Хрватске Иницијатива младих за људска права је поднела петицију у знак извињења жртвама Олује и њиховим породицама
Јоцо Главаш, представник Иницијативе, у разговору за Тањуг каже да се нада да ова ситуација неће ескалирати у некаквом лошем смеру и да ће се смирити након предизборне кампање у Хрватској.
Оцењујући да је 21 годину након рата сада можда и најозбиљнија ситуација и да су тренутно највеће тензије, Главаш сматра да државе нимало не сарађују и нису се сагласиле о историји и недавној прошлости.
Каже и да се сваке године у лето, пред обележавање Олује, а поготово ове године због предизборне кампање у Хрватској, заострашава реторика и стање постаје све озбиљније.
Посебно забрињава, како наводи, што Хрватска и даље није упутила никакаво службено извињење свима онима који су у акцији хрватске војске и полиције "Олуја" изгубили ближње, који су опљачкани, протерани и који не могу да се врате у Хрватску.
Сваке године, наводи, Иницијатива младих за људска права учини неки облик извињења, а ове године је, пошто је опет изостало званично извињење Хрватске, одлучила да покрене и петицију.
Њихова петиција није претерано узнемирила хрватски естаблишмент, али јесте многе савести.
"Покажимо лице Хрватске којем је стало до правде и које изражава солидарност са жртвама", навела је Иницијатива, а Главаш истиче да је свестан како је то што су урадили "кап у мору", али поручује да неће одустати.
Он сматра веома важним и да се у оваквим околностима млади у региону боље упознају, да схвате да имају исте проблеме, жеље и интересе, а да их једино политика и историја на неки начин раздвајају.
"Када би се млади могли окупити на једном месту, они би могли напокон почети да дискутују и видети како имају неке различите перспективе и уједначити своје ставове", рекао је Главаш.
Сада се, наводи, ради на томе да Хрватска потпише декларацију Мреже Иницијативе младих за људска права о отварању канцеларије за сарадњу младих, коју је у јулу у Паризу потписала већина држава бивше Југославије.
"Размене младих су врло битне како би млади напокон почели путовати у региону, упознавати се једни са другма, схватити да имају исте проблеме, жеље, интересе, да је једино политика и историја то што их на неки начин раздваја", каже Главаш.
Да су нестабилна политичка ситуација и предизборна кампања разлог јачања десничарске политике и раста антагонизма између Хрватске и Србије, уверени су и млади из српског огранка Иницијативе младих за људска права.
Иван Ðурић, програмски координатор, подсећа да тензије између Србије и Хрватске постоје већ дуже време, што је прошле године кулминирало једнодневним затварањем границе с хрватске стране.
"То је било предизборно време у Хрватској, као и сада", подсећа и Ðурић и указује да Србија истовремено већ више месеци има техничку владу:
"Чини ми се да избори десничарску политику и политику антагонизма између две државе заправо потпаљују", рекао је Ðурић.
Према његовим речима, одрастају генерације младих које су задојене мржњом, а не познају никога на другој страни:
"Због баријера које су настале као последица ратова, млади нису имали прилику да путују по региону, да се међусобно упознају, већ слику о својим суседима граде на основу онога што се чује у јавном простору, у којем највише има порука мржње, у којем од свог народа правимо једине жртве, а да су сви други злочинци...", каже Ðурић.
Пут ка изградњи односа у региону који ће да обезбеде дугорочан мир на нашим просторима налази се у међусобном упознавању младих и формирању мишљења на основу личног искуства, подвлачи Ðурић, као и Главаш.
"Помирење у региону није могуће уколико се ми не суочимо са оним што се десило током деведесетих, уколико не будемо упознати са чињеницама, и уколико се наше државе које су предводиле ратове, и заправо чиниле злочине, не признају то, не упуте извињење жртвама, и не почну озбиљно да раде на судбинама несталих особа и репарацији жртвама и стављање жртава у први план", рекао је Ðурић.
Он је нагласио да Иницијатива младих за људска права настоји да у свакој држави у којој постоји укаже на одговорност политичког и војног врха своје земље.
"Наша регионална мрежа чини да то даје један регионалан контекстуални приступ. Мислимо да је он свеобухватан и да је најбољи приступ који можемо да имамо", закључио је Ђурић.
Извор: Танјуг
