Међутим, сложени детаљи сукоба Кијева и Москве и начина на који је Трампова администрација изневарила Украјину постали су јасни када је председник те земље Володимир Зеленски одржао свој први састанак са руским колегом Владимиром Путином.
Састанак у Паризу, одржан под покровитељством Француске и Немачке, био је покушај оживљавања мировног процеса који је започео у Минску 2015. године.
Решавање сукоба био је главни залог новог украјинског председника. То је био главни разлог што је толико брзо тражио састанак у Белој кући и што није имао моћ да се супротстави када му је Трамп тражио политичке услуге, пише "Њујорк Тајмс".
У Паризу, као неискусан политичар суочен са моћним мајстором геополитичких сплетки, Зеленски је имао мало карата са којима је могао да игра без Американаца у свом ћошку. Са САД он би имао заштитника који би могао да одржи Украјину у борби и који је контролисао једино оружје којег се Кремљ боји - санкције против Русије уведене због њене анексије Крима.
Америка никада није била формалан учесник у мировним преговорима, али је њена влада била информисана о сложеном стању. Многи од америчких саветника са терена били су кључне фигуре о саслушању о импичменту, а сада су сви остали без функција. Сведочења показују да је Трамп напустио Украјину, као и да је подршку према њој схватао као нужну цену за политичке услуге.
Чак је и сама Украјима подељена по питању тога како да реши кризу. Националисти виде било какве преговоре са Русијом као капитулацију, док је Зеленски изабран уз подршку оних који се надају да ће сукоб који је већ однео 13.000 живота што пре окончати.
Састанак Зеленског и Путина завршен је са неким помирљивим речима и обећањима, али стварног напретка нема на видику. Зеленски је показао храброст пристајући на састанак без опипљиве подршке Вашингтона, али је одсуство Американаца било више него приметно.
Извор: Блиц
