Ово је први пут да наша влада има једно такво министарство и Поповић се труди да му да пуни смисао и тврди да засад у томе успева. Али прво да упитамо да ли је теже бити бизнисмен или политичар?
- Тешко је и једно и друго ако желите да имате добар резултат. Сваки посао носи много одрицања и одговорности. У политици се водим истим принципима као и у бизнису, оријентисан сам на резултат. Желим својим радом у Влади да помогнем да грађани живе у уређенијој и богатијој земљи. Надам се да ћу у томе бити једнако успешан као и у бизнису.
Прича се о неопходности улагања у ИТ индустрију. Колико новца и у које конкретне пројекте је уложено откако сте на месту министра?
- Први пут Влада има министра за иновације. До пре пет месеци нико није причао о иновацијама, а данас о томе прича цела Србија. То је визија председника Вучића, који развој Србије види кроз развој иновација и дигиталне економије, исто као Путин у Русији и Меркелова у Немачкој. У Нишу је недавно отворен модеран иновациони стартап центар на више од 600 метара квадратних, где се већ уселило шест студентских стартап компанија. Гради се научнотехнолошки и иновациони парк у Новом Саду који ће бити најмодернији у региону. То је инвестиција вредна око 20 милиона евра. Следеће године започињемо изградњу регионалних иновационих стартап центара широм Србије.
Колико се новца из буџета издваја за иновације, планирате да га повећате, како и колико?
- Буџет за иновације за следећу годину повећали смо за око милијарду динара. Привлачимо и нове инвестиције у подручју иновација. У плану је почетак изградње српско-кинеског индустријског парка који ће се налазити у Борчи, поред Пупиновог моста, на 320 хектара државне земље. Ова инвестиција је вредна чак 300 милиона евра. Студија изводљивости предвиђа да ће у парку радити око 1.000 компанија и да ће бити запослено преко 10.000 људи. Преко 40 великих кинеских компанија изразило је спремност да дође у овај парк.
Која су то три пројекта вредна више од 20 милиона евра за унапређење ИТ и научноистраживачке инфраструктуре у плану и докле се стигло са тим?
- Један пројекат је изградња ламеле за лабораторије Електронског факултета у Нишу. То је инвестиција вредна преко пет милиона евра. Други пројекат је изградња Научнотехнолошког парка у Нишу, који ће, као и онај у Новом Саду, бити најмодернији у овом делу Европе. То је инвестиција од 10 милиона евра. А трећи пројекат је изградња зграде "Верокио центра" у Институту за физику у Београду у вредности од пет милиона евра. Осим тога, пре два дана смо поделили 320 милиона динара бесповратних средстава за победнике конкурса за најбоље иновационе стартап компаније. Недавно сам испратио десет наших студената на пут у Кину у посету компанији "Хуавеј".
Колико год се бранили, важите за руског човека. Шта ће бити ваша одлука и став ако дође до ситуације 'или-или': ЕУ или Русија?
- Ко каже да се браним? Штитим само интересе Србије, а друго је то што се интереси Србије и Русије поклапају. Тако је било увек, а тако је и данас. Русија штити наше најважније националне интересе по питању Косова и Републике Српске. Мене не напада наш народ, који у огромној већини воли Русију и Владимира Путина, већ они који желе да нас убеде у нешто што је немогуће - да Србија има неког ближег и искренијег пријатеља од Русије. Зато у свакој ситуацији ја бирам Србију. Нема ситуације 'или-или', може да буде само 'и-и'. Идемо ка стандардима ЕУ, то је наш интерес исто као што је наш интерес да одржавамо и јачамо везе с Русијом. Уређење нашег друштва по узору на ЕУ, уз заштиту наших националних и државних интереса, ни у ком случају не може угрозити наше блиске односе са Русијом, Кином или САД.
Ви сте у Влади која се представља као проевропска а сами немате високо мишљење о ЕУ. Како сте измирили ту контрадикторност?
- Као озбиљна држава и озбиљни људи који размишљају о будућности, потребно је да узмемо и применимо искуства најуспешнијих. Желим да имамо јаке институције као у ЕУ, добре законе, слободу медија. Али са ЕУ имамо политички спор о нашем територијалном интегритету и сарадњи са Русијом. Да ли ће он бити решен, показаће време, и то је нешто што ће свакако утицати на наше будуће односе. А да ли ћемо бити чланица ЕУ, одлучиће грађани Србије на референдуму. Ту одлуку као најдемократскију морамо да поштујемо. Наравно, под још једним условом, да нас ЕУ жели као свог члана.
Значи, остављате резерву да постоји могућност и да нас не приме?
- Ту су давани разни рокови, последњи је 2025. године. Видећемо да ли ће све да буде као што је планирано, али никада не треба искључити неку другу варијанту и треба бити спреман за њу. За Србију је најважније да све стандарде ЕУ што пре имплементира у Србији.
Јесте ли ви скептик по питању тог брзог чланства?
- Мислим да сам реалиста. Када говорим о томе да ли ће нас ЕУ примити, ја пре свега говорим о тим додатним условима који би били постављени пред Србију а који нису постављани пред неке друге чланице. Увек ће услов бити питање Косова. Осим тога, не могу да предвидим шта ће бити за седам-осам година у односу између ЕУ и Русије, тако да ту треба бити реалан и опрезан.
Јесмо ли ми више начисто шта заправо хоћемо: ЕУ или Русију?
- Са Русијом нам се интереси потпуно поклапају, а као држава треба да тежимо ка томе да једном наши грађани живе као грађани Европске уније.
Са практичне стране сарадња са Русијом је отежана и чистом географијом. Потенцијално, на који начин би функционисала сарадња само са Русијом?
- Немогуће је да Србија функционише само са Русијом и Србија не треба да се опредељује, нити се у историји икада определила само за сарадњу са Русијом. Имали смо у историји много већих искушења када смо тражили начине како да на овој раскрсници путева нађемо оно што је најбоље за нас. Што се тиче будућности односа са Русијом, мислим да у економском смислу ти односи могу да буду одлични. И не треба ми ту ништа да измишљамо, треба само да гледамо шта раде велике земље са Русијом попут Немачке, Италије, Швајцарске, које теже да максимизирају своју сарадњу не само са Русијом него са целим регионом Евроазије. Пре месец дана Путин је у Сочију примио 35 највећих привредника из Немачке и једногласно мишљење свих тих представника великих компанија јесте да су санкције Русији бесмислене и штетне. Поновио бих и тезу коју потенцирају геополитичари, а то је да постоји велика бојазан у свету због блиске сарадње Немачке и Русије. То би била једна од најјачих алијанси у данашњем свету, поготово уколико би се ти односи комплетирали и с Кином.
Видите ли себе и у будућности у политици или ћете се вратити бизнису?
- Ја сам се определио за политику. У бизнису сам се остварио, покушаћу и овде нешто да урадим.
Најбогатији сте министар, колико имате компанија и да ли заиста ниједна није "залутала" у оне пореске рајеве? На крају, то није противзаконита работа, зашто бисте се уопште бранили?
- Не браним се, већ само одговарам на лажи. Све моје компаније су регистроване у Русији и Европи. Ангажовао сам адвокате и припремио тужбу против Крика због лажи које су изнели. Новац који добијем од пресуде поклонићу деци без родитеља. То ће бити једина корист од њиховог истраживања.
Јесте ли ви човек "високог ризика" кад је у питању и бизнис и политика?
- На овакво питање могу да одговорим само шаљиво. Високоризичан сам само за себе, јер себи постављам високе циљеве у свему што радим, било да је бизнис или политика.
Хашки суд нема везе с правдом
Једини сте у Влади који се недвосмислено изјаснио да је пресуда генералу Младићу - срамотна. Јесу ли вас због тога критиковали?
- Хашки трибунал је политички суд који нема везе са правом и правдом. Срамота је да крвници као што су Харадинај, Орић и Готовина буду ослобођени, а да сви српски политички и војни лидери буду осуђени. Трибунал у Хагу на тај начин вређа српске жртве и породице убијених. Овај суд је извршио правно насиље над српским народом, Србијом и Републиком Српском.
Са набавком мигова из Белорусије мора да се сложи и руска страна! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
