Они су изабрани на заседању президијума Међународне словенске академије наука, образовања, уметности и културе (МСА) одржаном ових дана у ставропигијалном Новојерусалимском манастиру у Подмосковљу, којим је председавао Сергеј Бабурин, председник академије. Од значаја за избор су укупни стваралачки допринос кандидата и њихова ангажованост на осмишљавању и очувању традиционалних културно-историјских, духовних и материјалних вредности словенских народа.
МСА је основана 18. маја 1992. године у Москви, на иницијативу водећих руских, српских и придњестровских научника и културних посленика. У овом часу МСА има око 180 академика из Русије, Белорусије, Бугарске, Киргизије, Македоније, Србије, Украјине, као и Придњестровске и Доњецке републике. Међу преминулим и живим академицима налазе се руски патријарх Алексиј II и српски патријарх Павле, па затим Смиља Аврамов, Јуриј Бондарјев, Николај Бурљајев, Валериј Ганичев, Алексеј Громико, Михаил Дељагин, Константин Затулин, Анатолиј Карпов, Вјачеслав Кликов, Василије Крестић, Десанка Максимовић, Михаил Ножкин, Борис Олијник, Олег Платонов, Александар Проханов, Благовест Сендов, Всеволод Чаплин...
Избором шест нових академика, Српско одељење МСА, којим тренутно руководи Владимир Кршљанин, имаће укупно 18 чланова.
Свечане дипломе академика новим српским члановима уручиће председник академије Сергеј Бабурин на пригодној свечаности средином јуна у Београду.
Интервју са младим српским добровољцем у ДНР погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
