Најновије

ЛАЗАНСКИ: Путинов стратешки заокрет

Од Мурманска на северу до Крима на југу, оружане снаге Русије налазе се на великим војним вежбама, можда и највећим у последњих неколико година. Ангажовано је на десетине хиљада војника, стотине тенкова, артиљерија, ракетне јединице тактичке и стратешке намене, десантне трупе, авијација, системи ПВО, Северна и Црноморска ратна флота, све је у покрету који ће трајати до краја августа.

Мирослав Лазански (Фото: Медија центар Београд)

Пише: Мирослав Лазански Грандиозним војним вежбама Русија одговара на недавне војне маневре НАТО-а на просторима Пољске и балтичких држава чланица алијансе. Порука Москве врло је једноставна: са позиције силе нико неће моћи да уцењује Русију. Та су времена неповратно прошла. Заправо, Москва на најновијим великим маневрима само копира методе и доктрину НАТО-а, и то и не крије. Руси ће сваки будући конвенционални рат водити на дистанци, не упуштајући се у директне сукобе са противничким снагама. То је модеран начин ратовања испробан још у „Пустињској олуји” 1991. године, када су западни савезници поразили ирачке трупе тако што су их засули јаком ватром и тоталном електронском блокадом, да би тек на крају потиснули оно што је од ирачких јединица преостало. Наиме, совјетска доктрина ратовања, а руска је наследник те доктрине, базирала се на три основна модалитета: шок, ватра и маневар. Традиционално је совјетска, касније и руска, доктрина давала предност „шоку”, директној борби војника на бојном пољу. Бројчана људска и бројчана техничка предност, брзи маневри и заобилажење градова, темпо напредовања у борби и од 50 до 70 километара дневно, то је била доктрина која је, почев од 1944. године, омогућила Црвеној армији да прегази Вермахт у Другом светском рату, и то је оно што је уливало страх НАТО-у све до распада Варшавског уговора и краја СССР-а. Сада су Руси са приоритетног модела „шока” прешли на „ватру” с циљем да се победи непријатељ са дистанце, пазећи да се сопствени војници што мање експонирају. Тако долазимо до америчке концепције „рата без губитака”. У својој војсци, наравно! По први пут у ратној пракси, руска је војска дала предност ватри у односу на шок у рату против чеченских терориста и сепаратиста 1999.  Руска војска је опколила градове у Чеченији, али није слала у њих обичну пешадију, чекало се да терористи сами изађу или да цивили изађу, што онда даје теоретски одрешене руке авијацији и артиљерији. Борбе пешадинаца биле су у Чеченији 1999. врло ретке, за разлику од времена 1994–1996, када су се руски војници искрцавали из оклопних возила како би „очистили” неку област и онда трпели велике губитке у заседама. Наиме, град у рушевинама, испресецан широком подземном мрежом тунела и пролаза, најгори је могући сценарио за војника који напада. У Чеченији 1999. руска је војска у „контакт” слала само прекаљене тимове специјалних снага. Зато су и губици 1999. били осетно мањи него у периоду 1994–1996. године. Знам то доста добро јер сам у чеченском рату био и 1996. и 1999. Русија је доктрину рата са дистанце усавршила у августу 2008. године у Грузији, да би та доктрина била допуњена и хибридним ратом у операцији на Криму 2014. године, када су се руске трупе са Кавказа показале као једне од најбољих у оружаним снагама Русије. По броју тенкова, других оклопних борбених возила, по броју артиљеријских система, по броју нуклеарних бојевих глава, по квалитету и броју ПВО система, руске оружане снаге прве су у свету. Руске класичне подморнице тренутно су најтише оперативне подморнице, док нуклеарне подморнице класе „бореј” роне и преко 600 метара дубине и испаљују интерконтиненталне ракете с најснажнијим атомским бојевим главама. За ново наоружање Русија ће у следећих 20 година потрошити око 200 милијарди долара. Садашњи руски маневри наравно да су и порука Американцима и НАТО савезницима да Русија у случају било каквог, па чак и мањег конвенционалног сукоба, неће степеновати свој конвенционални одговор, па онда ни тактички нуклеарни, чему следи и стратешки нуклеарни одговор. У околностима када се НАТО проширио на границе Русије, када је поставио ракетни штит у Румунији, а поставиће га још и у Пољској, Москва више нема ни времена ни простора да степенује и вага свој војни одговор. Ако не употреби одмах сву силу, неће имати шансу да је уопште и употреби. О превентивном нуклеарном удару Русије да и не говорим. О томе нека размишљају они који су иницирали и подржавали глупо и непотребно ширење НАТО-а све до руских граница. Па сада руски генерали једноставно кажу: „Пустите нас да радимо.” И као што видимо, раде... Извор: Политика
Бонус видео

Kовид 19 је специјална операција против човечанства! Слободан Рељић

Kњигу “Смак Света” Драгоша Калајића можете поручити на линку ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube