Радња се дешава на бајковитом имању Атлантида које се налази у Швајцарској на самој обали Женевског језера. Шест усвојених сестара се окупило након смрти свога оца на имању како би сазнале шта се догодило. Том приликом, адвокат њиховог оца, им прослеђује по писмо у коме се налазе трагови њиховог порекла.
Седам сестара је добило име по чувеном сазвежђу, то су Маја, Алкиона, Астеропа, Келено, Тајгета, Електра, али једна сестра недостаје и никад је нису упознале, а то је Меропа.
Након првобитног шока свака сестра ће се на свој начин суочити са губитком, али и оним што им је отац оставио у писму.
Настарија сестра Маја, прва креће у потрагу за својим коренима и то чак у далеки Бразил. Роман „Седам сестара“ је прва књига у серијалу и кроз њега пратимо Мајину причу.
„Никад не дозволи да страх утиче на твоју судбину“ је порука коју је Тата Солт оставио својој најстаријој ћерки Маји и та реченица заправо прати цео Мајин пут у потрази за биолошком породицом.
Роман заправо прати две главне јунакиње и оно што је сигурно је да ћете се за обе толико везати, да кад читате о Маји, недостајаће вам Изабела и обрнуто.
Док Маја трага за својим пореклом, заправо бежећи од своје највеће тајне и саме себе, ауторка нас враћа неких осамдесет година уназад у време када је посао са кафом цветао, а касније и у време кризе. Пратимо младу и лепу Изабелу, која како би удовољила оцу пристаје да се уда за човека кога не воли иако га поштује. Када је вереник пусти на путовање у Стари свет, у Европу, у граду светлости и љубави, она ће управо то пронаћи, упркос њеној жељи да потисне осећања. Изабела ће свесно жртвовати своје осећаје према другом мушкарцу и вратити се свом веренику у Бразил где ће бити уприличена свадба о којој су писали новинари и која је била једна од најскупљих и најпрестижнијих догађаја тог времена.
Изабела нажалост управо тада схвата да су они које волимо незаменљиви и када се Лоран, њена љубав из Париза појави у Бразилу она му се подаје и душом и телом.
Док Изабела жуди за љубављу, схватамо да и Маја, њена праунука има исту ту потребу, којој се упорно опире. Маја на крају проналази и љубав и корене, али нажалост или можда на срећу не и своју мајку!
И Изабела носи велики грех на својој души, који би и данас шокирао многе, а камоли када се вратимо скоро један век уназад. Да ли је грех волети, у временима када није постојала могућност избора, да ли је грех сакрити тајну зарад будућности свога детета…
Која је Мајина највећа тајна, ко је жена коју је Маја пронашла у Бразилу у кући у којој је некада живела њена породица, су само нека од питања која ће вас „мучити“ до самог краја романа.
Поред заплета који вам неће дати мира све док не дођете до последње странице, а и тада ћете желети још, ова књига обилује историјским чињеницама које су толико верно описане да ћете мислити да сте били део тог периода.
Лусинда Рајли нам прича бајку засновану на истинитим догађајима, толико верно да нећете знати шта је машта писца, а шта истина. Уплиће нас у лавиринт веома снажно да почињемо да живимо са ликовима. И на крају ово јесте нека врста бајке за одрасле, али не заборавите да у бајкама, постоје вештице и зли чаробњаци, а изнад свега не заборавите да немају све бајке срећан крај!
Извор:Правда
