- Главни проблеми на западном Балкану су домаћег порекла: застој у реформама, корупција, економска стагнација и политичка нестабилност. Такође уочавамо да се страхови и старе трауме користе да се скрене пажња са тих проблема. То су интерни проблеми региона - казао је Зигмар Габријел.
"Међутим, морамо бити свесни тога да Западни Балкан није имун на оно што се дешава у Европи и у свету", додао је он, говоре'и на "VIII АСПЕН Конференцији министара спољних послова Југоисточне Европе".
Габријел је изразио забринутост због тога што, како је рекао, "неке земље ван региона покушавају поново да успоставе сфере утицаја и притом у региону узбуњују суседе једне против других – и против ЕУ. Ти фактори који не потичу из региона, али на њега утичу – још више смањују динамику реформи и јачају снаге које су заинтересоване за опстанак лошег статуса-кво".
"Уверен сам“, рекао је немачки шеф дипломатије, "да је у интересу Западног Балкана и ЕУ да се поново заузму прави курс. А главни курс је јасан од самита у Солуну – и због тога би хтео да га потврдим: чланство шест земаља Западног Балкана у Европској унији – то је циљ."
- Али искрена анализа мора да садржи и горку истину: перспектива чланства у ЕУ последњих година на Западном Балкану изгубила је део своје привлачности. Јавност је увек била разочарана када би схватила да је тај процес пун искушења и да дуго траје. Због тога се мора променити реторика у ЕУ, а и у региону. Уместо да се ЕУ криви за све што крене наопако, одговорни политичари требало би да охрабрују своје грађане на путу ка ЕУ – јер наша понуда још увек стоји - рекао је Габријел.
Он је додао и да би опсежну помоћ коју ЕУ већ пружа региону требало много више учинити видљивом. "Не може бити да, на пример у Србији, велика већина становништва још увек верује да је Русија та која пружа највећу финансијску помоћ. Не разумем на пример зашто некога на путу од аеродрома ка центру Београда поздравља велики билборд посвећен руско-српском пријатељству, док су жута и плава Европске уније потпуно невидљиве", рекао је Габријел.
"Морамо убрзати велике инфаструктурне пројекте који су економски од виталног значаја и имају снажну симболику – као што је аутопут између Србије, Косова и Албаније.“
Немачки министар спољних послова зато је, ради финансирања тих пројеката, предложио оснивање додатног специјалног фонда. Чланице ЕУ, ЕФТА и ЕЕА могле би да буду донатори. "Исти тако", закључио је, "требало би основати фонд за дулано образовање: Да то све много кошта – али ако не уложимо новац сада – последице ће бити још много скупље", пренео је Дојче веле. Извор: Дојче Веле
