Правда

Изјаве двојице људи блиских Владимиру Путину, председнику Русије, распирују ово жариште које тиња већ више од две деценије. Прво је Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешке студије, у интервјуу „Блицу“ током посете Београду почетком маја, најавио да би Москва могла да призна Придњестровље у наредних месец и по дана. На Дан победе 9. маја у региону на левој обали Дњестра боравио је Дмитриј Рогозин, руски вицепремијер, како би славио празник с тамошњим руским мировним трупама присутним у Придњестровљу од 1992. Посету је искористио и да би са собом понео петицију којом локално становништво тражи признање од Русије. Бесан због тога што му ни Румунија, која је ментор молдавских власти, ни Украјина нису дозволиле прелет током повратка за Москву, Рогозин је прибегао злослутном недипломатском језику. - На захтев САД, Румунија је затворила свој ваздушни простор за мој авион. Ни Украјина ме поново није пустила да прођем. Следећег пута ћу летети „тупољевим ТУ-160“ - написао је Рогозин у твиту, мислећи на суперсонични руски стратешки бомбардер. Ове речи не звуче нимало пријатно када се зна да се Придњестровље налази на свега 50 километара од Одесе, изузетно важне луке на Црном мору коју проруски сепаратисти у Украјини желе да укључе у свој план припајања Москви. Занимљиво је да су у Придњестровљу већ неколико пута организовали референдум тражећи од Русије да га прихвати као део државе, али је све то било без одјека све док се није закувала украјинска криза почетком ове године. Русија је наводно оклевала како тиме не би остатак Молдавије послала Румунији, а други разлог је била географска раздвојеност Придњестровља од остатка руске територије, што би припајањем Одесе било решено. Херман ван Ромпеј, председник Европског савета, није јуче случајно био у Кишињеву, престоници Молдавије, државе према којој је ЕУ у последње време необично благонаклона. Од краја априла молдавски држављани могу без виза у Европу, што је до пре само годину дана било потпуно незамисливо за ову земљу, чак и да није имала проблем „републике“ Придњестровље уз њену источну границу са Украјином. Руси и Украјинци, који у Придњестровљу чине већину, и пре распада СССР тежили су иступању из Молдавије због бојазни да ће се она присајединити Румунији. У Тираспољу, главном граду самопроглашене републике, инсистирају на међународном признању, док Кишињев предлаже за област аутономију у саставу јединствене државе. Према речима Рогозина, пре него што се одлучи на придруживање са ЕУ, а тако посредно и са Букурештом, Молдавија би требало да одржи изборе водећи рачуна и о мишљењу Придњестровља. - Када би молдавски политичари били патриоте, прво би требало да одрже изборе, који би били својеврсни референдум, будући да се неке партије у Молдавији залажу за придруживање ЕУ, а друге су категорички против - тврди Рогозин, који би Молдавију радо видео у Царинској унији са Русијом. Извор: Блиц