Правда

Он у свом тексту пише да је за својих 14 година проведених у бекству, Младићева судбина зависила од низа институција и група који су често спречавали његово хапшење. Од институција ту се мисли на "српски војни естаблишмент", "група његових ратних поручника – босанских Срба" и "на крају његова породица". У књизи се наводи и сведочење генерала Ђорђа Ћурчина, старог породичног пријатеља Ратка Младића, који је до детаља описао типичан дан бегунца: - Разговарали смо, шетали кроз шуму, играли смо мало шах. Такође играли карте, стони тенис. Имали смо ручак. И онда смо ишли још мало у шетњу. Расписана је награда од 5 милиона долара за главу Ратка Младића, и због тога је сматрано да је неопходно да се успостави јединица која би га заштитила од разних ловаца на главе и криминалаца. Ова јединица је с времена на време бројала око 100 људи – рекао је Јово Ђого, бивши  шеф обезбеђења Младића, а наводи Гардијан. Борџер даље у тексту наводи да је Југословенска влада Слободана Милошевића чврсто негирала било какву одговорност за масовне злочине почињене од стране војске босанских Срба, али је оптужује да је учинила све како би Младић био безбедан. Како даље наводи, она му је одобрила импресиван број стражара, али и кувара, свог возача, чак и личног конобара који је путовао с њим у скровиште које се налазило на планини Рајац где се зими Младић скривао. Такође се тврди да је, Младић провео доста времена у Београду, у својој породичној кући у улици Благоја Паровића на Кошутњаку, као и да је посећивао бројне београдске ресторане као и да је гледао фудбалске утакмице.