„Да сам знао за тендер који је недавно спроведен у Србији, пријавио бих се и цена би била нула динара“, тврди Солдатовић.
На тендер се, међутим, није пријавио, јер није испуњавао услов по ком је фирма која конкурише морала да има уведен готово исти софтвер у најмање 50 школа у Србији и то у 10 различитих градова.
„Не бих мучио људе да припремају документацију ако знам да нећу победити зато што у условима стоји да мораш да имаш софтвер у већ 50 школа (у Србији)“, објашњава Солдатовић.
Како каже, 2015. године, након што је у Америци развио софтвер електронских дневника, бесплатно га је понудио Министарству просвете у Србији на чијем челу је био Срђан Вербић, али је његова понуда одбијена.
Солдатовић каже да је, након што је сазнао да је тендер за увођење електронских дневника спроведен у Србији, прво приметио цену по којој је софтвер набављен.
„Та цифра боде очи сваком ИТ предузећу, абнормална је“, истиче Солдатовић и додаје да би реална цена коју била вишеструко нижа – између 400 и 500 хиљада евра.
Након што се упознао са условима тендера, наводи, јасно му је да је спроведен тако да је могла да победи само фирма „Тесла“, што се и догодило.
„Када неко поклони апликацију на годину дана, па се направи тендер за исту такву апликацију, види се да је тендер направљен за фирму која ју је раније поклонила“, казао је Солдатовић.
Солдатовић објашњава да би рок од пет дана за увођење софтвера који је „Тесла“ обећала био кратак и за ову фирму да није имала прилику да га тестира у току претходне школске године – кроз поклоњени пилот пројекат.
„Тесла“ је, подсетимо, током пилот пројекта увела електронске дневнике у 556 школа, а министарство је на тендеру тражило да се софтвер до почетка нове школске године уведе у 600 школа у Србији.
Ово, тврди Солдатовић, није случајност.
Према искуству које има са својом фирмом која је, како каже, до сада увела електронске дневнике у више од 70 школа у Америци, за тестирање је потребно минимум месец дана.
Подсетимо, Министарство просвете спровело је недавно јавну набавку софтвера електронских дневника на којој је услове могла да испуни једино фирма „Тесла“, открили су новинари анализирајући тендерску документацију са стручњацима. Власник „Тесле“ раније је сарађивао са министром Младеном Шарчевићем.
Министарство је тражило да се у школе уведе готово исти систем који је „Тесла“ донирао школама годину дана раније, а рок који је предвидело за увеђење електронских дневника могла је да испуни само ова фирма.
Набавка софтвера предвиђена је за март ове године, да би је Шарчевићево министарство померило за јун што је знатно смањило шансе фирмама које га нису уводиле претходних годину дана.
Један од услова био је и да су софтвер какав министарство тражи фирме већ увеле у 50 школа у Србији у 10 различитих градова, као и захтев да предавачи, који ће обучавати школско особље да користи дневник, дају доказ да знају српски.
Овако сужени услови одговарали су искључиво компанији „Тесла“, како су утврдили новинари.
Министар Шарчевић је рекао да је тендер био чист и да не може да говори о детаљима јер се он не бави јавним набавкама, као и да све процесе дигитализације прати кабинет Ане Брнабић.
ОВДЕ погледајте данашње представљање Евроазијског покрета у Београду.
Извор: Крик
