Најновије

ТАРМП У НЕВЕРИЦИ: Немачка одбија захтев САД да пошаље трупе у Сирију! Борите се сами, ми нећемо!

Немачка Влада одбацила је захтев САД да у Сирију пошаље копнене трупе. Истовремено, Берлин је спреман да разговара о природи и обиму других мисија. Једна ствар је јасна: мисија би имала и политичку димензију.

Немачка војска (Фото: bundeswehr.de)

Без обзира на то како буде изгледала мисија немачких оружаних снага у Сирији, једно је сигурно: Бундесвер неће слати копнене снаге за борбу против терористичке организације „Исламска држава“ (ИД)– то је у понедељак (8.7.) новинарима рекао портпарол немачке владе Штефан Зајберт. Он је такође рекао да се са америчком страном разговара о томе како би даље требало да се одвија ангажовање у региону. Ради се читавом низу војних и цивилних компоненти у циљу стабилизације региона. Међутим, „када кажем да Савезна влада планира да настави са својим претходним мерама у оквиру анти-ИД коалиције, онда је добро познато да ту не спадају копнене трупе.“

У међувремену, америчка страна је јасно ставила до знања да не размишља првенствено о борбеној мисији. Јер „ИД се може боље потиснути са сиријским локалним снагама“, рекао је Џејмс Џефри, повереник америчке владе за Сирију и за борбу против ИД, немачкој новинској агенцији дпа. Он је у петак (6.7.) о томе водио разговоре у Министарству спољних послова у Берлину. „Али одређено међународно присуство је потребно – да би се пружила ваздушна подршка, за логистику, обуку и техничку помоћ.“ Мисија о којој је реч има за циљ да допринесе стабилности у Североистоку Сирије.

„Такозвана исламска држава још увек је изазов“

Немачка влада се у принципу слаже са америчком администрацијом о неопходности даљег ангажовања у Сирији. „Такозвана Исламска држава је још увек изазов“, рекао је Зајберт. Међутим, „немачка влада пре свега размишља о наставку свих досадашњих мера“.

Савезна влада је у принципу отворена за захтев САД, изјавио је члан Бундестага Родерих Кизевтер, председник посланичке групе ЦДУ/ЦСУ у Одбору за спољне послове и заменик члана те групе у Одбору за одбрану. Треба трезвено проценити немачке интересе као и претњу, рекао је он за ДВ.

„Наравно, морају се анализирати и оквирни услови: правни оквир, које способности, који партнери, који је циљ могуће мисије, која средства би се користила, правила мисије, трајање…“ Парламент ће свакако темељно и критички расправљати, а затим гласати о разумно донесеној одлуци Владе, рекао је Кизеветер. „Али не видим разлог да од самог почетка мисију у принципу одбијемо или да је еуфорично поздравимо.“

Тренутна мисија

Бундесвер је укључен у рат у Сирији до краја октобра ове године. Након тога, мандат истиче. Четири авиона типа Торнадо доприносе извиђању из ваздуха. Према речима портпарола Министарства одбране, ти авиони су до сада обавили скоро 2.000 мисија. На лицу места налази се и авион Бундесвера који у ваздуху керозином снабдева немачке авионе, као и оне других земаља.

У средишту могуће расправе о копненим снагама јесте питање колико би ти војници могли да помогну да се одржи садашње, релативно примирје у Сирији.

Као резултат тог прекида ватре, у Немачку долази мање избеглица из Сирије. Према подацима Савезног завода за миграције и избеглице, 2016. је из Сирије дошло 266.000 особа, а њихов број се од тада континуирано смањује: 2018. је око 44.000 Сиријаца дошло у Немачку, а у овој години стигло их је око 19.500.

Политичко решење као предуслов

У расправи о мисији копнених снага, посланик либерала (ФДП) Александар Граф Ламбсдорф истакао је основне тешкоће проширене мисије. „Све док не постоји политичко решење за Сирију, не би требало да говоримо о немачким копненим снагама“, рекао је он за лист „Велт ам Зонтаг“. Ако Европа треба да дâ већи допринос, онда само под једним условом: „да Европа буде равноправно укључена у конципирање новог политичког поретка у Сирији.“

Ламбсдорф тиме указује следеће: проширена мисија Бундесвера би била и политичко ангажовање. Јер борбом против Исламске државе немачка војска би подржала и Асадову владу која је годинама крајње брутална према својим противницима.

Хјуман рајтс воч у свом извештају за 2019. наводи да трупе сиријске владе користе комбинацију „незаконите тактике, укључујући забрањено оружје, неселективне нападе и ограничења хуманитарне помоћи“. Тиме оне покушавају да наведу на капитулацију анти-владине групе, а то је околност која је довела до масовних прогона. „Анти-владине наоружане групе су насумично нападале суседна подручја под контролом владе и ограничавале способност цивилног становништва да избегне непријатељства.“

Натезање око уставне реформе у Сирији

Сиријска влада се, уз руску подршку, тренутно бори против последњег побуњеничког упоришта у покрајини Идлиб. У жестоким бомбардовањима погађани су и цивилни циљеви.

УН упозорава на још једну хуманитарну катастрофу: на овом подручју у северозападној Сирији званично живи три милиона људи.

Проширена мисија Бундесвера неизбежно би поставила питање односа Немачке односно Европе са Асадовом владом.

Европљани се тренутно залажу за уставну реформу у Сирији, којој се пак влада Сирије противи. То би такође требало да се укључи у дискусију о модалитетима могуће мисије у Сирији.

Нетанијаху хитно обишао најновије борбене авионе, а онда је открио пилотима ко је следећа мета! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Дојче веле

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји