Сукоби који су избили 2. априла су највећи од 1994. године и потписивања Бишековог протокола, а како наводи Стратфор, званични Баку је покушао да ублажи последице једностраним проглашавањем примирја већ дан касније.
“Окршаји су постајали све чешћи током прошле године, делом и због тога што Баку војним и дипломатским путем жели да присвоји већи део територије. Надају се да ће добити уступак од Јеревана и да ће преломити тренутни статус кво на спорној територији у своју корист“, пише Стратфор.
Додаје се да Баку има разрађену стратегију, да има значајну војну предност над Јерменијом коју је стекао у претходној деценији.
“То је било могуће захваљујући енергетским ресурсима који обезбеђују прилив велике количине новца. Напади су се догодили на планинском терену, на ком Јермени не могу да се боре, а све је изведено тако да се ограничи могући конфликт са Русијом, која има значајне снаге у Јерменији. Мале операције могу брзо да буду прекинуте пре него што Русија реагује“, додаје Стратфор.
Ипак, како се наводи, ти маневри нису поптуно без ризика, уз напомену да би Москва могла свакако да упути помоћ свом савезнику, иако Азербејџан жели то да избегне.
“Брз прекид ватре показује да Баку покушава да помогне претходним напорима Русије да се обезбеди трајни мир јер Москва не жели тотални рат. Ако се то догоди, Турска би могла да реагује и да се умеша, желећи да направи баланс на Кавказу. Баку разуме да не може да се ослони само на своју војску у покушају промене статуса кво. Упркос јасним намерама и наизглед правог плана, оваква стратегија би могла да изазове већи конфликт на шта ниједна страна није спремна“, закључује Стратфор.
Вековни сукоб око Нагорно Карабаха, који је кулминирао у време Совјетског Савеза када је Москва ту област насељену претежно Јерменима припојила Азербејџану, погађа регион Кавказа, стратешки значајан за транспорт енергената у Иран, Турску и луке на Блиском истоку.
До ескалације сукоба дошло је у јеку озбиљне дипломатске кризе између Русије, која одржава добре односе с Јерменијом, и Турске, традиционалног савезника Азербејџана.
Турска је кључни савезник Азербејџана, с којим има блиске језичке и културне везе, док а Јерменијом нема дипломатске односе због различитог тумачења масовног покоља Јермена у Отоманском царству 1915. године, које Јерменија сматра геноцидом, што Турска не признаје.
Турска је од почетка на страни Азербејџана и тако ће бити и убудуће, рекао је турски председник Реџеп Тајип Ердоган, назвавши азербејџанског председника Илхама Алијева "братом".
Са друге стране, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров је најавио да ће 7. априла посетити Баку, док ће истовремено премијер Дмитриј Медведев отпутовати у Јерменију. Извор: Б92
