Правда

Наиме, због душевне болести смештена је у Завод у Баковићима далеке 1973. године. - У Центар сам дошла 1982. године, и то је већ био стари предмет. Породица није могла бринути о њој, па је уз препоруку лечника смештена у Завод. У рату је сва документација уништена па смо морали случај проћи испочетка. У ратном вихору изгубио се траг и њеној породици, коју смо годинама безуспешно покушавали пронаћи - испричала је Мирјана Мехичић, директорица Центра за социјални рад. Након година трагања, казала је, успели су неким интерним каналима пронаћи њена два сина. - Везе те породице биле су покидане. Пронашли смо њена два сина који данас и сами имају унуке, а који су одрасли у уверењу да немају мајке, како су им испричали ближњи. Након толико година за спајање покиданих веза било је прекасно - испричала нам је Мехичић. Живела је Манда 40 година у пар квадрата собице у Баковићима, коју је изузетно риетко напуштала, а једини посетиоци били су радници новотравничког Центра и Завода у Баковићима. - Мислим да из Баковића, од дана кад су је тамо сместили, никад није изашла - рекла је директорица. Манда Г. сахрањена је на новотравничком градском гробљу, а једине свеће које су ових дана гориле на гробу упалили су они који су јој били једина породица последњих 40 година, радници Центра за социјални рад. Извор: Аваз