Најновије

СНАЖНОМ ЧОВЕКУ ТРЕБА ЖРТВЕНИ ЈАРАЦ: Ердоган има теорију завере за којом не каска ни Путин

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган има скоро монопол власти у својој земљи, кроз поседовање снажне контроле над економијом, медијима и војском, пише Радио Слободна Европа.

Путин и Ердоган (Фото: РИА)

Па ипак, ауторитарни лидер оптужио је стране “заверенике“ и домаће саботере за валутну кризу и економске потешкоће у земљи.

Кроз владавину турском политиком више од 15 година, прво као премијер, а од 2014. године као председник, Ердоан је кривицу за вредност националне валуте, лире, свалио на “економске терористе на друштвеним медијима” и “политичке заверенике Сједињених Држава, савезнике НАТО-а”.

Ердоганове провокативне примедбе изазвале су негодовање, али борбени лидер је често прибегавао игри сваљивања кривице када је сатеран уза зид.

Он је за неуспели државни удар 2016. године оптужио америчког свештеника Фетулаха Гулена (Фетхуллах Гулен) без давања икаквих доказа. Он је потом подстакао масовну чистку десетина хиљада наводних Гуленових присталица у Турској, за коју групе за заштиту људских права тврде да је била изговор да се угаси неслагање са Ердоановом политиком.

Међутим, Ердоан није једини аутократски лидер који кривицу сваљује на домаће и стране непријатеље и који преусмерава пажњу са сопствених пропуста.

Ирански врховни лидер ајатолах Али Хамнеи (Али Кхаменеи) и руски председник Владимир Путин такође су окривили западне “заверенике”, петоколонаше, “стране агенте” за економске и политичке проблеме својих земаља.

“Снажном човеку треба жртвени јарац”, каже Герет Џенкинс, политички аналитичар у Истанбулу.

- Да ли је то друга земља, етничка припадност или верска мањина, они су увек имали жртве уз помоћ којих покушају да објасне зашто су ствари кренуле наопако. То је у њиховој природи зато што је концентрација моћи у њиховим рукама.

Због страха да Турска можда клизи у економску кризу, турска лира је забележила рекордан пад у односу на долар. Погоршање односа са Вашингтоном убрзало је пад валуте, која је ове године пала за чак 45 процената.

Вашингтон је наметнуо санкције двојици министара турске владе због притварања америчког свештеника у Турској који се терети за тероризам, а прошле недеље је Вашингтон увео тарифе за увоз турских метала.

Као одговор на то, Ердоган је рекао да је Турска била мета “економског рата”, а позвао је и Турке да продају своје доларе и евре у очајничком покушају да заустави пад лире.

- Нема рационалног објашњена за све амортизације и нестабилности лире у овом нападу - каже Џан Селчуки, економиста из Турске и члан управног одбора истанбулског центра за економију и спољнополитичке студије.

- Депресијација лире је резултат стварних економских разлога. Додајте томе напетост са Сједињеним Државама и имате рецепт за високу нестабилност.

Економисти кажу да Анкара мора да повећа каматне стопе како би ублажила раст инфлације, али Ердоган то назива неисламским. Он каже да високе каматне стопе изазивају високу инфлацију, што многи економисти одбијају да прихвате.

- Имали смо ерозију институција јер је све концентрисано у Ердогановим рукама - каже Џенкинс.

- Имали смо ерозију експертизе, јер се Ердоган окружио људима који њему говоре само “да”, а други проблем је што он има своје идеје о економији која диктира турску економску политику.

Ердоганова тактика огледало је онога што се користи у Ирану и Русији, регионалним силама којима управљају аутократски лидери који су оптужени за системску корупцију и лоше управљање у економији. Као и Анкара, и Техеран и Москва исто тако криве спољне снаге због својих проблема.

Хаменеи, који је владао Ираном од 1989. године и који има последњу реч о свим важним државним питањима, окривио је стране “непријатеље” за економску кризу у земљи, пад националне валуте, риал и распрострањене протесте против Владе због лоших економских услова.

Посебно је критиковао Израел - “ционисте” - и “сатанистичке” Сједињене Државе.

Међутим, економисти кажу да велики број економских проблема у Ирану има унутрашње корене, чак и ако су санкције САД-а погоршале проблеме. Иранску економију снажно контролише држава, она зависи од нафте и гаса, а оптерећена је контролама и смањењем цена.

- Иранска влада није успела да спроведе структурне реформе које би водиле ка некој врсти слободног тржишта , као ни либерализацију која је неопходна за раст - каже Стив Хенк, економиста Универзитета Џон Хопкинс у Балтимору.

- Економијом се потпуно погрешно управљало од Исламске револуције [1979. године]. Ако би дошло до крупних реформи, привреда би имала велики и брз раст.

Руски извоз пао је у рецесију 2014. године, када су светске цене нафте оборене, и када су западне земље наметнуле санкције Москви због њеног одузимања украјинског кримског полуострва уз помоћ оружја и учешћа у рату у источној Украјини.

Али, Путин је крив за повремени пад рубље и економску стагнацију последњих година у ономе што је Кремљ описао као покушаје Запада да “задржи и ослаби Русију” - игноришући оно што многи аналитичари описују као године лошег економског управљања и неуспех Москве да смањи претерану зависност земље од извоза нафте и гаса.

Крај дијалога и разграничење су признање и столица у УН, све друго су лажна тумачења, тврди Хашим Тачи, више ОВДЕ.

Извор: Радио Слободна Европа

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Покојни председник Милошевић објаснио ситуацију на Косову и Метохији

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА