Међу учесницима била је и премијерка Србије Ана Брнабић која је говорила на панелу лидера, као и министар спољних послова Ивица Дачић, који је са колегама из региона разговарао о новим начинима повезивања и потреби да се отворена питања што пре реше.

Дачић је изјавио да је и Европској унији данас, имајући у виду постојеће околности, потребно да оствари "позитиван поен", а да је управо Западни Балкан место где је то могуће постићи и да је и за Унију важно да се процес проширења настави.

Обраћајући се учесницима панела о Западном Балкану, он је подсетио да је ситуација у којој се ЕУ сада налази много гора него пре неколико година, када је Жан Клод Јункер, председник Европске комисије, давао изјаву да неће бити проширења до 2020. године - у међувремену се десио Брегзит, победа Доналда Трампа, мигрантска криза, тероризам.

"Тако да мислим да је и Европској унији у овом тренутку потребан позитиван поен. А где ће га остварити, шта ће то позитивно ЕУ урадити и где уопште може да има позитиван поен - мислим једино овде у нашем региону", рекао је Дачић.

Зато је важно, додао је он, рећи и да је за ЕУ битно да се процес проширења настави.

"Или ћемо ући у ЕУ, или ћемо се придружити ЕУ, или ће она нама. Надам се да ћемо ући у ЕУ пре него што се распадне", рекао је Дачић.

Он, међутим, указује да регион толико касни за ЕУ да се заиста ствара утисак да никад нећемо ни ући у Унију.

То, како каже, утиче на оцену о ЕУ као организацији која нема праведан однос према земљама Западног Балкана.

"Не могу да верујем да су све земље постале чланице Уније баш зато што су испуниле све критеријуме и могу да се опкладим да, кад би сад поново улазиле у ЕУ, бар трећина не би прошла те критеријуме", сматра Дачић.

Ако нас не приме у ЕУ, духовито је приметио Дачић, ми ћемо тражити пријем у САД.

"Ако нас не приме у ЕУ, имам 'претњу' за САД - ми ћемо тражити пријем у Сједињене Америчке Државе. Ближи смо од Хаваја у сваком случају", рекао је Дачић.

Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас да од Хрватске још није стигао одговор на протестну ноту упућену поводом паљења српског часописа у Загребу, и подсетио да је нота уобичајено дипломатско средство.

"То су неке основне ствари у дипломатији. Када Шешељеве групације запале хрватску заставу, обично следи протест. Реч је о основним стварима. Ако неко пали српске новине, српску заставу, ако постоје такви слогани и такве пароле који су директан позив на обрачун са Србима, на то држава мора да реагује. Било је доста таквих протеста и ми не очекујемо да је сваки такав протест од историјског значаја. Волели би да не долазимо у ситуацију да једни другима шаљемо протесте", рекао је Дачић новинарима на Бледу.

Он је оценио да су односи између Србије и Хрватске кључни за односе у региону и да зато треба смиривати ситуацију.

"Лако је ситуацију подгревати", рекао је он.

Шеф српске дипломатије је казао и да се није много одмакло у решавању питања разграничења са Хрватском и да се Србија пре залаже за решавање проблема отворено и дијалогом него арбитражом.

"Наше је опредељење да то покушамо да решавамо билатерално, значи дијалогом, да не треба да идемо на неке арбитраже. Ми нисмо ни почели озбиљне суштинске разговоре на ту тему са Хрватском. Сада се формирају комисије које ће тиме да се баве и ја сам одредио државног секретара Немању Стевановића да води део екипе која ће се бавити отвореним питањима са Хрватском", рекао је Дачић.

Он је додао да ранијих година са хрватске стране није постојала заинтересованост за решавање тих питања.

"Прича се заглавила на томе да Хрватска има један приступ, Србија други - Србија мисли да разграничење треба да иде средином реке, а Хрватска да приоритет треба да буде катастарски приступ", рекао је Дачић.

Упитан да прокоментарише спор Хрватске и Словеније Дачић је казао да Срби и Хрвати имају доста проблема и да Србији не треба да учествује у словеначко - хрватским.

"Ви би сад волели да ја кажем да је то лош став Хрватске. Ми са наше стране не улазимо у то ко је у праву ко није, ми можемо да расправљамо да ли треба да се поштује одлука арбитраже. Вероватно ако је неко ушао у арбитражу треба да поштује одлуке арбитраже ако је обављено све како је било предвиђено. Ми би смо волели да се сви ти проблеми решавају отворено и у дијалогу и да покажемо да можемо нешто решимо и без уплива са стране", рекао је Дачић.

Према његовим речима, треба ићи у сусрет тим питањима и да јер добро што председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и председник Србије Александар Вучић имају комуникацију и да ће бити састанака, али није могао да прецизира када ће они бити одржани јер се то питање сада не поставља као хитно.

"Ако нема компромиса, онда ће се тражити, као што је Хрватска већ тражила да се иде на арбитражу. Можда ће мало променити ставове после свега што се дешавало али ми се никада нисмо изјашњавали да желимо да идемо ана арбитражу, већ желимо да се проблеми реше непосредно", рекао је он.

Упитан да прокоментарише политику проширења ЕУ, Дачић је рекао да је она добра не само за Србију већ и за ЕУ.

"У условима разједнињавања, брегзита и разних других проблема ЕУ - од мигрантске кризе до тероризма, улазак нашег региона у ЕУ је допринос консолидацији саме те идеје. Да не причамо да је то фактор смиривања тензија у региону. Ми остајемо привржени свом циљу- а то је пуноправно чланство у ЕУ и једино мислимо да треба да постоји транспарентна перспектива. Та перспектива мора да има срећан или тужан крај, али се надам да ће бити срећан, односно да ћемо ући у ЕУ пре него што се она распадне", рекао је Дачић.

Он је додао да тренутно у оквиру Министарства спољних послова Србије постоји Управа за дијаспору и најавио да ће се радити на учвршћивању односа са дијаспором и Србима у региону.

Чланство у Европској унији за Србију свакако остаје један од највиших спољнополитичких приоритета, а перспектива чланства даје снажан подстрек свеобухватним реформама које Србија спроводи и подстицај је помирењу и регионалној сарадњи на читавом Балкану, рекао је Ивица Дачић.

Дачић је у говору на неформалном састанку министара спољних послова Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПСуЈИЕ), којим ће у наредном периоду председавати Словенија, рекао да је нада Србије да ће председавање Естоније запамтити по томе што је Србија отворила већи број преговарачких поглавља - и учинићемо све што је до нас да се то и оствари.

"Међутим, наш реформски процес спроводимо првенствено зарад нас самих - наше земље и грађана. Чланство у ЕУ је додатна корист, којој тежимо као кључном спољнополитичком циљу", поручио је Дачић.

Подсетивши да је Србија до сада отворила 10 преговарачких поглавља и два привремено затворили, министар је казао да је настојање Србије да очува успостављену динамику одржавања међувладиних конференција и да у наредном периоду отвори сва поглавља за која, у датом моменту, покажемо да смо технички спремни.

"Свако отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ представља додатни замајац и реформама које спроводимо", казао је и додао:

" Свесни смо да је, у односу на друге кандидате, преговарачки процес Србије додатно оптерећен условљавањем напретка у преговорима напретком у дијалогу Београда са Приштином. Тај процес зависи од обе стране. Међутим, а то желим посебно да нагласим, сва спорна питања у региону морамо да решавамо непосредним разговорима заинтересованих страна, а у оквиру преговарачког процеса искључиво питања из домена правних тековина и позитивне праксе ЕУ".

Дачић је рекао да оно чега Србија мора да буде свесна и из чега, како је рекао, би ваљало да црпи позитивну енергију у тренуцима сумње, јесте чињеница која проистиче из низа форума намењених регионалној сарадњи - Процесу сарадње у ЈИЕ као најстаријем, Западно-балканској шесторки, Брдо-Бриони процесу, Берлинском процесу - а то је да политичка воља за помирењем постоји и да је она поткрепљена јасним ставовима грађана који желе просперитетнију будућност и бољи квалитет живота.

Ово, казао је, није важно само за Србију, већ је овакав став важан предуслов за успешно интегрисање региона у ЕУ - целовиту, безбедну и просперитетну - што је од кључног значаја не само за грађане држава чланица ЕУ, већ и за све грађане Европског континента.

"Од Србије можете да очекујете конструктиван приступ и непоколебљиву посвећеност при решавању свих спорова и отворених питања. Србија остаје одговоран чинилац и учесник који доприноси регионалној стабилности и безбедности упркос свим изазовима. Управо зато подржавамо интензивирање регионалне сарадње успостављањем нових тела попут Фонда за западни Балкан, Регионалне канцеларије за сарадњу младих, Транспортне заједнице, Коморског инвестиционог форума и других", рекао је министар.

Изразио је наду да ћемо добром духу сарадње и међусобне подршке, кроз неопходне али оствариве компромисе, успети да на територији западног Балкана, у Београду, будемо домаћини Секретаријата Транспортне заједнице.

Дачић је пожелео Словенији успешно председавање Процесом сарадње, уз уверење да ће Србија своје расположиве капацитете усмерити на продубљивање сарадње у оквиру PSuJIE, али и других регионалних иницијатива и форума у којима, како је рекао, сви заједно учествујемо.

На Бледу је данас одржана прва Конференција министара иностраних послова Фонда за Западни Балкан, којој је присуство потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић, а на којем је објављен почетак пуне примене Споразума о Фонду за Западни Балкан.

Министар Дачић је у свом обраћању рекао да је реч о важној институцији, која ће служити зближавању грађана и грађанки Западног Балкана и помагати интеграцији региона у ЕУ.

Изразивши велико задовољство овим скупом, Дачић је рекао да се тиме, по први пут у новијој историји нашег региона отвара пут сарадњи цивилног друштва у домену културе, научној и истраживачкој области, размени младих и јачању одрживог развоја.

"Слично као и у случају Регионалне канцеларије за сарадњу младих, и овај пројекат представља пионирски подухват који укључује све потписнице из региона Западног Балкана, а по угледу на већ веома успешни Међународни вишеградски фонд Вишеградске групе", рекао је Дачић.

Министар је указао да је Србија брзом ратификацијом у Народној скупштини показала да је усмерена ка истинском помирењу и развоју читавог региона, јер је Споразум о Фонду за Западни Балкан први споразум у којем, уз поштовање одредби Договора о регионалном представљању и сарадњи, Србија ставља потпис упоредо са другим учесницама са Западног Балкана.

Београд је, такође, истакао је Дачић, уплатио договорене финансијске обавезе за прву, а убрзо и текућу годину.

"Спремни смо да, у договору са другим уговорним странама, размотримо повећање контрибуција, како би Фонд, по угледу на Вишеградски, развио пун капацитет и испунио циљеве због којих смо га и основали", навео је Дачић и додао да су национални координатори, заједно са вршиоцем дужности, а од данас извршним директором Фонда, завршили одличан посао.

Дачић је казао да са нестрпљењем очекује прве позиве за пројекте који ће спајати цивилно друштво, локалне заједнице и појединце из свих шест уговорних страна Споразума.

"Успешним покретањем и даљим радом Фонда, ми - министри спољних послова са Западног Балкана - имаћемо једну посебну и ефикасну „полугу" за подстицање и даљи развој регионалне сарадње", рекао је министар уз уверење, како је рекао, да сви присутни деле његов став, истрајну и конзистентну подршку земаља Вишеградске групе.

Дачић је похвалио и њихово стално залагање и финансијски допринос, те несебичан пренос дељења драгоцених искустава Међународног вишеградског фонда без којих не би било данашњег догађаја, а будућност нашег Фонда се, како је рекао, не би развијала на исти начин.

Своје обраћање министар Дачић је завршио жељама са успешан рад Директору Фонда, Ђерђу Мури, особљу Фонда, националним координаторима.

Министарка спољних послова Бугарске и заменица премијера задужена за реформу судства Екатерина Захаријева рекла је данас на Бледском стратешком форуму да ће један од приоритета бугарског председавања ЕУ наредне године бити проширење и да ће ЕУ бити заокружен пројекат тек када и земље Западног Балкана постану њен део.

"То, истина, подразумева дужи временски период, захтева тешке реформе, али биће један од приоритета током нашег председавања. Наш мото је да што смо јединственији то смо и снажнији", рекла је она на панелу "Европска унија у измењеном свету".

Истичући да је лично посвећени Европљанин и да је Бугарска проевропски настројена држава, она верује да је ЕУ после сваке кризе јача и јединственија.

Скренула је пажњу и на то да је чињеница да се ЕУ суочава са бројним кризама, али да је, према њеном мишљењу, највећа криза поверења и идентитета.

"Када то будемо превазишли, решићемо и остале кризе", сматра Захаријева.

Како каже, приметна је и тенденција у престоницама држава-чланица ЕУ, укључујући и Бугарску, да се за све неуспехе и проблеме криви Брисел, а да се заслуге за све успехе преузимају на себе.

"Није да Брисел не треба реформисати, али треба да почнемо од својих престоница", закључила је она.

Француска министарка за европска питања Натали Лоазо указује на неопходност да се Европа покаже као јединствена, јер евроскпетика још има широм Европе и посебно истиче значај функционисања "француско-немачког мотора".

"Мало се тога у Европи може учинити без тог мотора. Велику пажњу поклањамо односима са Немачкој, али генерално, веома је важно обновити контакте јер доста предрасуда има и у самој ЕУ", каже она.

"Емануел Макрон (француски председник) био је једини проевропски кандидат на изборима. У влади сада имамо проевропске снаге, али треба имати у виду да је читава опозиција заправо против Европе", рекла је Лоазо.

Према њеним речима, ЕУ је једино место где се промовишу слободе и партнерство као нигде у свету и наглашава да људи данас у Европи, између осталог, траже безбедност, сигурност.

"То и борба против тероризма је у Француској испред проблема незапослености што није био случај пре три године", напомиње француска министарка.

На панелу посвећеном Западном Балкану и перспективама за чланство у ЕУ, министар спољних послова Србије Ивица Дачић искористио је прилику за шалу на рачун друштва којем читав регион жели да се придружи, коментаришући услове и погодности на Бледу где се Стратешки форуму одржава.

"Има неких промена од прошле године, столице више нису дрвене", почео је Дачић, изазваши смех у публици и међу 11 учесника панела.

Пожалио се потом да су за доручак биле само три земичке, а "од тога, једна празна", али да му је шеф словеначке дипломатије Карл Ерјавец "објаснио" да су - "ипак у Словенији".

"Па каква је то ЕУ, чиме ћете нас привући?", упитао је Дачић, додавши да се мало шали.

Сви су блефирали да у Сирији нема војног решења па је на крају Русија показала како се то ради. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг, РТВ