Правда

Протесте су узурпирали неофашисти инфилтријајући се међу демонстранте и збацивши председника Виктора Јануковича који је одбијао да потпше споразум о прикључивању ЕУ. Народ је, пак, наставио да седи на тргу незадовољан новом влашћу такође задриглој у корпуцију. Преговори са ЕУ су прекинути… Бег Јануковича у Русију изазвао је негодовање Европе, а руски председник Владимир Путин јасно је показао да му се не допада шуровање комшија са прозападним иделима и да неће дозволити да ЕУ и НАТО приђу прагу његове куће. Путин је ситуацију искористио да анектира Кримско полуострво расписавши међународно непризнати референдум, а охрабрени таквим потезом, у региону Донбаса су прогласили независност. Отпочео је рат... Земља је упала у стање летаргије, без икаквог јасног плана за будућност. Званично, рат је прекинут споразумом из априла прошле године, који су у Минску потписали председници Петро Порошенко и Владимир Путин. Међутим, примирје се и даље спорадично крши, што најбоље показују нагазне мине широм линија некадашњих борби. Прошле недеље погинула су три војника, а од избијања рата, 15.000 људи изгубило је живот. Запад и данас наставља да оптужује Русију да војно, финансијски и логистички помаже сепаратисте, што Кремљ категорички одбија. Нови хладни рат кулминирао је уплитањем Русије у сукоб у Сирији што су поједни аналитичари портумачили као Путинову жељу да замаскира дешавања у Украјини и тежиште инетерсовања пребаци на Блиски исток. С друге стране, Запад се оптужује да је искористио ситуацију да распореди НАТО трупе близу руских граница. У међувремену, Украјина је постала само пуки изговор за одмеравање моћи и препуцавање Истока и Запада. Мајданска револуција довела је свет на ивицу рата. Две године касније, још нема одговора ко је крив за смрт више од 100 људи током "демократских протеста". Изабрани председник Петро Порошенко, који је заменио збаченог Виктора Јануковича, губи кредибилитет на међународној сцени, а сами Украјинци осећају се изневерено од стране владе која је обећала светлу будућност. Постјануковичева влада данас је презрива у очима популације од 45 милиона становника. Подршка Порошенку спала је са 30 процента (колико је имао у мају 2014.) на свега 17 одсто. Имајући у виду силне проблеме у којима Украјина грца, пре свега онај са корупцијом, рат је најмањи проблем. Јер, чини се да нова ескалација сукоба не одговара ни једној ни другој страни. Украјинској, јер зна да јој Запад неће војно помоћи, те стога не може да се нада победи, а проруској јер је већ остварила свој циљ - контролу над истоком. Потписивање примирја фактички је означило и трајну поделу земље. ЕУ, видевши да не може да заобиђе Путинов утицај, као да је дигла руке од Украјине. Бриселу је једино битно да не буде нових сукоба. Судећи по томе, статус кво ће потрајати: Доњецк и Луганск ће пре слушати Кремљ него Кијев.