Најновије

Хафтар нема другог избора осим војне победе! Ово се догађа у Либији

Догађаји у Либији се и даље брзо развијају. Јуче послеподне су снаге генерала Хафтара, у колони борбених возил,а заобишле град Сирт с југа и избиле на обалу западно од града, одвајајући тамошње снаге од остатка исламских фракција и од појачања из Мисрате. Главне снаге Либијске народне армије су напредовале из Бенгазија и даље се приближавају граду.

Хафтар (Фото: Јутјуб)

Због растуће оперативне кризе у регији Сирте, авиони из Мисрате су наводно напали колоне Хафтарових снага у подручју родног града Муамера Гадафија. Удари су спроведени на три локације западно од Сирте, директно на обалски пут, што потврђује да је Сирт блокиран. Бројни извори наводе да Либијска народна армија планира да покрене кампању ослобађања Сирте, али борбе још нису почеле.

Снаге Владе националног споразума премијера из Триполија Фајеза ал Сараја  извештавају о покретању операције “Вулкан гнева”, чији је циљ спречавање офанзиве ЛНА. Западна влада Триполија тврди да је успела да уништи један тенк Хафтарове војске и да су њихове снаге убиле и заробиле 34 борца Либијске народе армије. Међутим, руководство Хафтарових снага је саопштило да је операција “Вулкан гнева” пропала у самом почетку, а јутрос је потврђено да су Хафтарови авиони бомбардовали ваздухопловну базу Митига западно од Триполија, која је сада неупотребљива за покретање ваздушних напада, а неколико авиона који су могли да лете су уништени.

Снаге Триполија су у недељу напале међународну ваздушну луку Триполи, где се налазе Хафтарове снаге, након чега се Хафтар одлучио на повећани број ваздуших удара. Подсетимо, 4. априла је Хафтар наредио напад на Триполи, а 5. априла је преузео контролу над међународним аеродромом јужно од главног рада.

Иако је било информација да су исламска полиција и снаге Фајеза ал Сараја повратиле контролу над међународним аеродром, Либијска народна армија тврди да још увек контролише међународни аеродром у Триполију и да га није напустила, изјавио је потпарол ЛНА, бригадни генерал Ахмед ел Мисмари.

ЛНА је саопштила како успоставља контролу над већином приградских подручја у Триполију, а Фајез ал Сарај је наредио противнапад.

Као што смо рекли, ситуација се мења из сата у сат, а медији и портали су пуни пропаганде. Оно што се са сигурношћу може тврдити је да борбе и даље трају и да Либијска народна армија не намерава да се заустави. Ситуација на терену им иде у прилог, као и врло мали отпор на путу до главног либијског града, где се тек у урбаним подручјима очекују праве борбе.

Хафтар је поручио да ће објавити услове примирја и они ће бити понуђени на темељу процена наредника на терену.

Хафтар је већ победник, али мора ући у Триполи

Противници кампање тврде да су активна непријатељства опасна, јер би могла да покопају идеју о обнови либијске државности. Наиме, уместо једне државе могле би се појавити енклаве које ће подржавати различите стране државе, пре свега Француска и Италија. Али да до тога не дође, исламска полиција мора да буде војно поражена.

Ако погледате равнотежу снага на бојном пољу, уз подршку арапског света Хафтар има више шанси за победу него Сарај, који се ослања на расуте групе исламских фундаменталиста који су концентрисани у Мисрати, али ужива подршку Запада.

Међутим, Хафтар је у четвртак наредио офанзиву на Триполи и сутра је већ био на 20 километара од града. Раније је ослободио град Гарјан, стотинак километара јужно од главног града где му пристижу нове снаге и војна техника. Убрзо је преузео контролу над међународним аеродромом, дошао пред јужна предграђа Триполија. Западно од престонице је ушао у два већа града, док је у две приобалне енклаве окружио локалну исламску полицију и спречио их да пошаљу појачања у Триполи.

Хафтар се ослања на активну подршку земаља Персијског залива,  са изузетком Катара, као и Египта и прећутну дипломатску подршку Русије. Уосталом, он је ову офанзиву покренуо након састанка са саудијским краљем Салманом. Стратешки гледано, његова стражња подручја су у потпуности обезбеђена, док његови противници иза леђа имају само море.

С политичке тачке гледишта, Хафтар је много јачи. Има више легитимитета, јер се ослања на подршку парламента, једине институције која има легитимни статус и коју је изабрао народ.

Главни недостатак такозваног премијера Фајеза ал Сараја је недостатак легитимности. Он је три пута поднео парламенту попис владе на одобрење, а парламент га је три пута одбацио. Сарај нема никакве везе с парламентом, а састав владе који је покушао да наметне изазвао је категоричне приговоре Заступничког дома са седиштем у Тобруку.  

Фајез ал Сарај је покушао да формира владу са исламским групама које су повезане са Ал-Каидом, Исламском државом и Муслиманским братством и људима које су му предложили екстремисти. Наравно, такав кабинет је одбијен и УН је намеравао да средином овог месеца одржи националну конференцију на којој би се две стране договориле о нечему о чему се никада неће моћи договорити, јер је Хафтар, када је 2014. покренуо антитерористичку “Операцију достојанство”, рекао “како у новој Либији неће бити места наоружаним исламским групама ни њиховим политичким представницима”.

У војном смислу, проблем са ваздухопловством није тако тежак. Уништене су све писте, а мало авиона може да лети. Ваздухопловство чине покоји прастари совјетски МиГ, стари југославенски “Галебови” Г2 и чешки Л-39 ЗО.

Оружане снаге на терену мораће да реше проблем, а Хафтарова пешадија осваја територије.

Запад, ако жели нешто да учини, мораће да пошаље своје трупе, а то значи да мора да буде спреман на битке и губитке у људству. Да би се то учинило, ако говоримо о Сједињеним Државама, кампању мора одобрити амерички Конгрес, а не председник.

Нема никакве могућности за директно учествовање НАТО пакта, јер европске земље немају јединствен став о Либији. Италија и Француска имају потпуно супротна гледишта. Французи сарађују с Хафтаром, а Италијани и Британци с Фајезом ал Сарајем у Триполију. Дакле, консензуса у НАТО пакту нема и не може бити заједничке операције.

“С обзиром на све већу кризу у Либији, Велика Британија и НАТО треба да предузму акције, будући да је њихова војска учествовала у операцијама свргавања Муамера Гадафија, што је довело до хаоса у земљи. Осим тога, нестабилна Либија јесу отворена врата кроз која мигранти могу продрети у Европу”, пише Скај њуз.

“Али било би лудило с гледишта било које војске да доведе властите трупе у тако проблематичну регију, где је огромна количина оружја у рукама становништва и наоружаних група. Стога ће се европске канцеларије и Вашингтон  ослањати на локалне ресурсе, локалне групе. То може бити опасно, јер идеја о обнови либијске државности може бити уништена. Уместо једне државе, могу се појавити енклаве које спонзоришу поједине западне земље”, рекао је извор за Скај њуз, али искључује да би се управо победом Хафтара Либија опет могла ујединити и решити екстремизма и радикализма.

На интернету су већ објављени видео записи о “привременом повлачењу” америчког војног особља из Либије, а америчке власти су одлуку донеле због “безбедносних разлога”. Снимци које су објавили либијски медији приказују бродове под америчком заставом који се налазе на либијским обалама.

Запад је хтео да наметне своје вође независној држави. То би се могло постићи да није покушао заједно са Ал Сарајем као премијером, ког неће прихватити ни парламент ни генерал Хафтар, јер га групе које подржавају Хафтара сматрају својим крвним непријатељима и обећали су им да ће бити поражени још 2014. Сада сведочимо епилогу ове приче.

Русија је у овом тренутку декларативно неутрална, иако је јасно да је опција с Хафтаром и новим руководством, које ће бити изабрано на општим изборима, за Москву повољнија.

Међутим, сама могућност руског продора у Либију узрокује хистерију на Западу. Највише буке прави Лондон. Прошле јесени су британски медији пренели да су њихове обавештајне агенције запретиле да ће “угасити  светло у Кремљу”, користећи интернет операције, ако Русија “нападне Либију како би стекла контролу над резервама нафте и изазвала нову миграцијску кризу у Европи”.

Порука Владимира Путина сину убијеног Либијског вође, Саифу ал Исламу Гадафију, ни мање ни више да подржава његову кандидатуру на председничким изборима, додатно је распламсала ову хистерију. Али ако погледате споља, прави владар земље се чини Хафтар, који је заинтересован за куповину руског оружја.

Чињеница је да ЛНА контролише 90 одсто либијске територије, али је могуће  да је успех војника и генерала претеран. На пример, Хафтар је рекао да је Бенгази био потпуно слободан 2017., иако је град био очишћен и миран тек годину после.

Ипак, главна борбена снага Хафтара је новац. Он једноставно с новцем УАЕ купује све снаге које су биле одане Сарају. Ако новца нестане, почеће проблеми и зато мора довршити кампању што пре. Триполи је пун страних плаћеника, што је такође проблем, јер њих није брига за локално становништво.

Ипак, према развоју офанзиве се види да је добро припремљена. Хафтар жели да покаже своју снагу и окружи Триполи. На југу се налазе исламски милитанти из Мисрате, који представљају озбиљну претњу. Њих ће Хафтар тешко заобићи и мораће да их уништи. О помирењу се уопште не може говорити, јер је мржња обострана.

Хафтар, Триполи има на длану и жели да буде председник Либије и нови Гадафи. Генерал жели да покаже да је он господар ситуације, а не Фајез ал Сарај.

Председник руског Друштва за пријатељство и пословну сарадњу с арапским земљама, Вјачеслав Матузов, лични познаник Хафтара, није искључио да је одлука о уласку у Триполи била “споразум”.

“Наиме, Хафтар би могао да изда наређење о обустави кампање након неког договора са Сарајом. Премијер Сарај нема власт и ослања се само на међународну подршку, а Хафтар на војну силу и политичку моћ. Француска, Италија и Сједињене Државе, које, према мишљењу посматрача и контролишу стварну равнотежу снага у Либији, се неће противити ако напад на Триполи не буде “претерано крвав”, а ако буде неуспешан, онда ће Хафтар бити крив”, приметио је Матузов.

Али, ово су само претпоставке и Либија без успостављања контроле Либијске народне армије над целом територијом, што се може постићи само војним поразом милитаната из Триполија и Мисрате, никада неће бити уједињена земља нити држава у правом смислу те речи. Хафтар тренутно држи конце у својим рукама и има подршку арапских земаља, пре свега Египта и УАЕ, као и прећутну подршку Француске и Русије. Прави је тренутак да је и искористи на бојном пољу.

Мирослав Лазански нови амбасадор Србије у Русији.  Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: logicno.com/ Н. Бабић

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји