Синод расколничке "Македонске православне цркве" (МПЦ) упутио је писмо Бугарској православној цркви (БПЦ) којим, како је у недељу објављено у Скопљу, од патријаршије у Софији тражи да им буде мајка црква уколико им призна аутокефалност. После редовне седнице Синода МПЦ, на којој је једногласно одлучено да се на тај начин потражи могућност признавања аутокефалног статуса ове црквене организације коју од далеке 1967. и једностраног издвајања од мајке Српске православне цркве (СПЦ), није признала ни једна помесна црква у свету, писмо Софији упућено је .9. новембра ове године. У акту су наведени „одређени предлози и захтеви сестринској цркви“. "Македонска православна црква - Охридска архиепископија препознаће и признаће Бугарску православну цркву - Бугарску Патријаршију као Мајку Цркву, која прва прихвата и признаје њену автокефалност, исту обзнањује и актуелизује, претставља и заступа је пред Васељенском патријаршијом и пред другим помесним црквама", прецизира се у поменутом писму МПЦ упућеном у Софију. Актом се захтева од БПЦ да успостави „евхаристичко јединство са обновљеном Охридском Архиепископијом у лику Македонске православне цркве“. Евентуалним прихватањем предлога из Скопља, потписивањем договора, како је наведено у писму из Скопља, захтева се успостављање јединства што би била основа за „евхаристичко јединство и са епископима осталих помесних православних цркава“. Нада за прихватање предлога Синода БПЦ, како се закључује, заносвана је на тежњи „за добро свеукупне црквене пуноће“. Да је писмо упућено у Софију, потврдио је и владика МПЦ Наум у разговору за бугарску телевизију БТВ, оценом да се отвара нова страница у питању црковеног статуса МПЦ, јер, како је рекао, аутокефалност МПЦ-ОА није призната из политичких разлога. – БПЦ има шансу самим признањем МПЦ-ОА да постане мајка МПЦ-ОА. То је ретка историјска шанса, коју БПЦ не треба да пропусти, изјавио је, додајући да Македонија и Бугарска имају заједничку религиозну историју. – Ми смо били део Бугарске Егзархије. Људи су тада (крајем 19. и почетком 20. века) били подељени између Егзархије и Цариградске патријаршије, али већина је била егзархиста, закључио је Наум.
Зашто се у Србији локални избори загађују, обесмишљавају и наткриљују квазиполитичким „референдумима“?
Право на правду – Има ли правде – Неправдом против правде