“Америчка демократија шепа на обе ноге”, констатовао је парламентарац Константин Косачев на “Фејсбуку”, додајући да су Сједињене Државе “изгубиле своју способност да одреде свој смер и стога и другима”.
Инцидент је упоредио са револуцијом у Украјини 2014, кад је свргнут председник Виктор Јанукович а Путин анексирао Крим. Присећајући се епизоде кад је помоћница државног секретара Викторија Нуланд делила колачиће демонстрантима у центру Кијева, Косачев се запитао шта би Американци мислили кад би се страни званичници исто понели према Трамповим присталицама на степеницама Капитола.
“Да ли би и даље говорили да су људи увек у праву или ‘доле са узурпаторима’”, навео је он.
А циљана публика овакве линије размишљања је, наравно, на домаћем тлу, указује “Политико”. Намера је да се изложи очигледна дволичност америчког политичког естаблишмента који је подржао украјинску револуцију 2014, затварајући око на радикалне десничаре који су одиграли своју улогу али категоризујући Трампове присталице који желе да преокрену резултате председничких избора у САД као “криминалце и терористе”.
“Политико” пише да је такво изједњачавање између неуспеле побуне Трампових присталица и украјинске револуције, које промовише Кремљ, лажна пропаганда и покушај да се такозвани Евромајдан представи као фашистички пуч подржан од САД који је захтевао руску интервенцију.
Ипак, насилни призори из Вашингтона су најгора ноћна мора Кремља, указује лист.
Путин је чувен по параноји у вези “обојених револуција”, попут ове у Украјини. То је главни покретач његове спољне и домаће политике, а он је у Вашингтону видео доказ да крајње, десничарске присталице партије или политчког лидера могу ударити на своју руку и подстаћи хаос и нереде.
Током протекле две деценије Путин је укључио делове модерне десничарске идеологије на своју платформу, укључујући реторику о “традиционалним хришћанским вредностима” и анти-ЛГБТ ставовима, како би задобио подршку таквих слојева друштва. Али она је увек била танка.
Велик број угледних десничарских фигура прикључио се антивладиним протестима 2011. и 2012, подсећа “Политико”. Револуција у Украјини само је потврдила Путинове страхове – ту је видео да радикална десница може оформити ефикасну милицију способну да превагне у временима нестабилности и нереда. Уследило је хапшење радикалних десничара, неки су побегли у Украјину где су се прикључили националнистичким добровољним одредима попут батаљона Азов.
Чак и они који су подржавали Путина и прикључили се снагама у Донбасу које подржава Русија, третирани су са сумњом, јер постоји свест да савез између Кремља и радикалне деснице зависи од низа услова и нипошто није несаломив.
Реагујући на дешавања у Вашингтону 6. јануара, десничар Дмитриј Олшански – иначе присталица Путиновог рата против Украјине – навео је да су “људи са роговима и обојеним лицима” који су упали у Капитол у ствари бранили суштинске западне вредности против “совјетског калифата”.
Он је упозорио да би се слични призори могли појавити и у Русији.
Ултранационалисти и неонацисти који су побегли из Русије, без страха од кривичног гоњења, још су гласније подржали потезе америчких екстремиста.
“Фашингтон је под опсадом”, пише неонацистичка платформа “Вотањугенд” коју воде одбегли Руси из Украјине, спојивши "фашизам" и "Вашингтон" игром речи.
Совјетски Савез ће прво нестати а онда ће га Русија обновити 2025. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
