Правда

Како наводи лист, у Србији нема много разлога за бригу, пошто је то држава која спада у ред оних из којих се прикупља најмање информација. НСА је признала, како су пренеле агенције, да уходи широку лепезу институција и појединаца, попут трговинских установа, политичара и нарко-картела, али поштеђени нису ни многобројни становници европских земаља који се баве сасвим обичним пословима. "Од 100.000 људи који су мета шпијунирања, њих 70 одсто то уопште не зна", појашњавају безбедносни стручњаци, истичући да, ипак, "обични" грађани који се нису огрешили о закон немају разлога за страх. Драгомир Јовичић, стручњак за безбедност, подсећа да је у БиХ годинама присутан велики број међународних организација, да се у овој држави преплићу интереси Истока и Запада, што су неки од разлога за праћење рачунара који се овде користе. "Ми смо имали ситуације да су и људи са БиХ пасошима учествовали у терористичким актима, тако да праћење рачунара из БиХ може бити и због безбедносних аспеката", наглашава Јовичић. Он каже да постоје начини да се утврди да ли је рачунар под присмотром, да постоје и сајтови којима се то може открити, али да то није лако. "Како би неко утврдио да ли је праћен, мора бити експерт из те струке", појашњава Јовичић. Зоран Драгишић, такође стручњак за безбедност, сматра да је БиХ "интересантна" за НСА због потенцијалног тероризма, а један од разлога могао би да буде и организовани криминал, пошто је он на подручју Балкана доста развијен. Он такође истиче да је веома тешко открити да ли је рачунар под лупом шпијуна. НСА само током марта прошле године пресрела је око 97 билиона дигиталних података о телефонским позивима и размењеним електронским порукама из целог свијета. На тај начин открива се с ким потенцијално опасне особе комуницирају, колико и одакле разговарају или се дописују, пише лист. Извор: РТС