Америчка свемирска агенција ова снимања понавља сваког арктичког лета, као део пројекта "Операција Ледени мост".
Пре неколико дана НАСА авион полетео је из места Ушуаја, у Аргентини, прелетео ледени гребен Ларсен Ц, као и нови ледени брег назван А-68, величине око 5.000 километара квадратних, који је настао између 10. и 12. јула ове године.
The wider EW footprint of @ESA_EO 's #sentinel1 gives a nice overview of the drift of iceberg #A68 away from #LarsenC. From-rift-2-drift pic.twitter.com/c6j39bWDBt
— Stef Lhermitte (@StefLhermitte) September 21, 2017
А-68 је био један од највећих ледених брегова на Земљи у тренутку настанка. Иако је, од тада, остао без неких делова и даље је огромних димензија.
From yesterday's #IceBridge flight: The edge of Larsen C Ice Shelf with the western edge of iceberg A68 in the distance pic.twitter.com/lN4lHanIfY
— NASA ICE (@NASA_ICE) November 1, 2017
Фотографије које је НАСА поставила на својим налозима на друштвеним мрежама, представљају прве снимке леденог брега из близине виђене људским очима, будући да су досада приказани снимци били сателитски, наводи Мashable.
А-68, сам по себи, не представља опасност, осим за бродове које плове тим подручјем. Он неће одмах допринети порасту нивоа мора, будући да већ неко време плута у води.
Постоји, међутим, могућност да би даље одвајање од Ларсена Ц, који се налази у делу Антарктика који се брзо загрева, могло да убрза нестанак тог леденог гребена. То би, наравно, убрзало доток леда са копна у море, што би свакако довело до пораста нивоа мора.
Околни ледени гребени, као што је Ларсен Б, већ су почели да се дезинтегришу, а недавна истраживања указују да Ледени покров (највећа маса глацијалног леда површине веће од 50.000 км2, позната и као континентални глечер) западног Антарктика и Ледени покров источног Антарктика угроженији од отопљавања него што се раније мислило.
From yesterday's #IceBridge flight: Edge of the Ronne Ice Shelf at the end of the sea ice line. pic.twitter.com/UfJaPruCvu
— NASA ICE (@NASA_ICE) November 5, 2017
Оно што ће се у будућности дешавати са антарктичким ледом од велике је важности за остатак света, будући да би пораст нивоа светског мора приобалне мегалополисе учинио веома рањивима.
У једној студији из 2016. године, објављеној у часопису "Нејчр", наводи се процена да би ниво мора на западу Антарктика до 2100. године могао да порасте за један метар. Он би, на различитим локацијама широм света, достигао много већу висину, и поред тога што у ову процену није урачунато отапање леденог гребена на Гренланду.
Студија пројектује још катастрофалнији пораст ниво мора од читавих 15 метара, до 2500. године, који ће потопити америчке државе Флориду и Луизијану, затим Бангладеш, део југоисточне Азије и остале насељене приобалне регије.
Прочитајте ОВДЕ шта је било чудо описано у Старом Завету?
Извор: Б92
