Најновије

Американци се баве "обуздавањем Русије" да би трајно контролисали Европу

Почетком сваке године Министарство одбране САД ступа у своју главну битку за – буџет за одбрану. Овогодишњу мајсторску припрему већ је отпочео министар Ештон Картер. Пише: Виктор Литовкин
Ештон Картер (Фото: defense.gov)

Ештон Картер (Фото: defense.gov)

У свом говору пред члановима економског клуба у Вашингтону, недавно је први човек Пентагона покушао да докаже да је неопходно повећање трошкова америчког војног ресора, који ће износити 582,7 милијарди долара. То је за 17 милијарди мање него у 2016. финансијској години, али знатно више од износа који троше за своје војне потребе Кина, Русија, Велика Британија, Француска, Немачка, Јапан и Канада. По Картеровим речима, обим војног буџета условљава пет кључних фактора: пораст "великодржавних" расположења у Русији и Кини, претње Северне Кореје Сједињеним Државама и њиховим тихоокеанским партнерима, "погубни утицај" Ирана на савезнике САД у Персијском заливу и дуготрајна борба против Исламском државом. При том, како је нагласио министар одбране САД, "кључни моменат нашег приступа представља могућност обуздавања наших најекспанзивнијих конкурената". "Ми морамо да имамо – и мора да буде очигледно да имамо – могућност да намећемо трошкове неприхватљиве за агресора, који ће их 'одвратити' од провокација или принудити да веома зажале ако се за њих, ипак, одлуче". "У том контексту Русија и Кина су – наши конкуренти који највише концентришу нашу пажњу" – оценио је шеф Пентагона. Нећу анализирати све цифре претпостављених трошкова америчког војног ресора за следећу финансијску годину. Ипак, треба обратити пажњу на неке од њих које посебно падају у очи. То су пре свега трошкови за обуздавање Русије и за помоћ која је у те сврхе потребна савезницима у НАТО у Европи, као и трошкови за борбу са терористима. У једном случају то је петоструко повећање – са око 0,8 милијарди до 3,4 милијарде долара. У другом – повећање за 35%. На борбу са Исламском државом Пентагон је одлучио да потроши 7,5 милијарди "зелених новчаница" уместо око 5 милијарди које је до сада трошио. Откуд тако контрадикторна динамика? Вашингтон, који је на речима оштро осуђивао терористе из ИД до недавно им се није нарочито супротстављао. Такође није озбиљно утицао на своје савезнике у Персијском заливу и у Турској који су екстремистима помагали новцем, оружјем и обуком резервиста. Затварао је очи на сарадњу терориста ИД са наоружаном сиријском опозицијом. Уз то, спорадична бомбардовања позиција бојовника, која Пентагон изводи већ више од четири године и на које је према саопштењима потрошио више од 5 милијарди долара, нису дала никакав видљив резултат. Поводом 3,4 милијарде долара за супротстављање "притиску и агресији Русије у Европи и Украјини", такође није све тако очигледно и једноставно како о томе говори Ештон Картер. Од тих средстава, главнина ће ићи на издржавање америчке војске у Европи. То је 1 милијарда долара. Још готово 2 милијарде – за пребацивање у Европу додатног наоружања, укључујући 250 тенкова, самоходну артиљерију, авионе и борбена возила пешадије, који се, кршећи Основни акт Русија-НАТО, већ налазе у војним базама у Естонији, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Бугарској. Пентагон намерава да држи поред граница Русије, тобоже за сваки случај (!), једну потпуно опремљену тенковску бригаду. Он то објашњава забринутошћу европских НАТО-савезника, посебно на његовом источном крилу, због руске "анексије Крима", "подршке сепаратистима у Источној Украјини" и повремених претњи западним суседима у периоду извођења изненадних војних вежби. Са своје стране, Пентагон ће ради супротстављања издвојити 163 милијарде долара за исто такве вежбе Северно-атлантске алијансе. Наравно, ствар није ни у тим вежбама нити у руској ратној претњи. Константним распиривањем страхова од рата, чак и некаквим несхватљивим хистеријама налик на филм ВВС о трећем светском рату и нуклеарним ударима по Европи, Пентагон и његови сателити у Северно-атлантској алијанси само прикривају њима крајње потребно стално присуство САД и њихове армије на територији Старог континента, ватрену жељу Вашингтона да ту реализује своју вечиту контролу и надзор над владама, политичком и економском елитом, над европским медијима и друштвеним организацијама. За потчињавање Европе америчким интересима служе и базе нуклеарних бомби САД В61, које су распоређене на шест арсенала у Италији, Немачкој, Белгији, Холандији и Турској. Пентагон намерава да их модернизује и за те циљеве издваја више од 11 милијарди долара, као и авионе "Торнадо" и F-16 који су предвиђени за достављање тих бомби на циљ. Међутим, ни под каквим условима неће допустити да своје нуклеарно оружје извезе назад, на територију Сједињених Држава. Поставља се питање, зашто? Са ким Сједињене Државе намеравају да ратују помоћу тих средстава за масовно уништење? И да ли је могућа њихова примена у савременим локалним конфликтима који су могући на европском континенту? Одговори на ова питања из Вашингтона и Брисела веома су неодређени. Распоређивање америчког нуклеарног оружја у Европи они називају заједничком солидарношћу наспрам „руске претње”. А, у ствари, заједничком одговорношћу држава, како се ти поступци називају у одређеним круговима, Вашингтон је само "завезао" – чланове Северно-атлантске алијансе за своје себичне националне интересе. Наведене цифре – само су мали део будућих буџетских расхода Пентагона на доказивање своје изузетности и непобедиве војне моћи којој, како је изјавио председник Барак Обама, нема равне у свету. За такву земљу као што су Сједињене Државе, заблуда је више него опасна.
Прочитајте још:Како су санкције против Русије промениле ЕвропуДа ли је Путин заиста претио Ердогану нуклеарним оружјем
Извор: fakti.org

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА