"Како је овај комадић некадашњих винограда подзиданих каменим мејама остао поштеђен паклене судбине? Кад се стихија смирила, кад су остале само приче на једну те исту тему која је обележила ову годину на сплитском подручју", пронашли смо власника Никшу Барбарића (59), пише Слободна Далмација.
На 750 квадрата онде држи пчеле и тридесетак маслина, све је обрубио рузмарином и лавандом, па ово изгледа као комадић медитеранског раја усред спаљене земље.
Задња линија одбране
- Што сам урадио? Ништа посебно. Двадесетак дана пре пожара све сам добро покосио, ништа друго... А како с мојом парцелом завршава пут према истоку Вилара, тако је ту била и задња линија одбране према Жрновници. Ту смо чекали с ватрогасцима ДВД-а Жрновница, који су морали отићи кад је постало очигледно да се ватра приближава свим околним насељима.
- Кад смо видели да се приближава буктиња, послужили смо се старим триком - превентивно смо запалили једно три метра траве према ватреном фронту и одмах угасили, тако је пожар прескочио ову ограду. Али спаљено ми је око две хиљаде квадрата, то се није дало бранити, након пожара 2011. израсло је море младих борића који горе као бензин - описао је Никша једноставна решења која су спасила ову парцелу, пише Слободна Далмација.
И да не заборавимо, каже како је баш тај путељак до његове парцеле стара римска цеста која је водила од Салоне, Спалатума и Епетиума до Нароне. Сетили смо се још једног дела баштине, црквице светога Николе од Вилара, и она је већ медијски славна, изгорела је десет пута у задњих двадесет година, а сада је опет црна.
- Маслине су ми биле старе осам година, таман су први пут процветале и први пут биле су на роду, а сад их је офурила врућина... Ко зна шта ће бити, али макар су спашене. Оних шездесетак које су биле у оближњој огради нису се спасиле. Сад све испочетка... Било би довољно покосити и посећи смрчу и борове да би се спасила парцела. Идеално би било кад би људи нешто посадили, па би имали више интереса. Овако, нико неће, али хоће боровина која вуче пожаре - каже Барбарић, који је Слободној Далмацији испричао понешто и о славној историји Вилара те његових винограда.
Сад је овладао алепски бор уместо црнобора
- Карла Булића глумца знаш? Луиђа, е. Његов деда Тугаранин за време Аустро-Угарске обогатио се као јаки велетрговац вином у Трсту. У Пољицама је откупљивао вино и трабакулима из Омиша возио га горе продавати. Тако је Вилар био под Булићима, одатле је долазило вино, а виногради су највише били од жрновачких Барбарића, један део од Доњега Ситнога и дио од Срињина. Садиле су се старе сорте линчуша, главињуша и мараштина, ово су идеалне позиције.
- Карлов отац наследио је посао и све је то трајало до негде иза Првога светског рата кад је пероноспора похарала винограде у целој Далмацији па тако и у Вилару. Све је пропало. Остало је до данас тек нешто винограда и маслиника нас који радимо из гушта и љубави, и то однесу пожари. Боровина све покрије и онда плане.
- Некад се секло где год се могло за ложење, козе и овце брстиле би све остало, није имало шта да изгори. Онда, ако је и био који бор, растао је домаћи црнобор, он није био запаљив као алепски, а спорије се ширио. Сада је нашим парцелама, мјестима и животима овладао алепски бор, а знамо шта је он за пожаре - плане и адио, све оде у пепео - закључио је Никша Барбарић. А станари у Сплиту су уочили пиромана на месту где је букнуо пожар, опширније ОВДЕ. Извор: Слободна Далмација
