Беле кошуље, дугачке тоге и упечатљива беспрекорно бела одела која су му била заштитни знак, годинама сам шио за њега. И било ми је велико задовољство да то чиним. Пуковник је ценио дисциплину, рад, знање, образовање, а био је изузетно педантан. Пресвлачио се и по пет пута дневно, обожавао елеганцију, а сваки детаљ морао је да буде савршено на свом месту. Сваки поруб, шав, дугме, ревер - да "дуби".

Овако прича Београђанин Никола Ђекић (77), присећајући се, са осмехом, периода када је осамдесетих и деведесетих година био Гадафијев лични, резиденцијални кројач. Са много поштовања говори о покојном либијском председнику, безбрижним годинама које је провео у Триполију и не крије да пратећи актуелна дешавања, искрено жели да Гадафијев син Сеиф ел Ислам буде нови председник Либије.

Пре него што се упутио у Либију, Никола је стекао три дипломе - 1962. године завршио је кројачки занат, 1974. трговачку, а убрзо затим и Високу школу за аранжере. И после пола века шнајдерског заната у рукама, и даље свакодневно шије у "Пенџеру моде", у Улици краљ Милана, где са сестричином Бранком Цветковић води необичну занатску радњу и трговину. Осим Николиних шубара, етно и јединствених креација, овде се нуде сувенири, традиционални мотиви, које израђују наши сликари, вајари и многобројни домаћи уметници.

Никола прича како га је први посао и почетак рада за југословенску војну индустрију одвео до Триполија и легендарног Гадафија.

- Први посао сам добио у конфекцији "22. децембар", где сам шио официрске и војничке униформе, а убрзо сам кренуо да радим за Војну установу "Јединство" - сећа се Никола.

- Осамдесетих сам, радећи за "Југоимпорт СДПР", провео 17 дана у Либији. Тамо сам поставио наше експонате за велику изложбу војних униформи. Бавећи се тим послом, упознао сам много официра, генерала и људи из самог врха југословенске војске, па сам од њих сазнао да Гадафи тражи кројача.

Пријавио се и 1984. године стигао у Бенгази. У војној бази 14 месеци је радио као кројач за либијске војнике. Годину касније, поново одлази да ради као кројач, али сада у резиденцију либијског вође.

- Да би ме искушао, у почетку сам му шио на десетине тренерки, пижама, разне гардеробе - каже Никола.

- Коначно, његово поверење "купио" сам када сам успео да набавим материјал баш у белој боји, за којим је он годинама трагао. А, када сам му од њега сашио одело какво је замишљао, био је одушевљен. Сашио сам их на десетине током рада за њега.

После америчког бомбардовања Либије 1986, када се Гадафи са породицом склонио у пустињу, све његово лично особље, 19 одраслих са седморо деце, а које су листом чинили Југословени, вратило се у домовину.

- Ситуација се смирила, а како сам временом стекао велико пуковниково поверење, од 1993. до 1998. године био сам у Либији његов лични кројач - прича Ђекић.

- Нас тројица кројача имали смо обавезу да бринемо о његовој гардероби. "Вртело" се чак 14 веш-машина дневно. Његова савршено бела постељина прала се, сушила и пеглала сваког дана. Тражио сам да се донесу нове веш-машине, сушилице, ваљкови за пеглање и потпуно препородио камп у ком је живела Гадафијева послуга.

Особље је боравило у кампу, у одлично опремљеним монтажним кућама, а где год би Гадафи ишао, у караванима, осим жена и његове војне свите, пратило га је и целокупно особље.

- У апартмане у којима је одседао, први сам улазио да спакујем његове ствари, а носио сам просечно око 300 вешалица - прича Ђекић.

- Из Београда сам понео и "Бурде" за Гадафијеву супругу Сафију, а бакшишима које ми је остављала, није крила одушевљење мојим радом. Упознао сам његово седморо деце и годинама живео уз његову породицу. Био је врло строг, али посвећен отац.

Каже овај кројач и да се сећа да је био изузетно добро плаћен за свој посао. У време када је у Либији зарађивао око 1.800 долара, у Београду је месечна плата била осам евра.

- Осећао сам се сигурно у Либији, а памтим и прегршт анегдота и успомена из тог периода - каже Ђекић.

- Испред виле у којој је Гадафи живео са породицом, у дворишту на трави, имао је разапет шатор, у коме је примао стране госте и делегације. Памтим моменат када сам, баш ту у шатору, видео уље на платну које сам урадио гледајући у малену сличицу и поклонио му. Тада је позвао синове да им покаже како један кројач има дар за сликање, колико су важни рад, упорност и школовање. 

Турбан

- Док се припремао за пут у Чад, Гадафи је имао специјални захтев, да му направим турбан заштићен панциром и рукавице које се неће примећивати на рукама, а да га штите од зараза - прича Ђекић. - Заправо, хтео је да се додатно обезбеди. Рукавице су биле од материјала налик најлон чарапама и нису се примећивале, а турбан је био баш какав је замислио.

Бојали га се и дивили му се

- Пред пут у Либију и рад за Гадафија, спремао нас је генерал Милан Даљевић - прича Никола.

- Говорио нам је шта смемо, а шта не. Ипак, либијски вођа је био контроверзна личност, кога су се бојали, али му се и дивили. Либијци су у то време, пре него што су се Американци умешали да тобож реше ствар, били срећни и живели у благостању. Гадафи је много уложио у подизање стандарда, образовање, а апсолутно све је било бесплатно. Ишколовао је на југословенским факултетима 20.000 младих и 100 докторанада. Свим младим паровима је давао 50.000 долара када се венчају, да започну живот.

Хрвати поново отимају српску културну баштину. Погледајте ОВДЕ шта сада раде.

Извор: Вечерње новости