Кисинџер је умро у свом дому у Контектикату, саопштила је фирма, не наводећи више детаља.
Биће сахрањен у кругу породице, а касније ће у Њујорку бити одржана јавна комеморативна служба.
Кисинџер је био активан и након што је прославио стоти рођендан. Присуствовао је састанцима у Белој кући, објавио књигу о лидерским стиловима и сведочио пред сенатским одбором о нуклеарној претњи коју представља Северна Кореја.
У јулу 2023. је изненада посетио Пекинг да би се састао са кинеским председником Си Ђинпингом, подсећа Глас Америке.
Као државни секретар 1970-их је у администрацији Ричарда Никсона, учествовао у кључним глобалним догађајима те деценије.
Његови напори су довели до дипломатског отварања Кине, историјских разговора САД и Совјетског Савеза о контроли наоружања, проширења веза између Израела и његових арапских суседа и Париског мировног споразума са Северним Вијетнамом.
Кисинџерова владавина као главног творца америчке спољне политике је престала када је Никсон поднео оставку због афере Вотергејт.
Па ипак, остао је дипломатска сила за време Никсоновог наследника, председника Џералда Форда, и наставио да износи снажна мишљења до краја живота.
Док су многи величали Кисинџера због бриљантности и широког искуства, други су га описивали као ратног злочинца, због подршке анти-комунистичким диктатурама, посебно у Латинској Америци.
Каснијих година, путовања су му била ограничена због покушаја других нација да га ухапсе због раније америчке спољне политике, напомиње Ројтерс.
Нобелова награда за мир 1973 - која је додељена Кисинџеру и лидеру Северног Вијетнама Ле Дук Тоу, који је одбио да је прими - била је једна од најконтроверзнијих у историји, оцењује британска агенција.
Двоје чланова Нобеловог комитета је поднело оставку због тог избора, а постављена су и питања о америчком тајном бомбардовању Камбоџе.
Форд је Кисинџера назвао "супер државним секретаром", али је такође помињао његову осорност и самоувереност, које су критичари били склонији да зову паранојом и егоизмом.
Намргођен, и са промуклим гласом са немачким акцентом, Кисинџер је био далеко од привлачног мушкарца, али је ипак стекао репутацију заводника, и пре брака је излазио са бројним старлетама по Вашингтону и Њујорку. Моћ је - како је рекао - ултимативни афродизијак.
Хајнц Алфред Кисинџер рођен је у Фурту у Немачкој 27. маја 1923. и преселио се у Сједињене Државе са породицом 1938, пре него што су нацисти кренули у кампању истребљења европских Јевреја.
Име је "американизовао" у Хенри и постао натурализовани држављанин САД 1943. Служио је у америчкој војсци у Другом светском рату, и добио стипендију Харвардског универзитета, где је магистрирао 1952, и докторирао 1954. године. Предавао је на Харварду наредних 17 година.
У то време је служио као консултант владиних агенција, а 1967. је био посредник Стејт департмента у Вијетнаму. Искористио је своје везе са администрацијом председника Линдона Џонсона да Никсоновом тиму достави информације о мировним преговориома.
Када је Никсону обећање да ће окончати Вијетнамски рат донело победу на председничким изборима 1968. године, повео је Кисинџера у Белу кућу, као свог саветника за националну безбедност.
Међутим, процес "вијетнамизације" - када је терет рата са пола милиона америчких војника пребачен на војску Јужног Вијетнама - био је дуг и крвав, а обележили су га велико америчко бомбардовање Северног Вијетнама, минирање лука севера и бомбардовање Камбоџе.
Кисинџер је 1972. прогласио да је "мир на домак руке", али је париски мировни споразум у јануару 1973. био само увод у коначно комунистичко преузимање Јужног Вијетнама две године касније.
Поред улоге саветника 1973. године за националну безбедност именован је за државног секретара - због чега је добио неприкосновени ауторитет у спољнополитичким питањима.
Због све снажнијег арапско-израелског конфликта, Кисинџер је кренуо у своју прву мисију "шатл дипломатије" - врсте врло личне и енергичне дипломатије вршења притиска, по којој је био познат.
Тридесет два дана путовања између Јерусалима и Дамаска помогли су Кисинџеру да постигне дуготрајни споразум између Израела и Сирије на Голанској висоравни коју је окупирао Израел.
У настојању да смањи совјетски утицај, окренуо се главном комунистичком ривалу Совјета - Кини, и два пута посетио ту земљу, укључујући тајну посету током које се сусрео са премијером Жуом Енлајем. Резултат је био Никсонов историјски самит у Пекингу са Мао Цетунгом, и касније успостављање формалних односа две земље.
Афера Вотергејт, која је приморала Никсона да поднесе оставку, једва да је окрзнула Кисинџера, који није био повезан са заташкавањем, и наставио је да ради као државни секретар када је Џералд Форд ступио на дужност у лето 1974.
Међутим, Форд га је сменио са положаја саветника за националну безбедност у жељи да чује више идеја о спољној политици.
Касније те године, Кисинџер је са Фордом отпутовао у Владивосток у Совјетском савезу, где се председник састао са совјетским лидером Леонидом Брежњевом и договорио оквире пакта о стратешком наоружању. То је била круна Кисинџерових напора да се смање тензије у односима САД и Совјетског Савеза.
Међутим, Кисинџерове дипломатске вештине су имале лимит - 1975, није успео да убеди Израел и Египат да пристану на другу фазу повлачења на Синају.
У рату Индије и Пакистана 1971, Никсон и Кисинџер су жестоко критиковани због наклоности према Пакистану.
Као и Никсон, плашио се ширења левичарских идеја по западној хемисфери, а потези које је повукао изазвали су дубоку сумњичавост према Вашингтону у бројним земљама Латинске Америке годинама касније.
Године 1970. ковао је планове са ЦИА-ом како да дестабилизује и смени маркистичког, али демократски изабраног председника Чилеа Салвадора Аљендеа, а у меморандуму уочи крвавог пуча у Аргентини 1976. године рекао је да би требало подржати војне диктаторе.
Када је Форд изгубио изборе од Џимија Картера, демократе, 1976, Кисинџерови дани моћи су били у највећој мери завршени. Следећи републиканац у Белој кући, Роналд Реган, дистанцирао се од Кисинџера, за кога је сматрао да не одговара његовом конзервативном бирачком телу.
Пратите Јутјуб канал портала Правда на коме емисије води Игор Маринковић https://t.co/zpsfQELH7c
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) May 16, 2023
Када је напустио владу, Киснџер је формирао скупу, моћну консултантску фирму у Њујорку, која је нудила савете светској корпоративној елити. Био је члан бордова бројних компанија и разних спољнополитичких и безбедносних форума, писао је књиге и постао редовни медијски коментатор за међународна питања.
После напада 11. септембра 2001, председник Џорџ Буш је изабрао Кисинџера да предводи истражну комисију, али је због противљења демократа, које су виделе конфликт интереса због бројних клијената његове консултантске фирме, био је приморан да се повуче из комисије.
Хенри Кисинџер развео се од своје прве супруге Ен Флајшер 1964, са којом је имао двоје деце, а затим се оженио Ненси Магинс, сарадницом гувернера Њујорка Нелсона Рокфелера 1974.
Кина послала телеграм саучешћа Бајдену поводом смрти Кисинџера
Кинески председник Си Ђинпинг послао је данас телеграм саучешћа америчком колеги Џозефу Бајдену након смрти бившег шефа дипломатије САД Хенрија Кисинџера, саопштило је кинеско министарство спољних послова.
"Кисинџер је био драги, стари пријатељ кинеског народа и биће упамћен због своје искрене посвећености кинеско-америчким односима", рекао је портпарол кинеског министарства Ванг Венбин, пренео је Ројтерс.
Поводом смрти Кисинџера, који је преминуо у среду у 101. години, огласио се и кинески амбасадор у Вашингтону Шије Фенг.
"Ово је велики губитак за обе наше земље и свет. Кисинџер ће увек живети у срцима кинеског народа као најцењенији стари пријатељ", навео је Шије на платформи X (Твитер).
Кинески државни медији су пренели да је Кисинџер посетио Кину више од 100 пута након тајног путовања 1971. године у Пекинг, које је утрло пут за обнављање званичних веза, наводи Блумберг.
Бивши амерички дипчомата сусрео се са кинеским лидером Си Ђинпингом у јулу, у време када се Пекинг окренуо познатим лицима како би нашао заједнички језик, након што су се погоршали односи са САД.
Тако се Кисинџер у јулу сусрео са бившим министром одбране Ли Шангфуом, који је пре тога одбио да се сретне са америчким министром одбране Лојдом Остином у Сингапуру.
Кисинџер је тада рекао Лију да "ни Америка, ни Кина, не могу да приуште цену да претирају једна другу као непријатеља".
Светски званичници се опраштају од Кисинџера
Светски лидери упутили су данас изразе саучешћа поводом смрти бившег америчког државног секретара Хенрија Кисинџера, који је преминуо у 101. години.
Председник Француске Емануел Макрон оценио је да је Кисинџер био "гигант историје".
"Његов век идеја и дипломатије имали су дугорочан утицај у његово време, али и у нашем свету. Француска изражава саучешће америчком народу", навео је Макрон на платформи Икс (Твитер).
Британски министар спољних послова Дејвид Камерон рекао је да га је растужила Кисинџерова смрт.
"Био је велики државник и дубоко поштован дипломата који ће недостајати светској сцени. Чак и када је имао 100 година, његова мудрост и промишљеност просто су сијали", истакао је Камерон на платформи Икс.
Немачки канцелар Олаф Шолц поручио је да је Кисинџерова посвећеност трансатланском пријатељству између САД и Немачке била значајна и да је увек остао близак својој родној земљи, Немачкој.
Кисинџер је рођен 1923. године у немачком Фирту.
Шолц је истакао да је свет изгубио великог дипломату.
Био је бриљантан ум који је одређивао ток неких од важних догађаја 20. века, навео је председник Европског савета Шарл Мишел, оценивши га као "стратега са пажњом на најситније детаље".
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да су стратегија и изврсност Хенрија Кисинџера у дипломатији обликовали глобалну политику током 20. века.
"Његов утицај и наслеђе наставиће да ођекују и у 21. веку", оценила је Фон дер Лајенова.
Бивши председник САД Џорџ Буш рекао је да је Америка изгубила једног од најсамосталнијих и најпрепознатљивијих гласова по спољним питањима.
"Дуго сам се дивио човеку који је као младић побегао од нациста, из јеврејске породице, а онда се борио против њих у војсци САД", казао је Буш.
Кисинџер је био високи амерички државник током председничких мандата Ричарда Никсона и Џералда Форда, а водио је спољну политику када су се САД повлачиле из Вијетнама и успостављале дипломатске односе са Кином, наводи АП.
Бивши амерички државни секретар Мајк Помпео рекао је да је Кисинџер оставио неизбрисив траг у америчкој и светској историји.
"Увек ћу бити захвалан за његове савете и помоћ док сам био секретар. Увек ме је подржавао, информисао, његова мудрост ме је начинила бољим и спремнијим након сваке наше конверзације", написао је Помпео на платформи Икс.
Државни секретар САД Ентони Блинкен рекао је да је Кисинџер "истински створио стандарде за све који су у овом послу" и да је био "врло привилегован што га је старији колега саветовао много пута, као и пре месец дана".
"Има мало људи који су били бољи студенти историје од њега, а још мање њих је обликовало историју наспрам Хенрија", рекао је Блинкен.
Путин: Кисинџер је био изузетан дипломата, мудар и прагматичан државник
Председник Русије Владимир Путин изразио је дубоко саучешће поводом смрти некадашњег америчког дипломате Хенрија Кисинџера.
Путин је у телеграму Кисинџеровој удовици Ненси рекао да је он био мудар и далековид државник, саопштено је из Кремља.
"Преминуо је изузетан дипломата, мудар и далековид државник, који је деценијама уживао заслужени ауторитет широм света", навео је Путин.
Он је подсетио да се Кисинџерово име повезује са прагматичном политиком која је омогућила постизање детанта и важних споразума са САД, преноси РИА Новости.
Извор: Танјуг
