Најновије

Од "мистрала" до "рафала"

Почетком фебруара 2015. у светским медијима осванула је неочекивана вест да се Индија спремала да раскине уговор, вредан 10 милијарди долара, који је крајем 2012. склопила с француском фирмом "Дасо", о испоруци 126 ловаца типа "рафал" за потребе индијског ратног ваздухопловства. Пише: Јован Чавошки
Француски авион "Рафал" (Фото: airforce-technology.com)

Француски авион "Рафал" (Фото: airforce-technology.com)

Те године француски ловац победио је на тендеру на коме су учествовали произвођачи авиона из САД, Русије, Шведске и Британије. Ово је био један од најкрупнијих и најпрофитабилнијих уговора које је једна од тих компанија могла да закључи с једном од водећих земаља у развоју, а оваквим дилом француски произвођач осигурао би дугорочну производњу авиона и тиме обезбедио за себе трајније присуство на тако важном тржишту. Ипак, почетком априла, током посете француског председника Оланда Индији, званично је саопштено да ће Индија коначно купити само 36 авиона типа "рафал", чиме је овај лукративни уговор био драстично редукован, а ни он више не делује сасвим сигурно. Током преговора индијске и француске стране, компанија "Дасо" је скоро дуплирала цену једног авиона са 65 на 120 милиона долара, тако да се вредност целокупног уговора већ била попела на 28-30 милијарди долара, односно скоро три пута више од првобитне вредности. Тада је постало очигледно да, не само да ће цена бити превисока, већ да неће ништа суштински променити у технолошком напретку индијске ратне авијације. Француска страна није прихватила индијске захтеве за трансфер технологија и промене у техничком изгледу авиона, како би се у њима што више користиле компоненте индијске производње, а нису хтели ни да обезбеде контролу квалитета за авионе који ће по лиценци бити састављани у Индији, нарочито јер је таква клаузула увек била део споразума о војнотехничкој сарадњи које Русија има са Индијом већ више деценија. Зато се морало пронаћи алтернативно решење које би укључивало или потпуно одбацивање оваквог споразума или његово радикално редуковање. У међувремену се појавила вест да се разматрају нове наруџбине руских ловаца Су-30МКИ, можда 60-70 комада, а у Индији се озбиљно разматра и опција интензивирања сарадње с Русијом на изради новог авиона пете генерације рађеног на основу платформе најновијег руског ловца Т-50. Управо ће заједничка израда авиона пете генерације, где ће Индија имати кључну технолошку улогу, представљати будућу окосницу руско-индијске војнотехничке сарадње, без обзира на појаву и неких других конкурената на перспективном индијском тржишту оружја. Последњих година Русија је већ изгубила на неколико тендера о испорукама војне технике Индији (борбени и транспортни хеликоптери, транспортни авиони), тако да би овакав вид сарадње представљао нови скок у међусобним односима. Зато су новине у вези с „рафалом” и те како утицале на руску страну да интензивира разговоре с индијским колегама о даљој модернизацији индијског ваздухопловства, нудећи бројне повластице за куповину нових ловачких апарата. Све ово представља врло снажан знак да постоје и други начини да се надомести мањи број авиона које ће Индија набавити од Француза, пошто то представља знатан губитак за компанију "Дасо", упркос новим уговорима о продаји по 24 "рафала" Египту и Катару. Иако се чини да је Француска овим споразумом с Египтом и Катаром забележила поен у односу на Русију, радикално редуковање испорука авиона за индијско ваздухопловство, представља само Пирову победу за француску наменску индустрију. Поруџбине француског ваздухопловства ионако су смањене и перспектива не делује сасвим светло, Кина је већ дуго под ембаргом на оружје ЕУ, који неће скоро бити укинут, а могућности продора на индијско тржиште стално се смањују. Опције за француску наменску индустрију се сужавају, а конкурената на глобалном тржишту оружја има све више. Уколико инцидент с „мистралима” и нема неког већег утицаја на поменуту одлуку индијске владе, подударање овог проблема с дешавањима у Индији не може а да не изазове сумње. Неоправданим политичким одлукама и отвореним политичким условљавањем, нарочито у случају "мистрала", где земље ЕУ често делују супротно својим фундаменталним интересима и подлежу притисцима треће стране, куповина оружја од европских држава више се не чини као сигуран и исплатив посао за земље у развоју. Брешу коју би Европа оставила на тим тржиштима брзо би попунили други велики играчи, пре свега САД, Русија и Кина. Зато би европске елите требало дубоко да се замисле над ова два примера. Надајмо се да ће извући поуку пре него што буде касно.

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА