На захтев Русије сазвана је хитна седница Савета безбедности УН, коју је потврдила и амбасадорка САД при УН Ники Хејли, у Бриселу се амбасадори држава чланица НАТО састају с изаслаником Украјине при Алијанси, украјинска Рада (национални парламент) одлучује о захтеву председника Украјине Петра Порошенка за увођење ратног стања у земљи, а Нормандијска четворка (Немачка, Русија, Украјина и Француска) одржаће у понедељак у Берлину раније заказан састанак о ситуацији о Украјини, где ће се на дневном реду наћи и инцидент у Керчком мореузу.
Иако се у почетку реакција ЕУ и НАТО сводила на уобичајено позивање на уздржаност две стране, последње вести светских агенција из Брисела указују да је Порошенко низом телефонских разговора успео да украјинској страни обезбеди значајнију подршку.
Председник Европског савета Доналд Туск осудио руску заплену бродова украјинске морнарице у Керчком мореузу након разговора са Порошенком.
"Осуђујем руску употребу силе у Азовском мору. Руске власти морају да врате украјинске морнаре, пловила и уздрже се од даљих провокација", казао је Туск.
Европска комисија такође је затражила од Русије да ослободи три украјинска брода, а портпаролка је у име владе ЕУ нагласила да Унија не признаје руско припајање Крима и навела да је Русија у обавези да хитно одблокира Керчки мореуз.
Генерални директор кримских лука Алексеј Волков, с друге стране, још јутрос је изјавио да се пловидба кроз Керчки мореуз поново одвија нормално.
НАТО је, након разговора Порошенка са генералним секретаром Алијансе Јенсом Столтенбергом, објавио да ће амбасадори држава чланица НАТО и изасланик Украјине касније данас одржати хитни састанак у Бриселу у вези с поморским инцидентом између Украјине и Русије у Керчком мореузу, који повезује Црно море с Азовским морем.
Столтенберг је у име НАТО изразио "пуну подршку територијалном интергритету и суверенитету Украјине, укључујући њена навигациона права у сопственим територијалним водама у складу с међународним правом".
Порошенко је након састанка украјинског Националног савета за безбедност изјавио да захтева од Русије да одмах на слободу пусти украјинске морнаре и заплењене бродове.
"Захтевамо да они хитно буду предати украјинској страни", рекао је Порошенко и истовремено позвао на "деескалацију" кризе око полуострва Крим.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров казао је да би проглашење ратног стања у Украјини могло да омогући слободно деловање радикалних националиста.
Он је навео да Русија "снажно позива западне спонзоре Кијева да смире оне који покушавају да искористе војну хистерију и да добију политичке поене за надолазеће изборе и друге догађаје у Украјини".
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је руски председник Владимир Путин примио информације о дешавањима у Керчком мореузу у реалном времену.
"То је била озбиљна провокација и наравно, комплетне информације (о инциденту) саопштене су (Путину) како у недељу тако и данас", рекао је Песков.
Попут других високих руских званичника и Песков је мотиве Кијева за инцидент повезао са предстојећим председничким изборима у Украјини који су заказани за 31. март. 2019. године.
Штефен Зајберт, портпарол немачке канцеларке Ангеле Меркел, затражио је од Русије да ослободи украјинске морнаре и бродове.
"Индидент поставља многа озбиљна питања о употреби војне силе руских снага за коју, на основу познатих чињеница, нема оправдања", рекао је Зајберт.
Турска је саопштила да је забринута због навода да је код полуострва Крим припојеног Русији пуцано на украјинске бродове, а Пољска је осудила "агресивно понашање Русије". Пољски министар одбране Маријуш Балшчак изјавио је да тренутна криза у Украјини не представља опасност по Пољску, али је затражио да се ситуација прати.
Руски конзулат у Украјини у пламену. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: Танјуг
