Најновије

СУМОРНЕ ПРОГНОЗЕ: Светски сукоб почиње у Азији — Балкан неће бити поштеђен

Главну осу око које се врти међународна политика данас све више чини конфронтација између САД и Кине, па ће се и сама судбина НАТО-а парадоксално решавати не у Европи, већ у Азији, сматра професор Филип Ковачевић, гостујући предавач на Универзитету Сан Франциска у Калифорнији.

Илустрација (Фото: Јутјуб)

Ковачевић који је и ванредни професор на Универзитету Црне Горе, у интервјуу за Спутњик говори и о последицама слабљења Европске уније по Балкан, закулисним играма око Каталоније, али и опасности да се тензије на Корејском полуострву заврше „муњевитим нападом“ САД на Северну Кореју.
Сведоци смо постојања више неуралгичних тачака на планети. А каква је ситуација на Балкану?
— Очекујем даља заоштравања на Балкану. То се увек дешава када долази до неуравнотежености односа великих сила. После очигледне доминације Запада након распада СССР-а, у последњих неколико година долази до стагнације западне моћи, а сада већ и до видљивог слабљења и дезорганизације. Погледајте на пример спољнополитичко деловање Европске уније од 2014. године. Не само у Украјини, Сирији, Авганистану него и на Балкану. Поставља се питање да ли ЕУ уопште више и постоји као глобални, па чак и регионални спољнополитички фактор.
С обзиром да у динамици глобалне моћи није могућ вакум, верујем да ће слабљење колективног утицаја ЕУ бити искоришћено од стране Русије и Кине за јачање сопственог геополитичког и геоекономског утицаја на Балкану. У исто време, деградација моћи Брисела ће довести до процвата националних агенди Берлина, Париза, Беча, Лондона. Ситуација ће постати много сложенија него до сада. Ствараће се нови јавни и тајни политички и економски савези који ће представљати удаљавање од тренутно доминантне атлантистичке идеологије. То ће бити добра вест за формирање нових и другачијих политичких елита на Балкану. У зависности од њихове успешности и мудрости, а и повезивања у оквиру бившег југословенског политичког простора, могуће је да Балкан поново почне да делује као субјект сопствене политике, а не објект политика других као што је то случај сада.
Да ли након Црне Горе очекујете наставак ширења НАТО-а?
— Као и свака бирократија, НАТО ће тежити да се шири. Идеолошки и војни притисак на државе које још нису чланице ће јачати. Могуће је и избијање нових насилних сукоба између присталица и противника чланства у НАТО-у, на примјер у Молдавији. Број НАТО војника у државама источне Европе ће се повећавати. НАТО медији ће у друштво упумпавати још снажнију анти-руску хистерију или како је ја називам „кремлиноју“ (игра речи, Кремљ и параноја). Ипак, то не значи да ће НАТО као организација јачати. Мислим чак да ће се десити супротно. Толико ће бити разнородних интереса и агенди које ће бити тешко интегрисати и спровести као заједничку политику. Не искључујем ни могућност унутрашњег корозивног деловања двоструких агената.
Парадоксално је, али истинито да се судбина НАТО-а неће решавати у Европи него у Азији. Све зависи од исхода конфронтације између САД и Кине која се већ јасно назире. То је главна оса око које се врти међународна политика. Кључно питање је у којој ће мери војно најмоћније државе НАТО-а следити интересе САД у овом сукобу. То што ће Подгорица слепо аминовати све његове одлуке неће бити велика утеха шефа НАТО-а Јенсу Столтенбергу.
Како видите утицај Турске на овај регион? Слажете ли се са мишљењима да ће се о интензитету турског утицаја на Балкану превасходно одличивати на линији између Анкаре и  Москве?
— Турска је држава у озбиљној и тешкој геополитичкој транзицији. У жељи да опстане на власти, турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган се одлучио да направи велику, па чак и историјску трансформацију. Да државу која је деценијама градила своју спољну политику као један од стожера атлантизма у Европи изведе на евроазијску трасу. То је изузетно осјетљив и опасан маневар. С обзиром да зависи од воље једног човјека, тешко је рећи какав ће му бити епилог. Већ је био један покушај државног удара против Ердогана. Ко може да гарантује да неће бити још један? И да овога пута неће бити успешан. Тренутни односи између САД и Турске су на најгорем нивоу још од времена када је Мустафа Кемал Ататурк примао помоћ од совјетских обавештајаца.
У исто време, односи Русије и Турске су се и те како побољшали. Од две државе на ивици рата када је турска авијација оборила руски војни авион изнад Сирије 2015. године до врло честих сусрета и телефонских разговора између Ердогана и руског председника Владимира Путина. Договори око плиновода и куповине оружја (комплекса С-400) су део тог новог тренда. Савезништво између Русије и Турске по питању Балкана би било изузетно позитивно и помогло у решавању неких тешких проблема које је цинично имплантирала атлантистичка политика у ранијем периоду, али мислим да је о томе још рано говорити. Тек постоје назнаке, нема још увек ништа конкретно. Све зависи од тога колико ће опстати Ердоганов нови геополитички пројекат.
Шта мислите о референдуму у Каталонији? Неки истраживачи попут Вилијама Енгдала тврде да иза сепаратистичких тежњи ове шпанске покрајине стоје невладине организације које финансира Америка.
— Каталонски референдум помажу сви они којима је интерес слабљење Европске уније. Јасно је да то могу бити поједини актери америчког политичког естаблишмента који желе беспоговорну доминацију атлантизма, али има и других. Британци на примјер имају вишевековни сукоб за Шпанијом око статуса Гибралтара. Брегзит поново отвара то питање. Да ли је онда случајно да се управо у том тренутку потенцира питање независности Каталоније? Наиме, тензије у Каталонији одвлаче пажњу и шпанске власти и грађана и међународне заједнице од Гибралтара и омогућавају британским политичарима да имају једну велику бригу мање у преговорима о раздруживању са ЕУ.
Такође је интересантно да се Баскијци који су се деценијама, чак и насилно, борили за независност од Шпаније за сада врло мало изјашњавају по овом питању. Зашто не искористе ову могућност?
То изазива додатну сумњу да су дешавања у Каталонији контролисана и да се воде у сарадњи са спољним фактором. Питање је да ли је потпуна независност Каталоније уопште крајњи циљ тог (не)добронамерног спољњег утицаја или је циљ једна врста „украјинизације“ Шпаније, а и других европских држава које имају сличне неразрешене проблеме (Белгија, Италија, Словачка, Румунија)? Нестабилна, исцепкана, кризна подручја је врло лако подармити споља и направити од њих економски зависне територије. То наравно не значи да не постоји велики број Каталонаца који искрено желе независност. Међутим, сви они нажалост постају марионете једне много крупније, закулисане игре.
Какво је ваше мишљење поводом актуелне кризе на Корејском полуострву?
— Све што се дешава на Корејском полуострву треба посматрати кроз призму глобалног сукоба између САД и Кине. У суштини, САД примијењују исту стратегију против Кине коју су примијењивали против СССР-а и његових сателита у источној Европи. 
Дестабилизација сателита претходи дестабилизацији главног противника. На неки начин, мада има и озбиљних разлика, као што је некада Источа Немачка (ДДР) била сателит СССР-а, тако је сада Северна Кореја сателит Кине. Међутим, председник Кине Си Ђинпинг није Михаил Горбачов и он неће предати Северну Кореју без борбе.
Недавно је бивши директор ЦИА Џон Бренан рекао да је могућност војног сукоба на Корејском полуострву око 25 процената. Ја мислим да је тај проценат много већи. Мислим да се већ увелико праве планови за муњевит напад на Северну Кореју који укључују употребу специјалних снага командоса за проналажење, хапшење или ликвидацију севернокорејског лидера Ким Џонг Уна. Само се чека повод, мада повод може да буде и вештачки исконструисан. То не би било први пут за америчке обавештајне службе. Сетимо се само инцидента у Заливу Тонкин из 1964. године који искориштен као оправдање за почетак отворене америчке војне интервенције у Вијетнаму, а када су послије 40 година декласификовани документи из архива америчке Агенције за националну безбједност (НСА) открило се да је све било лаж.
Амерички председник Доналд Трамп путује у Азију почетком новембра, укључујући и посету Јужној Кореји, па се,у том контексту, чак и помиње и Трампова посета демилитаризованој зони између две Кореје.
 Да ли постоји могућност неких инцидената и провокација које би довеле до војног заоштравања за вријеме или непосредно послије ове посјете? Мислим да да.  
Како видите унутрашње стање у Америци? Многи сматрају да је вашингтонска мочвара коју је Трамп намјеравао да исуши, на крају потопила њега.
— У САД се одвија тешка и неизвесна борба у оквиру политичке елите за будући курс америчке унутрашње и спољне политике. То је борба између неолибералне, глобалистичке струје коју је представљала Хилари Клинтон и националистичке, војно-индустријске струје коју представља Доналд Трамп. Јасно је да досадашњи неолиберални економски модел доводи до пропасти америчке средње класе, мада није јасно како Трамп и његова екипа могу да врате економски точак уназад и врате изгубљено. И да поново изграде све фабрике о којима Трамп говори, ко ће радити у њима? Животни стандард Американаца захтева много веће зараде него оне које су исплативе за рад на покретној траци у некој фабрици ауто-делова. Тако да изгледа да ће се америчко друштво поново, као крајем ’60-их и почетком 70-их, врло брзо суочити са великом кризом, протестима, демонстрацијама, расним и етничким тензијама итд.
Цела ситуација ће се додатно погоршати ако буде неког великог рата, на пример, на Корејском полуострву са великим бројем војних и цивилних жртава. Тада ће већ и отворено сецесионистички покрети дигнути главу. У Калифорнији се већ увелико прикупљају потписи за стављање на референдум иницијативе за независност на изборима идуће године. По анкетама јавног мњења, до 30 процената грађана би подржало ту опцију. Може ли Калифорнија бити наредна Каталонија?
Језиве тврдње америчког пуковника, ванземаљци нису дозволили Америци да на Месецу активира нуклеарне бомбе, све су уништили. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews.com

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Масони стварају нови рат на Балкану 2018 године!
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube