- У Индији сам се пре пола века први пут суочио са заразним тропским болестима, али и са великим богињама. Тамо сам 1969. на српском написао први приручник "Како се сачувати од тропских заразних болести". Узели су га сви амбасадори СФРЈ у свету, као и државници који су путовали у тропске крајеве. Пре четири године објавио сам допуњену верзију "Како се не разболети у Африци и Азији", на енглеском језику и Пентагон је књигу разграбио. Прочитајте још:У Краљеву почела ОРА (Омладинска радна акција)Временска прогноза за понедељак 4. августА да ли сте је понудили Србији? - Понудио сам, опет бесплатно, Министарству спољних послова Србије да је узму за наше дипломате и предузећа која граде у тим крајевима, али нису одговорили. Нико ми се из Београда још није јавио ни поводом садашње потенцијалне опасности од смртоносне еболе. Који су симптоми еболе? - После периода инкубације, који траје од недељу до месец дана, болест почиње са температуром, повраћањем и проливом, слично као стомачни грип. Оболели нагло губи течност, брзо му пада имунитет, болест се шири на унутрашње органе. У завршној фази настаје крварење из свих шупљина у организму, крв чак избија и кроз поре на кожи. Пошто болест у почетку личи на вирус грипа, неретко се успоставља погрешна дијагноза што доводи до фаталног исхода. Како се лечи? - За еболу још нема ни вакцине ни лека. Ебола је врло отпоран, смртоносан вирус за више од 90 одсто оболелих. Сви они који би дошли у контакт с крвљу или излучевинама оболелих, укључујући и зној - инфицирани су такође. Оболелом се даје пуно течности кроз инфузије и лекови за имунитет, даје се и крв, а превентивно јаки антибиотици који не делују на еболу, али смањују опасност од додатних болести које слабе организам. Они ретки који преживе постају трајно имуни. Њихов организам је створио антитела. И једино серум који се добија из крви тих људи је ефикасан, али не и у потпуности спасоносан у борби са еболом код других оболелих. Извор: Вести онлајн
Бранко Вељковић: У име свих нас, обичних, пишем
Ја, обичан, у име свих нас обичних, за све њих, „необичне“,... самозване. Пишем.