Константин Северинов руски је молекуларни биолог и виролог чија се каријера одвија паралелно у Русији и САД-у. Професор је на оделењу за молекуларну биологију и биохемију универзитета Rutgers у Њу Џерсију и водитељ лабораторија на Waksman институту за микробиологију. У Русији је професор на Сколково институту за науку и технологију (Skoltech) и водитељ је у две лабораторије при Руској академији наука. Члан је познатог савета руске Нанотехничке корпорације и консултант при седам биотехнолошких компанија и неколико руских владиних агенција. Аутор је више од 200 радова и шест патената. – Политика није, благо речено, у средишту мога занимања – каже док разговара о вакцини названом Спутњик В које су развили Руси у институту Гамалеја и које је изазвало бурне реакције – од оних скептичних на Западу до ентузијастичних у државама које су се већ најавиле за куповину. Политику јесте тешко одвојити од развоја вакцине у ситуацији утрке за заштитом од вируса САРС-коВ-2, но Северинов ће знанствено објаснити шта су направили Руси, успоредити с другима, одговорити на критике те дати шири приказ о томе шта се догађа у лабораторијима широм света.
Русија је објавила да има вакцину, али уместо ентузијазма какав смо видели кад је реч о другим потенцијалним вакцинама, вест је дочекана скептично.
- Од јануара, кад је обављено генетско секвенционирање вируса, започео је рад на кандидатима за вакцинисање и данас их има више од стотину. Имамо моћне силе молекуларне биологије – САД, Велику Британију, а од скоро и Кину.Такође су и Руси почели рад на вакцини. Сада имамо десетак потенцијалних вакцина која су прошла прву и другу фазу клиничких испитивања, међу којима је и руска вакцина. Прва и друга фаза код Руса јесте била мања него код оног које развија америчка фирма Модерна или код британске вакцине Оксфорд, али су тестирања направљена и, према извештају објављеном на руском језику, волонтери, здрави и релативно млади људи, показали су уобичајене нуспојаве и развили су антитела која су препознала вирус. Ниједна нуспојава није била значајна и по томе се вакцина може сматрати релативно сигурном и засигурно ништа лошијим од осталих вакцина.
Главна замерка руској вакцини је недостатак транспарентности.
- Научник сам и не улазим у политичке дискусије, али мора се схватити да због ове абнормалне ситуације ни једна од студија није рађена како би се иначе радило. Свака земља и свака компанија која развија вакцину користи пречице и покушава добити на времену. У Америци, као и у Британији, процедура је знатно поједностављена, док нико не зна шта се догађа у Кини. Исто, у игри је велики новац. Америчка Модерна, приватна компанија, од владе је добила 1,5 милијарди долара, па не би било потпуно фер рећи да је и оно што они раде је потпуно транспарентно. На пример, изјављивати већ у мају, пре него што су ишта значајно објавили, да ће имати вакцину за неколико месеци, засигурно је био маркетиншки потез да би се подигла вредност. У овом трену нико не ради онако како би требало.
Међутим морате се сложити да се о другим кандидатима за вакцину више зна. Оxфорд је тако објављивао резултате у часопису The Lancet. О руском не знамо готово ништа.
- Тачно. Међутим са једне стране, руска се вакцина у потпуности користи државним новцем и направљено је све што прописују руске процедуре. Студија је регистрована, испитивања су обављена, а резултати и извештаји објављени на веб-страници одговарајуће руске државне агенције (државног тела за надзор над заштитом права потрошача и добробити грађана – Роспотребнадзор). Ако неко не разуме руски, жао ми је, али постоји у крајњој линији и Гугл преводилац. Истина је и то да ниједна студија осталих вакцина која је објављена у значајним и струковним часописима није рецензирана и тај недостатак рецензија представља велики проблем. Током 1950-их година прошлог века, кад се развијала вакцина против дечје парализе, конкуренција је била жестока између вакцине америчке компаније Салк и оне из Совјетског Савеза. Совјетска вакцина није нимало лошија од америчке, спасило је милионе живота. Пролазимо кроз чудна времена, али на крају, увек желите имати вакцину која делује, а не оно из научних часописа. Научници се итекако држе и верују објавама у часописима, али то није једина индикација да ли је вакцина сигурна.
По чему је руска вакцина новост?
- Није. Нема ништа новог. Вакцина није научно откриће, процедуре су познате. Важно је ко направи најбољу вакцину. Руска вакцина темељи се на аденовиралном вектору, слично као и она са Оксфорда и потпуно је различита од оног из Модерне које се базира на РНК и оног кинеског чија је основа ослабљени вирус, што је старински начин рађења цепива. Међутим руска вакцина има мали помак – постоје две вакцине које се дају једна за другом јер користе два аденовируса да појачају имуни одговор. Русија га је успела направити тако брзо јер су у Гамалеја институту пре десетак година радили на вакцини за МЕРС, али и еболу која није коронавирус, па имају сву технологију. У овом тренутку ниједна вакцина у свету није ефикасно – да би се прогласило таквим, треба се доказати да антитијела која су се појавила у волонтерима заиста и штите од коронавируса. Управо за то требамо трећу фазу клиничких испитивања са хиљадама или боље са десетина хиљада волонтера, са кохортама, односно великим групама од којих једна прима вакцину, а друга плацебо. Њихова стања прате се месецима, у нади да ће се неко заразити природним путем па се упоређују резултати.
Збуњујуће делује објава да имате вакцину кад је она заправо у истој фази као и остали најизгледнији кандидати – тек му предстоји 3. фаза клиничких испитивања.
- Схватите ово као велику игру. Погледајте и ситна слова код руске вакцине, пише да ће она бити доступна јавности тек 2021. Руси у основи кажу да су модификовали локална правила тако да регистрација иде успоредо с 3. фазом испитивања. Заправо, кад су рекли да је вакцина регистрована, требали су рећи да је пред регистрацијом, тако, уосталом, кажу и документи о вакцини. Али са друге стране, то је победничка стратегија јер је цели свет сада у дефанзиви.
Хоће ли то у крајњем случају угрозити развој сигурне вакцине? Хоће ли повећање улога у такмичењу натерати научникеда можда не жртвују, али да мало затворе очи на сигурност због брзине?
- Руска објава јасно ставља притисак на остале. Често се може чути да други мандат председника САД Доналда Трампа зависи од вакцине. Начин на који су управљали пандемијом је страховита и било би итекако корисно да вакцина дође пре избора. Али чак ни Трамп до сад није рекао да САД, или националне компаније, имају вакцину. Путин га је, барем у овој игри, победио.
Кад говоримо о тој злогласној фази 3 клиничких испитивања, колико је важна етика? Зашто је зовете злогласна фаза?
- Није. Напротив. Врло је важна и неопходна.
Зовем је тако у контексту информација да ће вакцина бити тестирана на запосленима из државног сектора, као што су учитељи и медицински радници. Тај одабир присилних “волонтера” није моралан.
- Ако је та информација тачна, не, то није етички коректно. Но могло би се рећи да политичке изјаве често нису у складу с реалношћу. Испитивања се по дефиницији морају радити на волонтерима. Државни радници, укључујући учитеље, не могу бити волонтери јер не могу рећи не. Али сама идеја клиничких истраживања је та да се користе насумични узорци популације. Учитељи или државне бирократе то нису. Ако се они буду користили као лабораторијске животиње, то би потенцијално могло угрозити исправност вакцине, чак и ако резултати буду добри. Сва клиничка истраживања региструју се при Светској здравственој организацији и сигуран сам да ће и руско бити тамо. Заиста сумњам да ће тестирати на учитељима.
Ко ће бити волонтери?
- Људи између 18 и 60 година. Ово је профилаксна вакцина и користит ће се на стотинама милијонима људи па онда желите да волонтери у фази 3 представљају најширу популацију – младе, старе, оне мало болесне, оне с дијабетесом.
Како изгледа план за даљњи развој вакцине?
- Општа популација је на реду 2021., што значи да имамо три до четири месеца, што је разумно време да се заврши фаза 3. У фазу 3 улази се с надом да ће бити успешна, али гаранције нема. Зато се и зове “пробна” фаза јер резултати могу бити позитивни или негативни.
Постављало се и питање те сумње о способности Русије да уопште развије вакцину. Колико је Русија кадровски и технолошки опремљена за такав подухват?
- Русија није била, нити је данас сила у производњи лекова. Чак 80 посто лекова које користимо долази из увоза. То је лоша вест. Но, с друге стране, епидемиологија и технологија вакцине нешто је у чему смо свесно јаки. Медицински систем је централизован што пак омогућава мобилизацију снага и за клиничка испитивања, посебно кад је под владином управом. Гамалеја институт има јако добре и способне научнике те су, као што сам рекао, имали предност због искуства рада на вакцинама за МЕРС и еболу.
Упркос томе, долазе критике и из саме Русије. Светлана Завидова из Удружења организација за клиничка истраживања такође је изнела сумњу у руску вакцину.
Због чега?
Видео сам ту објаву. Мислим да желе да се рад на вакцини проводи одговорно, кроз три клиничке фазе, што је стандард и тачно је да су фазе донекле ограничене јер смо усред пандемије. Али исто тако, рани антибиотици који су спасили милионе живота уведени су за време 2. светског рата. Да није било рата, то се не би догодило јер се по тим смерницама ниједан од њих није могао сматрати сигурним.
Треба увек имати на уму да посебне околности траже посебне мере. Можете их назвати храброшћу или употребити неки мање леп израз, али код увођења новог лека или вакцина треба постојати и лична одговорност. Русима заиста треба аплаудирати што су у ситуацији која је засигурно мање повољна него нпр. у Британији, направили производ који апсолутно није нимало лошији од других.
Тирана и Приштина праве историјски споразум у Скадру. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Вечерњи лист
