То су подела Косова, разграничење, размена територије, као и потписивање правно обавезујућег споразума Београда и Приштине. Као једна од крајњих опција је и одуговлачење разрешења косовског чвора, што никоме не би ишло у корист, јер би на снази остало стање замрзнутог конфликта.

Компромисно решење

Саговорници оцењују да ниједна страна неће бити у потпуности задовољна коначним решењем. Како истичу, циљ српског државног врха је да најзначајније национално питање не буде поново гурнуто под тепих, већ да се у наслеђеним околностима изборе за компромисно решење.

Председник Форума за етничке односе Душан Јањић сматра да су подела или разграничење најмање реалне опције.

- Иако су у последње време активиране те идеје, мало су вероватне, јер се томе оштро противе државе Квинте. Верујем да би тзв. политика малих корака, која би на крају бриселских преговора подразумевала потписивање правно обавезујућег споразума, али без признања КиМ, за светске центре моћи била најприхватљивија. То не би било коначно, већ одрживо решење на 10 до 15 година. Укључивало би пуну нормализацију односа и бржи пут ка чланству у ЕУ - прича Јањић.

Тешка ситуација

Политички аналитичар Бранко Радун каже да се већ годинама у јавности врте мање-више слични предлози за проблем КиМ.

- Албанци хоће све, али новина је да се мења став америчке администрације. Питање КиМ више није затворен случај, подржавају изналажење компромиса. Није, међутим, ни компромис да Србија добије ЗСО и посебан статус за цркве и манастире, а да Косово пустимо у УН. Истовремено, Србија нема снаге за замрзнути конфликт. Дакле, ситуација је тешка, али чињеница је да на крају преговарачког процеса нико не може бити задовољан - каже он.

Председник Србије Александар Вучић у неколико наврата је поручивао да се противи стању замрзнутог конфликта јер та, наизглед реалнија опција Србији оставља све мање простора за заштиту суверенитета на КиМ, те да се залаже за компромисно решење којим једна страна не би све добила, а друга све изгубила.

1. Споразум без признања независности

Подразумева наставак бриселског дијалога и потписивање правно обавезујућег споразума који не значи српско признање независности Косова. Укључује пуну нормализацију односа путем јасне стратегије. Ово би значило и напредак на путу евроатлантских интеграција.

2. Подела Косова

Значила би промену граница на Балкану. Иако се делови политичког естаблишмента у Београду и Приштини залажу за ово решење, подела је мало вероватна, јер се томе оштро противе неке светске силе.

3. Размена територија

Могло би да значи да Србији, рецимо, припадне север Косова, а да Приштина добије Прешево и Бујановац. Косово би морало да буде држава, што није, да би о томе могло уопште да се расправља. То би истовремено значило и размену становништва, односно етнички хомогене средине.

4. Разграничење

Утврђивање граница између етничких група уз посебан статус за наше цркве и манастире. То је политичко-безбедносни концепт који искључује могућност да дође до великих сукоба Срба и Албанаца. Ово је нека врста аутономије, даје гаранцију грађанима да неће бити угрожени.

5. Одугловлачење решења косовског питања

Одржавање садашњег замрзнутог конфликта, односно одугловачење решења питања КиМ и(ли) чекање на боље време. За то се залаже неколико група, свака из свог интереса. Ниједна не нуди предлог решења.

Руски председник представио америчком решење о Косову. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Курир