Најновије

МУДРА СТРАТЕГИЈА: Ево шта се крије иза Путиновог повлачења

Вест о руском повлачењу је примљена у најмању руку скептично. Први коментари су били углавном да је у питању још један смео потез којим Москва жели да завара Запад и сиријску опозицију и прикрије неуспех као прави разлог иза одлуке, али да ли је тако?
Путин (Фото: kremlin.ru)

Путин (Фото: kremlin.ru)

После непуних пола године бомбардовања позиција Исламске државе и побуњеничких група Владимир Путин је, наизглед изненада, објавио повлачење “главног дела” руских оружаних снага из Сиријске Арапске Републике јер, како је навео, главни циљеви постављени од стране министарства одбране успешно су извршени. Руска војна интервенција, у комбинацији са ударима коалиције предвођене САД, успела је да заустави напредовање озлоглашене терористичке организације и одржи режим Башара ал Асада на власти. Ипак оно у чему је Русија подбацила јесте победа над Исламском државом. Вест о руском повлачењу је примљена у најмању руку скептично. Први коментари су били углавном да је у питању још један смео потез којим Москва жели да завара Запад и сиријску опозицију и прикрије неуспех као прави разлог иза одлуке. Ипак, оно што Кремљ сматра за успешно обављену мисију, други могу тумачити сасвим супротно. Управо то и чини сиријски грађански рат тако сложеним - учешће великог броја страна, од којих свака има сопствене приоритете и интересе за које се бори. Стратешки најважнији циљ Русије у Сирији био је стабилизација режима Башара ал Асада и Сиријске Арапске Армије (САА). Логистичка помоћ и удари Ваздушно-космичких снага (ВКС) омогућили су сиријској војсци да се консолидује и чак поврати око 10.000 квадратних километара територије, углавном у провинцијама Идлиб и Алепо. Далеко од тога да су Асадове снаге пред сигурном победом, ипак САА сада представља далеко боље опремљену и обучену армију од оне која се први пут супротставила побуњеницима и Исламској држави пре пет година. “У кратком временском периоду Русија је створила малу али веома ефикасну војну групу. Ефикасан рад наше војске омогућио је почетак мировног процеса”, рекао је Путин. Зато није случајност што у тренутку успостављања новог односа снага, Путин доноси одлуку о повлачењу и то на дан наставка мировних преговора у Женеви. Претходни разговори прекинути су месец дана раније због успешне офанзиве владиних снага и ВКС. Суштинско неслагање зараћених страна довело је у међувремену до тога да преговори изгледају као да ће бити окончани сваког тренутка. Иако до сада није било никаквих индикација да је Асад вољан да попусти готово ни у једном кључном питању, вероватно је да ће нове околности и потенцијалне последице руског повлачења утицати на сиријски режим да заузме отворенији став за преговарачким столом. Али зашто би Русија желела да ослаби Асада? Пре свега, Москва ће одржати војно присуство у ваздушној бази Хмеим и поморској бази у Тартусу, што значи да “главни део” војске може у сваком тренутку великом брзином да буде враћен у потпуно опремљене и функционалне војне објекте. На терену ће такође остати и систем С-400 који не само да покрива читаву САА, већ се и налази у непосредној близини Турске. Руско повлачење на тај начин истовремено шаље сигнал међународној заједници да подршка сиријском режиму није безусловна и омогућава Москви да се привидно слабећи Асада покаже као држава посвећена мировном процесу, али и сила која оставља простора за војни маневар у случају да се ситуација не одвија по плану. “Путин осећа да је у позицији да по најмањој могућој цени извуче максималну корист из актуелних преговора”, рекао је Кристофер Козак, аналитичар са Института за ратне студије. Тактичким повлачењем из Сирије, Путин настоји да осигура оно што је урађено док у исто време подиже апетит сиријских преговарача за политичким решењем у Женеви. Потез руске стране јасно позива сиријску опозицију на реципрочан одговор и подизање преговора на нови конструктивнији ниво. Један од главних захтева опозиције био је управо повлачење и Москва сада има дипломатску предност - оставља опозицији мање изговора за саботажу преговора и осигурава себи важно посредничко место између сиријске владе и побуњеника. Истовремено, првобитни став Обамине администрације да “Асад мора да оде” је омекшао, нарочито у односу на регионалне савезнике као што су Турска и Саудијска Арабија које отворено подржавају побуњенике. Војна интервенција у Сирији омогућила је Путину да постави основе за даљу дипломатску и војну сарадњу како са Вашингтоном и Паризом, тако и са блискоисточним државама као што су Иран, Јордан, Израел, Ирак и Авганистан. Руски председник се правовременим повлачењем извукао из потенцијално веома дугог рата, тежиште пренео на дипломатски фронт, а “врућ кромпир” на терену оставио је у рукама противника. Уз то, Русија може по потреби да одређује темпо повлачења у зависности од напретка преговора или кршења прекида ватре. Повлачење је тако постало згодна алатка за убрзавање или успоравање мировног процеса и утицање на примирје. Колико год ствари добро изгледале за Москву, Кремљ ипак има још много разлога за бригу, а највећи представља тероризам. Према подацима Руског министарства одбране, терористичка инфраструктура у Сирији је у великој мери онеспособљена, линије снабдевања Исламске државе су пресечене, уништене су стотине рафинерија и возила за илегални транспорт нафте. У борби против Исламске државе Русија је на бојном пољу тестирала напредно наоружање, што је послужило као одлична реклама за извоз војне опреме и уједно обезбедило услове за њен даљи развој. Поврх свега, Москва је јасно показала способност да пројектује моћ у регионе изван својих граница и то по релативно ниској цени - до 2 милијарде долара годишње. Ипак, немогуће је закључити да је Русија остварила циљ победе над Исламском државом у Сирији. Провинције Алепо у Идлиб још увек нису потпуно ослобођене, Палмира и Рака нису заузете, граница са Турском је и даље “шупља”, а Абу Бакр ал Багдади је још увек жив и на слободи. Од самог почетка борба против тероризма била је аргумент којим се Русија бранила од оптужби да је циљ интервенције једино пружање помоћи Асаду, а сада се послужила истим тим аргументом у правдању присуства војних снага које ће остати стациониране у Сирији. Док изблиза мотри на прекид ватре, Москва ће наставити да изводи ударе на позиције терориста јер, како је истакао заменик руског министра одбране: “прерано је говорити о победи над тероризмом”. Руски председник, са друге стране, истиче како су уз помоћ ВКС сиријске владине и патриотске снаге преокренуле ситуацију у борби против међународног тероризма и прекинуле иницијативу терориста. Иако се Путиново мишљење вероватно неће показати као тачно - борба против тероризма имаће још бројне фазе, заплете и облике - оно што је најважније у светлу последњих догађања јесте да ли ће даљи преговори довести до политичког решења грађанског рата који је однео више од 300.000 хиљада људских живота и изазвао незапамћену избегличку кризу. Крај руског бомбардовања биће свакако добра вест за сиријски народ и ако упркос туробној стварности у Сирији дипломатија коначно успе, ово ће заиста бити победа за све.
Прочитајте још:СТИГAО ЈЕ И ХЕЗБОЛАХ: Асадови Пустињски соколови спремају се да прегазе Палмиру (МАПА/ВИДЕО)Ево зашто је Путин „најнепредвидивији“ политичар на свету
Извор: newsweek.rs

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube