Правда

На данашњем представљању тог извешта оцењено је да оквир у којем су се остваривала људска права није био на задовољавајућем нивоу, јер у сталној предизборној атмосфери није било могуће спроводити реформе. Директорка Београдског центра за људска права Весна Петровић изјавила је да су крупне политичке теме у 2013. години скренуле пажњу и домаће и светске јавности са теме људских права. "Када направите нестабилну политичку атмосферу у друштву. Када се стално говори о неким алармантним стварима и хапшењима, онда се људска права остављају по страни. Прошла година је обележена и бриселским дијалогом, на који је била фокусирана и међународна заједница тако да са те стране нисмо имали подршку", рекла је Петровић. Извештај се бави анализом поштовања људских права у најширем смислу, па је тако један његов део посвећен и ситуацији у медијима. Новинар и сарадник Београдског центра за људска права Иван Протић је, сумирајући налазе из извештаја, рекао да је стање у медијској сфери забрињавајуће, и да су први месеци ове године показали да власти и економски центри моћи имају жељу да то стање учине још неподношљивијим. Према његовим речима, одуговлачење у доношењу медијских закона увећава проблеме медија, а најугроженији су они који имају критичку дистанцу према власти, а држава се, услед пада прихода од реклама, наметнула као један од највећих оглашивача, што ствара још једну полугу утицаја на медије. "У оваквој ситуацији је разумљиво да медији клизе у подаништво, таблоидизацију и аутоцензуру, а међу српским медијима је све распрострањеније понашање хајкача који прогоне и дифамирају појединце и организације које не подржавају политику власти", рекао је Протић. У 2013. је, како је упозорио, опао број написа о људским правима у ужем смислу, који заузимају само 16 одсто текстова у домаћим штампаним медијима, а када се и посвећује пажња тој теми, то се чини углавном из политичких разлога. Извештај се бави анализом поштовања људских права у правосуђу, са посебним освртом на све екстензивније изрицање мере притвора, као и широким пољем економских и социјалних права, која су угрожена високом стопом незапослености, цветајућом сивом економијом и неусклађеношћу са европским стандардима. Истраживачица Београдског центра за људска права Јована Зорић, је говорећи правима припадника мањинских група, истакла да су антидскриминациони закони задовољавајући, а да једину групу која је и даље потпуно ван законске регулативе чине трансродне особе. И поред релативно добре законске регулативе, дискриминација је у Србији, према њеним речима, широко распрострањена друштвена појава, а то се пре свега односи на ромску популацију, ЛГБТ особе, труднице и породиље. Извор: Танјуг