Живковић је опсервацијом како "неки бивши, које ниси ни мотком могао да истераш из фотеље, макар била и покрајинска, који су били кохабибитациона власт са АВ, данас мудрују о бојкоту парламента и избора..." јасно алудирао на бившег председнику ДС. Да видимо шта на ту тему - осим што је бившем страначком колеги убацио "ј" у "покраинска" - још има да каже Бојан Пајтић.
- Свако ко живи у овој земљи зна да је кохабитација између покрајинске и републичке владе тада била равна кохабитацији Немачке и Русије у Другом светском рату. Ми смо, наравно, били у сталном сукобу. Истовремено, као што је данас природно и неопходно да се сачувају последњи бастиони политичке пристојности у овој земљи - Параћин и Шабац, тако је у том времену било важно да се сачува покрајина од оних који су на силу, претњама, куповином посланика, желели да се што пре и тамо дочепају власти. Тако да је била добра одлука ДС-а да се сачува та већина. То што је Живковић ингениозно закључио како је ово историјски тренутак у коме треба са мном да се обрачунава, само потврђује моју тезу да је боравак опозиције у парламенту, у овим условима штетан.
Ви заступате тезу да треба бојктовати и Скупштину и изборе. Објасните?
- Апсолутно сам убеђен да је то једини исправан пут. Ја сам прошле године поднео оставку на место републичког посланика солидаришући се са студентским протестима управо да бих тим протестима дао замах и допринос и да не бих више давао легитимитет парламентарној већини да раде то што раде. Не видим начин да се овај режим угрози тако што ће неки опозициони посланик да се свађа са Марјаном Ристичевићем и Мајом Гојковић. Да парафразирам Ајнштајна, не можете решити проблем ако размишљате и понашате се на исти начин као што сте се понашали онда кад је проблем настао. Оно са чим се суочавамо је несмењива власт, потпуно одсуство слободе изражавања, нема ни елементарних политичких слобода. Опозиција се прво мора изборити за слободу, не за власт. Не за фотеље о којима прича Живковић јер њих неће бити ни у наредних десет година ако се не изборе за слободу медија, за фер изборне услове, не зауставе куповину гласова, ако опозиција настави да седи у парламенту и даје легитимитет привиду демократије.
Па, опозиционари понешто и кажу у том парламенту.
- Ценим енергију људи који седе у парламенту, али је он контрапродуктиван у овом тренутку. Ако наставе да седе тамо и пристају да учествују на изборима, учествоваће у Вучићевој фарси где он, кад год дође неки страни званичник, говори како је Србија демократска држава. Ако опозиције нема у парламенту и не учествује на изборима, нема те Меркелове, нема тог Хана или неког другог европског званичника који ће се, пре свега због сопствене јавности, усудити да изговори како је Србија демократска држава и демократско друштво. Нема ни тог пумпања Вучићевог ега и нема ни погрешног уверавања бирача да је у Србији све у реду, а ништа није у реду.
Има и онај аргумент да је опозиција једино тако видљива?
- Хајде да проценимо колики је био рејтинг опозиције 2016. године, а колики сада након седења у тој Скупштини. Те године су у Скупштину ушле четири опозиционе листе које су у збиру имале 22 одсто, сада те исте четири листе у збиру имају седам одсто. Дакле, спале су на мање од трећине гласова за само две године, а седели су у парламенту и били видљиви. Дакле, то је последица њихове видљивости. Нису сваки пут и свака енергија продуктивни. Показало се да та енергија која се троши на парламентарно препуцавање нема ефекта. Узгред, то седење омогућава владајућој већини да ту исту опозицију развлачи по блату и ствара атмосферу која код грађана изазива гађење према таквој расправи. И шта је последица тога? Да једино Вучић изгледа нормално, што је парадоксално.
Хоћете рећи, добро му дођу?
- Одлично му дођу, дају му алиби да учвршћује своју ауторитарну власт, дају му алиби пред Европом и светом.
Перцепција у јавности је да се демократски корпус између себе препуцава, мере се кривице и заслуге, падају оптужбе. Може ли се та енергија преусмерити у нешто конкретно и политички профитабилније?
- Мој утисак у овом тренутку је да опозициони бирачи не верују да опозиција жели да дође на власт, преузме одговорност и то је највећа опасност. Тим понашањем, па и тим критиковањем мене или неких других бивших политичара, уместо режима, опозициони посланици шаљу поруку да политику доживљавају као шоу-бизнис а не као потребу да се нешто уради у овом друштву. Стиче се утисак да се опозиција бави сама собом и тај утисак је, нажалост, често тачан. Има се утисак да опозиција нема искрену намеру да ове скине с власти већ да се чека нешто, не знам ни ја шта.
Нема ни странке са адекватним популистичким потенцијалом која би могла да парира Вучићевом популизму.
- Могло би се рећи да нема јаке опозиционе странке десног центра. Има Народна странка Вука Јеремића, али она је у зачетку и видећемо да ли ће успети да узме замашнији део тог бирачког тела које инклинира Вучићу. Механицистички је приступ политици размишљање да је ово као 1996. и Милошевићев режим, па ћемо ми победити у локалним самоуправама. То је бесмислено, нове су и другачије околности. Милошевић није имао подршку Запада - што није без значаја колико год бисмо ми желели да је безначајно али није - и постојао је снажан десни центар, прво са СПО а касније са ДСС. Данас у овом тренутку тога нема и опозициони бирачи су људи социјалдемократске и либералне оријентације, а то није већина у српском друштву. Као што у нашем друштву имамо свега 20 одсто факултетски образованих, тако ни ових бирача нема више од 25 одсто, а то није довољно за смену ове власти. Неопходно је да патријархална и конзервативна Србија такође има респектабилног репрезента који може привући већи део тих бирача.
Кад смо код теме опозиције, какво је ваше мишљење о Савезу за Србију? Јово Бакић га назва неки дан корпом трулог воћа?
- Не мислим да као друштво и држава имамо времена за програмска надгорњавања јер ми сада нисмо у позицији да се боримо за некакав процес европских интеграција, нити се можемо бавити синдикалним питањима или слично. Функција Савеза за Србију треба да буде да се избори за слободне медије, фер изборне услове, за гарант поделе власти у држави, елиминацију претњи и насиља, обуздавање медијских плаћених убица, а то Вучићеви таблоиди и поједине телевизије јесу, јер кидишу и уништавају животе свакоме ко се усуди да каже неку реченицу против вође. Тек уколико режим пристане на такве захтеве, има сврхе да опозиција учествује на изборима. У супротном, опозиција мора променити начин деловања јер очигледно овај начин рада не даје резултате.
Шта то значи?
- То значи демонстрације, протесте, штрајкове... Нека је петоро људи на демонстрацијама, али оне морају да постоје.
Оптужиће вас да позивате на анархију?
- Могу да ме оптуже за шта год хоће, ми не живимо у нормалном друштву. Ово је оријентална деспотија, Вучић више личи на султана него на изабраног председника демократске државе. У четвртак је била изложба у Културном центру Новог Сада, а отворио ју је градоначелник, која је посвећена годишњици гушења пуча у Турској. Дакле, обележава се годишњица догађаја након кога је Ердоганов режим похапсио више од десет хиљада водећих људи у различитим областима турског друштва који су били његови опоненти и крем секуларне Турске. Градоначелник Новог Сада слави исламизацију Турске и прогон Ердоганових политичких противника, дакле догађај који је пре две године изазвао згражавање цивилизованог света. То говори о томе да власт у Србији вредносно не припада европском и западном корпусу.
Шта мислите о референдуму за Косово?
- Прво, референдумом Вучић избегава одговорност, а друго, шта год да буде било на референдуму, он ће успети, јер њега организују државне структуре и ту нема контроле као, рецимо, на парламентарним изборима. Не знам за каквим ће питањем да посегну, али то је секундарна ствар и они ће прогласити као победу шта год тамо било.
Коментар збивања у вашој странци: какав ће господин Лутовац бити председник ДС-а?
- С обзиром на оно што је наследио, једина нада за ДС је да је он поведе на пут опозиционог савеза. То је може одржати у животу.
Као стари ормани
Постоји ли шанса да се вратите у реал политику?
- У овом тренутку немам ту намеру. Господин Лутовац ме врло конкретно два пута звао и питао да ли бих се вратио, али не иде то. Знате, постоји један озбиљан проблем са бившим председницима. Они су као стари орман. Преселиш се у нову кућу, али се тај орман ни по габаритима ни стилски не уклапа у ентеријер, а истовремено има одређену вредност па ти је жао да га бациш. Тако је и са бившим председницима, врло је тешко наћи позицију за њих.
А колики нам је буџет...
У неформалном делу разговора лоцирали сте проблем ДС-а на један врло занимљив начин. Испричајте о чему се ради?
- Па, неколико дана након што сам постао председник дошли су ми омладинци наше странке и одушевили ме првом реченицом како желе да организују неку акцију. Међутим, већ другом реченицом су у мени убили наду питајући колики им је буџет на располагању. Кад сам видео да чак и та млада генерација доживљава политику као извор прихода а не као инструмент за побољшање друштва, да су идеали који би требало да су им иманентни, ишчилили или да не постоје, онда сам схватио да је све отишло доврага.
Русија улаже 50 милијарди долара у иранску нафтну и гасну индустрију!Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
