У летњем периоду, за који су карактеристичне високе дневне температуре, организам нема потребу за великим енергетским уносом, с обзиром да се одређен део унете хране у телу троши за стварање топлоте. На првом месту потребно је уносити много више течности него хране.

- Када је у питању избор хране, саветује се пре свега већи унос поврћа, свежег или спремљеног кувањем или гриловањем, као и свежег воћа. Од млечних производа пре свега млад сир од обраног млека, јогурти, кисела млека уз избегавање јаких сирева, кајмака, павлаке и бутера због велике количине масноће коју садрже. Треба смањити унос меса, уз препоруку за коришћење пре свега рибе, пилетине и ћуретине. Не саветује се пржење и поховање за припрему меса, као ни узимање сухомеснатих производа - саветује нутрициониста, др Бранка Мирковић.

Житарице, на пример, треба уносити свакодневно у мањој количини, као хлеб и мусли, а смањити или искључити употребу лиснатих теста и пекарских пецива која садрже велике количине масноће. И током лета исхрана треба да је редовна, што подразумева одређен ритам оброка у току дана. Често преко дана због великих врућина избегавамо оброке, да би у вечерњим сатима појели један обилан оброк што је непожељно пре свега зато што се уносом веће количине хране оптерећују органи за варење, храна се спорије вари и слабија је искористљивост хранљивих састојака. Пожељни су чешћи, мање обилни оброци.

- Јако је битно током врућина уносити доста течности. Дневне потребе се крећу од шест до осам чаша воде, односно један и по до два литра, некада и више зависно од степена физичке активности и здравственог стања. Не препоручује се надокнада течности само уносом сокова, без обзира на њихов садржај шећера или вештачких заслађивача. Није препоручљово пити алкохол на топлоти - каже др Мирковић.

Пожељни су освежавајући напици попут хладног чаја од нане или свеже цеђеног воћног сока. Неопходно је избегавати газиране напитке и већу количину кафе, а алкохолна пића су забрањена. Хладни напици за којима обично посежемо када су велике врућине прија нам само тренутно уз опасност да, уколико смо прегрејани и знојави, хладном водом из фрижидера механички оштетимо слузокожу ждрела те се може јавити бол у грлу и прехлада.

Посебну пажњу треба посветити правилном чувању намирница које се током лета брже кваре и то пре свега намирница животињског порекла с обзиром да представљају добру подлогу за раст бактерија, а најосетљивије су месо и прерађевине, риба, јаја, млеко и млечни производи па их обавезно треба чувати у фрижидеру. Од свих млечних производа, сладолед је најчешћи кривац за тровање храном у летњем периоду.

Зашто је кокосово уље одлично за препланули тен прочитајте ОВДЕ.

Извор: Блиц