Најновије

"Балканизација Балкана" Срећка Ђукића, дело које ће нас приближити Бугарима

    GLASNIKБЕОГРАД – Службени гласник представио је књигу Срећка Ђукића Балканизација Балкана (Бугарски кадрил – извиђање једног дипломате), дело које представља дипломатске белешке нашег амбасадора у Софији у периоду 1993-1995 године ратова, санкција, ембарга и инфлације. Наш дипломата Дарко Танасковић дао је овом делу највише оцене. -Ову књигу осећам веома блиском. То је једна слојевита и вишедимензионална књига. Нисам, као што се то обично каже, каријерни дипломата, ја сам пручени, али у овој књизи осећам се као код куће. Чак и у наслову књига има три слоја. Балканизација Балкана је наслов који ће привући знатижељу, Кадрил је француска  игра за четри пара на подијуму, а повод за овај наслов је  улажење Бугарске у велики пројекат франкофоније што говори о прагматичности бугарске спољне политике – рекао је Танасковић. Он има запажање у вези са поднасловом Извиђања српског дипломате из Софије. -Можда би добро било и увиђања уместо извиђања - каже наш некадашњи амбасадор у Турској и Ватикану. Он сматра да је Ђукићево разматрање постсоветског пространства даје изванредну основу за дубинско разумевање ситуације. Свог колегу Ђукића, који се у књизи бави и дипломатијом као позивом, он је наградио комплиметом. -За дипломатију, дипломатску културу књига је врло значајна. Дипломата сабира сазнања која су трајно корисна за земљу коју је представљао. Наши амбасадори би требало више да пишу о томе. Други слој на који упозорава Танбасковић тиче се балканизације. Проблемом тзв. балканизације су се бавили многи из  региона, земаља погођених балканизацијом.
Ђукић и Танасковић на промоцији Фото: Службени гласник

Ђукић и Танасковић на промоцији Фото: Службени гласник

Да би приближио појам балканизације Танасковић је споменуо анализичара Џорџа Корна који у однос Европа - исток разматра у књизи Од балканизације ка либанизацији - историја једне недовршене модерности. -Како у време усопона историје остају ван њеног поља сложене везе које повезују Европу са медитераном, Балканом, турском и арапским истоком пита се 1989. године Џопрџ Корн? Балкан се посматра ирационално, а не као последеица процеса у којима је Европа итекако суделовала. Европа не резуме, отуђује, кажњава остале народе који се наводно ретроградно понашају и излазе изван система вредности модерног доба. Овде је либанизацијом означено цепање територије на административе целине по верско-националним шавовима Ко је компетентнији од нас дипломата да напише о чему је реч? – пита се Танасковић. Он одговара да треба тежити идеалу - да мале државе Балкана освоје онај минимум простора где ће моћи да оставере своје интересе. -Балкан балканцима често је било изговарано али онда овде заиграју тај фатални кадрил. Ипак Иво Андрић нас учи да је освајање тог простора могуће – каже Танасковић. Трећи слој Ђикићеве књиге даје могућност да разумемо много боље Бугарску  и Бигаре и њихово однос са балканским народима. -Очигледно да је колеги Ђукићу Бугарска остала у лепој успомени и да му је блиска. Прво што каже је: Софија је на мене оставила утисак лепог и пријатног града. Књига показује колико ми мало знамо о Бугарима и они о нама – примећује Танасковић. Благонаклоно однос постоји и са бугатрске стране према Србима.Како каже Танасковић дипломата и књижевник Марко Марков преводи нашу књижевност на бугарски, афирмише нас у свету, „доживљава Србију слично ако Ђукић Бугарску“. Аутор књиге Балканизација Балкана истиче да је његова књига позив на разумевање и мирну сарадњу балканских народа. -Када сам ишао у мисију до Софије на цести нисам срео ни један аутомобил. Данас је тај пут фреквентнији, али то је далеко од потребног, сећа се Ђукић и настваља: - Имао сам фантастичну сардњу са медијима у Бугарској, увек су били изузетно заинтересовани за српске теме за ратове у Хрвтаској и БиХ, инфлацији, за Дејтонски мир. Говорећи о позиву дипломате, он каже да је ту не треба много средстава него добра организација и добрфо постављање јер је дипоатија позвана да када је тешко држави највише помогне и она треба да се стави у средиште решавања проблема. Замољен да оцени лоше стање у Бугарској, Ђукић који није евроскептик ( напротив он је за Србију у ЕУ) , упозорава на погрешан приступ који је  применила Бугарска. -Да ЕУ нема алтернативе била је и бугарска политика, али Бугарска је занемарила своју индустрију и пољопривреду. Бугарска  је некада производила и извозила сир, а они то сад увозе. Они немају сопстевену производњу млека. За социјализма имали су 80 посто површина које су наводњаване, данас јако мало. Сећам се да су од фебруара ишли камиони са воћем и поврћем за извоз, сада то увозе из Русије, Грчке... Имали су једну од највећих челичана, сада је продају у старо гвожђе. Налазе се на задњем месту по економском развоју. Улазак у ЕУ ништа не доноси ако сами не радите на развоју. ЕУ управо саветује ослањање на сопстенвене снаге. Ја сам поборник ЕУ интеграција. Али, ЕУ има своје кризе и сматрам да ми морамо имати сопстевну привреду поручује наш некдашњи амбасадор у Софији. Д.Башовић

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube