Најновије

Интервју Вања Булић: Паре за скупе аутомобиле и најновији тип радија имају скоројевићи

Да ли сте се икада запитали зашто Бог нема ауто? Одговор на то питање можете потражити у новој књизи под истим називом, аутoра Вање Булића у издању Лагуне. Човек о чијем раду можете исписати читаве стране и увек би вам се чинило да сте нешто важно изоставили. Интересантно је да ову књигу прате и необичне илустрације Шпире Радуловића. О његовом новом делу, аутомобилима и другим стварима разговарали смо са Вањом.

Вања Булић (Извор: Медија центар Београд)

Да мора да бира, данашњи мушкарац, да ли би се пре определио да буде са лепом женом коју воли или да поседује добар ауто? Момци новог кова би се определили за микс: лепа жена која поседује добар ауто. Али, ја сам од момака старог кова, па знам да је опредељивање ове врсте узалудно, јер ипак, оне бирају. Чак и онда кад ти се учини да си ти изабрао. Да ли човек може бити срећан без аута? Ауто само може да увећа срећу, а сам по себи не доноси срећу. Чини ми се да ми је најлепши део младости прошао без кола. Јер, поседовати ауто подразумева одрицања од физичких активности, пре свега, па многима четири точка замењују две ноге; не излазе из кола и зину кад им пумпаџија сипа бензин, као да су љубоморни што мало мирисне течности не гурне и у њихово грло. Зависност од нечега, у ово случају од аутомобила,никада не може бити предуслов среће. Шта мислите о послу века који се заврши за две године? Када је „југо“ кренуо преко океана, у Америку, испраћен је с великим надама и највиши руковoдиоци ондашње Југославије су држали ватрене говоре убеђујући нацију да је склопљен „посао века“. У првој години, док су наши још увек нудили првобитну варијанту „југа“, Кореанци су избацили дванаест нових модела за исту цену. Данас се „југо“ појави у понеком америчком филму кад би требало показати социјални статус власника, а кружи и досетка да је главни проблем „југа“ био у томе што је тешко могао да се покрене ако стане на жвакаћу гуму. Мислим да смо тада пропустили шасну која се заиста добија једанпут у веку. Да ли аутомобили полако добијају душу, а човек се све више понаша механички ? Човек се одавно понаша механички, али по принципу старих машина, а аутомобили су данас мислеће машине, јер су директно повезани са компјутерима. Некада су момци са периферије, иако немају ни дозволу ни кола, умели за пет минута да раставе и саставе „фићу“. Данас готово сви возе, али знају само да промене точак и сијалицу. Можемо рећи да аутомобил може без човека, а да ли може човек без аутомобила? Да аутомобил може без човека не би дозволио да га човек измисли и произведе. А кад га је већ произвео било је касно... Човек је, уствари, измислио играчку без које више не може. Та играчка је често човеков статусни симбол,средство за доказивање. Мислите ли да Београђанима фали један Јован Буљ? Јован Буљ је шездесетих и седамдесетх година прошлог века био један од ходајућих симбола Београда. Био је милиционер, саобраћајац на најзнчајнијим београдским раскрсницама. Он је плесао док је регулисао саобраћај. Београђани су се окупљали на Теразијама или код „Лондона“ да би гледали како се на јавном месту понаша неко ко воли свој посао и уме да га ради. Београд је „изнајмљивао“ свог Јована Паризу и Лондону, па су тамошње новине биле пуне фотографија насмејаног полицајца. Београду заиста данас недостаје један такав човек.

Где се паркирате? Пошто нас четворо возимо двоје кола, а живимо у делу града где нема довољно паркинг места, довијамо се како знамо и умемо. Кад неко ујутро крене из куће, обавезно телефонира и пита где су претходне ноћи паркирана кола. Ако не нађе онога ко их је возио претходне ноћи, настаје паника. Писали сте о људима који су уклесали слику аутомобила на споменику. Како објашњавате то? Та је прича измишњена на самом крају, а све остало је истина. Двоје комшија су се целог живота надметали ко ће имати новији тип аутомобила, па макар немали шта да једу. У том надметању важну улогу имају супруге, као код поп Ћире и поп Спире. На крају су, на надгробним споменицима уместо слика својих мужева, уклесале слику најновијег аутомобла којег су тек требали да купе. Можемо да приметимо да се из добрих аутомобила често чује лоша музика, зашто је то тако? Питање асоцира на одговор да се изгубила грађанска класа, фини људи, и да паре за скупе аутомобиле и најновији тип радија имају скоројевићи, нови богаташи. И то је тачно. Знамо сви какву музику слушају такви људи: турбо фолк. Са лепим временом кренуће отварање прозора од аутомобила и радио пуштен „до даске“. Па,ко преживи. Зашто Бог нема ауто? Врло је дискутабилно питање да ли је Бог уопште створио ауто? Јер, да је створио ауто, створио би и одговарајући број паркинг места. Извор:Правда/Марија Гојковић

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube