Правда

Историчар Душан Т. Батаковић, за Јутарњи програм РТС-а каже да је Млада Босна старија организација од Црне руке. "Млада Босна је једна од многих национално-револуционарних организација, чији је циљ била политичка и национална слобода и они су се борили против колонијалне управе Аустроугарске", наводи Батаковић. У Босни и Херцеговини, као аустроугарској провинцији, Србима се порицало право на језик, школе и идентитет. Припадници Младе Босне - Владимир Гаћиновић, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж, Недељко Чабриновић и остали - узоре су проналазили у страним национално-револуционарним организацијама, које су такве проблеме решавале атентатима. Херојско жртвовање зарад ослобођења од аустроугарске тортуре, за младобосанце било је логично. Међу члановима Младе Босне било је интелектуалаца који су се школовали у Бечу. Дела Владимира Гаћиновић и нобеловца Иве Андрића, оставила су значајан печат у српској књижевности. "Црна рука јесте створена 1911. од бивших завереника из 1903. који су се мешали у унутрашњу политику Србије, али су њу створили југословенски идеалисти, као што је био Љуба Јовановић Чупа, главни идеолог. Црна рука је тражила да се убрза борба за национално ослобођење српског народа и ту су се они нашли на заједничким таласима са Младом Босном", каже Батаковић. Већина чланова Црне руке сматрала је да је национални циљ окончан ослобођењем старе Србије и Македоније и да је на следећим генерацијама да ослободе Босну и Херцеговину и створе Југославију. Црна рука је де факто престала да постоји после Балканских ратова. Остаје само Апис са 20, можда 40 следбеника, који су за свој грош правили планове", каже Батаковић. Није доказано да је Апис организовао атентат. Према неким наводима, он чак никада није срео Гаврила Принципа, Трифка Грабежа и Чабриновића. "Они су били тројца ентузијаста, идеалиста, али и аматера који не знају како се спроводи политички атентат. Њих је наоружао Воја Танкосић, један од Аписових људи. Ово што се радило са Младом Босном је само једна у низу акција какве су они спроводили у БиХ", објашњава Батаковић. Према речима историчара Душана Батаковића, Драгутин Димитријевић Апис, који је руководио обавештајном службом Врховне команде, није желео атентат. Његова намера је била да се заплаши аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд. Према неким наводима, Апис је чак послао своје људе да спрече убиство. "Млада Босна је искористила Црну руку, а не Црна рука Младу Босну. Да је Црна рука, односно та фракција коју је Апис представљао, која је још била активна у политици, хтела да убије Франца Фердинанда, они би сигурно послали тројцу врло искусних четника који су 1904. у Македонији и старој Србији изводили сличне акције", каже Батаковић. "То како је до тога свега дошло је сплет несрећних околности. А да аутомобил Франца Фердинанда није грешком скренуо у погрешну улицу и стао баш испред Гаврила Принципа, чак и тај атентат не би успео", закључује Батаковић. Не постоје докази да је идеја о атентату потекла из Београда и да га је српска влада организовала. Знало се да је Србија после Балканских ратова у сваком погледу ослабљена и осиромашена и да би јој требало најмање 20 година да се опорави. Атентат, а самим тим још један рат, свакако нису били оно чему је Србија тежила. Извор: РТС