље, председник Трамп је Индију ставио у везу с Турском. Индија је умањила значај Трамповог потеза, рекавши да ГСП незнатно утиче на индијски извоз у САД. Али Ердоган очигледно планира одмазду.

Пентагон је оштро реаговао на Ердоганове изјаве, упозоривши Турску на “тешке последице у смислу наших војних односа”. Генерал Кертис Скапароти, високи амерички генерал задужен за операције у Европи и врховни официр НАТО-а, упозорио је у уторак пред Конгресом да Турска иде напред са споразумом С-400 и то ће, из политичких и сигурносних разлога, угрозити америчке планове за продају Анкари нових Ф-35.

“Мој најбољи војни савет би био да им не дамо Ф-35 и да не летимо или радимо са савезником који ради с руским системима”, казао је Скапароти. Према извјештају Ројтерса, он је наговестио забринутост да би Турска могла да користи С-400 да Русији да вредне информације о томе како да порази модерни авион који би требао постати окосница ваздухопловства НАТО земаља и њихових партнера.

Међутим, Турска се не повлачи. Турски министар обране Хулуси Акар је рекао да системи С-400 у Турску стижу у јуну и биће распоређени у октобру, како је и предвиђено. Простор за дипломатски маневар се смањује и јасно је да се шансе за наметање америчких санкција Турској под законом ЦААТСА повећавају.

Наравно, ако вашингтон наметне санкције свом кључном НАТО савезнику, биће врло проблематично од сличних казнених мера изузети Индију.

Занимљиво је да је, баш као и Ердоган, индијски премијер Моди у последње време у америчким медијима врло лоше приказан. Називају га ултранационалистом и виде га као препреку за своје регионалне стратегије.

Турци и даље сумњају да је неуспели војни удар у јуну 2016., кога је осмислио турски исламски клерик Фетулах Гулен који већ 20 година живи у Пенсилванији, имао тајну америчку подршку. Прошле недеље је америчка прва дама Меланиа Трамп посетила разред предшколског узраста у Оклахоми за који Анкара верује да је повезан с присталицама Гулена. Турци верују да се Бела кућа овим чином наругала Ердогану.

Критичари председника Трампа у САД-у и Европи обично га гњаве због симпатија према “јаким људима” попут Ердогана или Владимира Путина. Али се испоставило да такви светски лидери иритирају САД због своје упорности да одрже стратешку аутономију у својој спољноји сигурносној политици. Амерички медији су такође врло критични и према Модију.

Међутим, сви покушаји САД-а да поткопају такве вође су пропали, јер челници попут Ердогана и Путина уживају масовну подршку у својим земљама. Вашингтон ће сигурно посматрати исход предстојећих парламентарних избора у Индији у априлу и мају, где Моди тражи нови мандат. Што се тиче Индије, на крају петогодишњег мандата Модијеве владе произлази да су индијски односи са Сједињеним Државама били прагматични и засновани на ограниченим заједничким интересима око супротстављања успону Кине и исламизму, али такође без поткопавања индијске стратешке аутономије.

САД изгледају разочарано што Моди није испунио њихова висока очекивања као стратешки партнер. Осећај фрустрације је опипљив и међу америчким лобистима у Индији. У сваком случају, влада Модија и даље преговара о великим споразумима с Русијом о оружју, занемарујући закон ЦААТСА. Прошле недеље је премијер Моди отворио огромно заједничко руско-индијско улагање, које би требало производити око пушке АК-203, најновију верзију познате пушке АК-47 коју индијске оружане снаге стандардно користе већ деценијама.

Потом је у петак Делхи потписао с Москвом уговор вредан више од 3 милијарде долара за закуп руске подморнице на нуклеарни погон. У Вашингтону виде да је влада Модија убрзала ове огромне послове с Русијом, иако се његов мандат ближи крају, што с нестрпљењем чекају амерички трговци оружјем.

Све у свему, С-400 је један од најнапреднијих светских система и брзо стиче углед руске “геополитичке ракете” усмерене против америчке хегемоније. Ако САД због споразума са С-400 настави наметати санкције против Турске, то ће имати штетан утицај на многе геостратешке обрасце.

У питање долази сама кохезија НАТО пакта и целокупна ефикасност савеза у источном Медитерану и на Блиском истоку. Слично томе, САД гледају и на Индију, која би требала бити велики купац америчког оружја. Ако санкционише Њу Делхи, Вашингтон ће сам себи пуцати у ноге. Довољно је рећи да било какве америчке санкције могу само повећати зсвисност Турске или Индије од Русије у набавци напредног оружја, што би, наравно, сахранило саму сврху закона ЦААТСА.

Руаки С-400 или амерички ТХААД? Који је ефикаснији погледајте ОВДЕ.

Извор: logicno.com/ Нермин Н.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји