Ова скоро заборављена пракса узнемирила је један број војних обвезника, али у Министарству одбране тврде да нема разлога за панику јер је реч о редовним активностима које немају везе са безбедносном ситуацијом.
Као у Београду и другим деловима земље, и у Топличком округу на југу Србије стижу позиви за војне вежбе.
„Стижу већ двадесетак дана. Моје комшије и пријатељи који су заједно са мном били на ратишту обавештени су да се јаве 12. јуна. Дижу се тензије, људи су незадовољни тиме што добијају војне позиве“, рекао је Дејан Милошевић, председник Удружења ратних војних резервиста „Гвоздени пук“ из Куршумлије.
Са друге стране, држава тврди да се ради о редовним активностима у оквиру којих ће мушкарци млађи од 60 година и жене млађе од 50 година који су служили војску под оружјем бар једном у наредних пет година бити позвани на обуку за резервисте. Министарство одбране саопштило је да ће обука трајати од једног до 15 дана, а да позиви стижу месец дана пре одржавања вежби.
„Па које редовне активности? Сада када је укинут војни рок. Скоро свуда у свету је професионална војска, и код нас је, питам се шта ће то сада Србији,“ каже резервиста Дејан Милошевић.
Питање у делу јавности зашто се то баш сада дешава изазвала је чињеница да после петоокотобарских промена 2000. године, након ратова деведесеттих, у једном периоду није било војних вежби за резервисте. „Резерва“, како се укратко зову обвезници који попуњавају војне редове у случају рата и других кризних ситуација, остала је занемарена док 2009. позиви стидљиво нису почели да стижу критичним специјалностима које захтевају праксу, као што су нишанџије, оператери на противавионским и противоклопним системима, снајперисти... Први пут после дугог периода на вежбу „Морава 2016“ позване су резервне јединице, док се ове године чини корак даље.
Александар Радић, војни аналитичар, каже да се ради о логичном планском увођењу резервиста у строј војске која данас функционише као професионална, али се у случају потребе попуњава мобилизацијом.
„Потпуно је разумљиво да војска консолидује освежавање градива код резервног састава. За такву војску питање је бити или не бити да ли ће да се проводи обука са резервистима. На жалост, због недостатка новца једно време то није рађено.“
Како је за РСЕ саопштило Министарство одбране, стекли су се услови да Војска Србије може активније да обучава резервни састав, па ће у јуну и јулу резервисти који су војни рок служили са оружјем бити позивани на војне вежбе.
„Није у питању никаква новина, већ се ради о пракси која је на овим просторима уведена још после Другог светског рата", рекао је Јован Кривокапић, портпарол Министарства одбране.
Онима који се не одазову позиву прети казна од 10.000 до 50.000 динара, или три месеца затвора, а војна обавеза за грађане Србије траје до 65. године.
Поједини резервисти прибојавају се да вежбе имају неки разлог о ком јавност није обавештена.
„Поново је нека ситуација у Србији као некада. Све се одвија као деведесетих година. Са свима у региону поново смо се завадили и замерили. Сада су на власти они који су били и деведесетих и који су делили позиве и људе слали у ратове,“ сматра Дејан Милошевић из удружења „Гвоздени пук“.
О војној снази Србије, помоћи Русије, и њеној компететивности на нивоу региона српски таблоиди наклоњени власти писали су у последње време, неретко врло запаљиво.
Пре две недеље то је коментарисао председник Србије Александар Вучић.
„Вођена је кампања да би поново сви требало да иду у редовну војску, писало се живела регрутација и тако даље... Прекјуче су позвана четворица резервиста, четворица укупно. Паника је била у свим медијима, јао зашто нас ово зову, нећемо то и то. Хајде људи договорите се шта хоћете или пустите Владу да ради оно што је најбоље за ову земљу. А најбоље је да имамо мир, а не да имамо рат.“
Коментатори и познаваоци прилика у безбедносним круговима сматрају да „освежавање“ резерве не значи да постоји непосредна ратна опасност по Србију, већ напомињу да је основни задатак војске да увек буде максимално спремна и да ова дешавања најпре виде као јачање њене борбене готовости.
Требало би очекивати, закључује Александар Радић, да ће Војска Србије све више пажње поклањати резервистима.
„Уколико дође до неповољног развоја прилика, ако гледамо балканске оквире, пре свега се уздате у резервисте. То је проблем који смо наследили из прошлости јер због недостатка новца нисмо могли да раскрстимо да ли имамо довољан број професионалаца или користимо резервисте када се пређе на професионални модел војске.“
Систем одбране Србије формацијски има 36.000 људи у мирнодопским условима, док се податак о ратном саставу војске, укупној циљној бројци за коју постоји наоружање и војна опрема, третира као поверљив. Овако је то изгледало пре три године.
Прочитајте ОВДЕ и с ким се све Вучић налази у Казахстану где учествује у мисији спасавања светских извора енергије.
Извор: Радио Слободна Европа
