Пише: Синиша Љепојевић
Западни амбасадори не само да крше Бечку конвенцију него се настоје и представити као доносиоци одлука о судбини српских земаља и понашају се као самопроглашени колонијални господари. Редак пример у историји дипломатије.
У том својеврсном амбасадорском терору најнеобичнија је такозвана Квинта коју чине амбасадори Америке, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије. Потпуно је нејасно који је легитимитет Квинте и на основу којег то права ти амбасадори држе лекције и чак уцењују изабране представнике народа у српским земљама.
Класична западна формула, формира се неформална група која временом кроз притиске и саопштења себе представља као званичну иако нико не зна или заборавља ко су они и кога у ствари представљају.
Али, кога Квинта представља? Све је јасније да одлуке на Западу доносе парадржавне структуре, а не државне институције. Америка је суочена са политичким кризом каква по сопственом признању није забележена још од средине 19. века. Британија је у сличној ситуацији и упорно али неуспешно тражи своју улогу у свету који се променио. Немачка је на прагу економског колапса, Француска у мукама јавних дугова и масовног незадовољства јавности, а Италија је одавно банкротирала. То је реалност Квинте. И који је онда капацитет њихових амбасадора у Квинти да другима намећу своје "идеје".
Додуше, има нешто што се до сада показало као искуство. Квинта је постала носилац лоших вести. Када се год Квинта састане са политичким лидерима српских земаља за њих потом следе лоше вести, посебно када је реч о Косову и Метохији. Посете Квинте сваки пут прати насиље против Срба на Косову. Насиље је инструмент уцене и, у ствари, западна политика.
Између сусрета Квинте са легитимним представницима српских земаља простор попуњавају ти исти амбасадори али појединачно и разни специјални изасланици и чиновници њихових земаља. Они, кријући се иза звучних имена својих земаља, покушавају и то поприлично агресивно да кроје унутрашњу политичку географију. Та бахатост повремено прелази у прави политички терор. Они захтевају и намећу правила као да су они били на изборима, уводе санкције, коментаришу и генеришу судске процесе и праве кадровске листе.
Утисак је да је лидер западних амбасадора, у свим српским земљама, амерички амбасадор у Србији Кристофер Хил. Поред дељења лекција о унутрашњим питањима Србије њему је најомиљенија тема Русија па је чак једном, незадовољан противљењу велике већине грађана увођењу санкција, рекао како Срби не знају шта је Русија.
Недавно је, поводом рата у Украјини, изјавио да је "за Србију потпуно неодрживо да остане у добрим односима са Руском Федерацијом". И наставио је да "боље можемо да видимо шта ће бити будућност Украјине, него Русије". "Мислим да се Русија заиста довела у веома непознате воде. Не знамо где ће бити Русија", рекао је он.
Амбасадор Хил се понаша као прави колонијални гувернер и током недавних избора у Србији у Београду је обилазио неколико бирачких места и изјавио како му је драго да људи гласају. Невероватно, шта амерички амбасадор мисли о Србима и грађанима Србије као да су они тек пали с гране. А недавно је кренуо и по Србији и говори шта би Србија требало да уради.
Главни инструмент тог необичног политичког терора је мит о Европској унији (ЕУ) и чланство у том клубу а које је сада преформулисано у европски пут. Све се наводно ради због европског пута. И то је, ваљда је свим јасно, највећа обмана. У Бриселу је био и амерички амбасадор Хил који је поручио да ако Србија испуни захтеве ЕУ Америка ће помоћи европским амбицијама Београда. На примедбу да Брисел тражи дефакто признање Косова и Метохије Хил је рекао да је то игра речи а Америка то види као "нормализацију односа"“. Још једна обмана. Америка дакле види "нормализацију односа" између двеју држава. То није игра речи.
Најбизарнији су случајеви до недавно амбасадора Норвешке и Велике Британије у Србији који су, посебно норвешки, скоро свакодневно засипали јавност порукама, готово уценама, да је за Србију једини пут и најбоље да постане чланица Европске уније (ЕУ). А Норвешка је два пута на референдумима одбила да постане чланица ЕУ а Велика Британија одлуком већине њених грађана изашла из ЕУ, одбацила је Брисел. У чије име оне говоре и кога представљају?
Један високи западни дипломата је аутору ових редова недавно у приватном разговору признао да досадашња западна политика према Србији, Републици Српској и посебно према Косову и Метохији једноставно не функционише и то се и признаје у интерним дипломатским разговорима на Западу. Неопходно је, рекао је, пронаћи нови модел политике.
Неопходно је али га још нема. Другим речима, западне владе немају јасну политику и све је препуштено усамљеним амбасадорима који читају старе скрипте на којима су и направили каријере.
И то није ништа ново али у новије време највећа енергија се црпи и на неки начин оправдава таква пракса из антируске политике. Квинта и амбасадори имају "мисију" да "ослободе" српске земље од "малигног руског утицаја". Хибридни рат против Русије западни амбасадори и Квинта воде и у српским земљама. То је суштина. Суочен са дефинитивним поразом у Украјини и на Блиском истоку Колективни запад настоји да ту нову реалност компензује "победом" баш у српским земљама које имају статус руских савезника.
И нису довољне амбасадорске лекције него службеници Америчке амбасаде у Београду сада обилазе београдске медије и нуде "сарадњу, идеје" и чак сугеришу финансијску подршку. У неким телевизијама жале се на програме и госте који у њима учествују па нуде и "своје" материјале које им могу обезбедити али без гостију који би могли да посумњају у те "истине". Нејасно је са којим правом они деле лекције медијима мада је циљ јасан. Очигледно је да је Колективни запад предвођен Америком кренуо у много агресивнију кампању и хибридни рат.
Корисно би, међутим, било подсетити на једну праксу Запада да се оно шта мисле велики, а неће јавно да кажу препусти мањим земљама да пусте у јавност.
Тако је недавно искусни естонски дипломата и оснивач Конзервативне партије и дугогодишњи посланик Март Хелме у естонским публикацијама објавио анализу у којој признаје да се дефинитивно руши међународни прозападни поредак успостављен после краја Хладног рата. Хелме, који је познат по својим тачним проценама, поред осталог предвиђа да ће Босна и Херцеговина престати да постоји као држава, а врло је могућа и подела Косова и Метохије између Србије и Албаније. Другим речима, предстоји промена граница. Он верује да ће Колективни запад после серије протеста и позива да се обнове старе границе на крају прихватити ову измену географије. Штавише, оцењује, Америка ће потом покренути помирење, постаће предводник помирења.
Судбина Европе, процењује Хелме, ће зависити од америчких приоритета који се полако селе у Азију и на Пацифик и могло би се десити да Европа на крају ипак зависи од Русије и тако би био створен нови и прихватљиви баланс на Старом континенту.
Свет се убрзано и темељно мења али то за Квинту и њене амбасадоре изгледа да не постоји. Њена и бахатост амбасадора је пре свега прикривање политичких празнина њихових земаља и одсуства било какве јасне политичке визије. Све је постало привид а очигледно је да су уверени да им та бахатост успева. Бахатост и лажи, међутим, не могу да помогну.
Али, требало би подсетити и на старо искуство да се свако понаша онако како му се дозволи. Мада, тешко се борити са безобзирном бахатошћу.
Извор: РТ Балкан
